„Сада ћу да те нацртам!” — аутопортрет. Фотографија: Art of Nejra Turcinovic на Фејсбуку; користи се уз дозволу.

Овај чланак Елме Хасанспахић први пут се појавио у Балкан Дискурсу 13. фебруара 2026. године. Глобални гласови поново објављују уређену верзију у складу са споразумом о партнерству са Центаром за постконфликтна истраживања (PCRC).

Љубав босанскохерцеговачке професорке Нејре Турчиновић према цртању датира још из њене младости; од тада се вратила цртаним филмовима и илустрацијама као облику уметничког изражавања, комбинујући хумор, културну критику и сликовитост како би пренела поруке својој примарној публици – деци. Илуструјући више од двадесет дечјих књига за домаће и страно тржиште, њен јединствени стил илустрације постао је толико популаран да је сада одмах препознатљив.

Као дете, Турчиновић је читала што више илустрованих књига до којих је могла доћи. Њене омиљене биле су библиотеке Бамби и Вјеверица издавачке куће под чијим ће се окриљем појавити одређене серије сликовница у штампарском простору бивше Југославије које и данас сакупља.

Насловне стране неколико дечјих књига из издавачке куће „Библиотека Бамби“, издавачке куће Ослобођење из Сарајева (у горњем реду су књиге О. Жупанчића, Д. Максимовић, Августа Стивенсона, Драшка Шћекића), и из издавачке куће „Библиотека Вјеверица“, издавачке куће Младост из Загреба (у доњем реду су књиге В. Колина, М. Емеа, Хјуа Лофтинга, М. Ловрака), објављених у Југославији од 1950-их до 1990-их. Колаж: Глобални гласови од фотографија из јавног власништва; поштена употреба.

„Верујем да би деци требало дати што више илустрација, укључујући и нове, ручно цртане које им пружају другачији поглед на бајке или приче и тиме их могу подстаћи да цртају и постигну успех“, рекла је Турчиновић.

Карикатура и илустрација

Прве карикатуре појавиле су се у Италији у 16. веку и убрзо су постале популарне у Француској и Великој Британији. Често су биле укључене у штампане медије, где су служиле као средство политичког изражавања, сатире и забаве. Кроз искривљене портрете и хумористичне сцене, карикатуристи су могли да коментаришу политичке лидере, власти и друштвене норме. У то време, карикатуристи су често били у опасности од прогона због својих контроверзних цртежа.

Још старији облик уметности је илустрација, која се користи за причање визуелних прича у књигама, чланцима, рекламама и другим медијима. Она игра кључну улогу у обогаћивању текстова, помажући нам да боље разумемо ликове, догађаје и окружења прича.

У дечјим књигама, илустрације често делују као главно средство приповедања, стварајући везу између текста и младих читалаца. Када се користе у другим медијима, укључујући стрипове, графичке романе и рекламе, илустрације могу створити емоционалну везу са публиком, помоћи у преношењу сложених информација и обогатити визуелно искуство.

Шаљиве илустрације са поруком

Турчиновић је магистрирала грађевинарство и ради као наставница у средњој школи и асистенткиња на факултету, док се страствено бави својим хобијима. Сакупља илустрације, али јој је највећа радост цртање сопствених, у скиц блоковима и на папиру и картону.

Поред илустрације дечјих сликовница, она прави мале, илустроване честитке, које описује као „углавном хумористичне илустрације које садрже суптилне везе са одређеним порукама“. Такође ради илустрације по наруџбини у свом „стилу цртаном“.

„Чија је оно звјезда“ – стих из познате песме Здравка Чолића, са његовом карикатуром. Фотографија: Art of Nejra Turcinovic на Фејсбуку, користи се уз дозволу.

„Свакако бих препоручила људима да избегавају фокусирање на само једну ствар“, објаснила је Турчиновић. „Ситуација у земљи није бајка и захтева сналажење на неколико различитих бојишта. Свакако не одустајте од својих снова и покушајте да себи никада не досадите, јер верујем да ако човеку досади, онда је све бесмислено.“

Док је била у школи, Турчиновићева се бавила цртањем мање озбиљно него сада. Међутим, након сусрета са познатим уметницима Сабином и Здравком Цвјетковићем, видела је урођени потенцијал илустрација, видећи их као „материјал за велике ствари“. Ово искуство је пробудило њену успавану страст према цртању, након чега је рекла: „Није било тешко вратити се својој старој љубави.“

Сада црта сваки дан – буквално. „Као наставница у средњој школи и универзитетска асистенткиња, цртање је начин на који се опуштам“, објаснила је Турчиновић. „То је бекство од стварности, медитација и терапија. То је мој свет, где могу бити сама и доживети катарзу и нирвану – где добијам идеје и проналазим решења за лична питања и дилеме.“

Аутопортрет карикатуре Нејре Турчиновић. Фотографија: Art of Nejra Turcinovic на Фејсбуку, користи се уз дозволу.

„То је мој сан, и већ сам постала помало позната по свом стилу“, рекла је Турчиновић. „Могу да тврдим да је ово жеља и циљ сваког илустратора и карикатуристе: да буду препознати по ономе што су створили.“