U kinesko-grčkim odnosima, dominantna naracija u grčkim glavnim medijima glasi da Kina preuzima vodeću ulogu ulaganjem u Grčku, uglavnom kroz svoj vodeći projekat u Pireju. Međutim, slojevitiji prikaz događaja, gde su grčki brodovlasnici pokrenuli taj dogovor i zauzvrat dobili ustupke u Kini, često se zanemaruje. Kontroverzne prakse grčkih brodarskih tajkuna u proteklim decenijama mogu pokazivati zašto. 

Priča o kineskom vođstvu 

Najčešća percepcija o odnosima Kine i Grčke u javnom mnijenju poslednjih godina jeste da su kineska ulaganja u grčku lučku infrastrukturu donela koristi obema zemljama, u vreme kada je Grčkoj preko bila potrebna podrška. Kineski državni brodarski gigant COSCO uključio se u Pirej, najveću grčku luku, jugozapadno od Atine, počevši od 2008. godine kupovinom kontejnerskog terminala, a kulminirajući 2016. godine kupovinom 51 posto kompanije koja upravlja lukom, a verovatno će uskoro porasti na 67.  To je kineskom biznisu dalo ključnu ulaznu tačku za njihov Pomorski Put svile u Evropi. 

Ovaj video New China TV-a jasno sažima zvaničnu kinesko-grčku priču o „obostrano korisnom rešenju“, prema kojoj COSCO povećava protok kontejnera u Evropu, a Grčka postaje „logistički centar“:

Populističke fantazije pripisuju snagu odnosa prema nasleđu: „Grčka i Kina predstavljaju dve od najstarijih civilizacija u istoriji čovečanstva“, navodi grčko Ministarstvo spoljašnih poslova. Manje romantična analiza, s druge strane, naglašava ulogu kineskog biznisa tokom kriznih godina: „Kina je investirala u Grčku, dok su drugi blistali kroz njihov izostanak“, rekao je grčki premijer Kiriakos Mitsotakis na Grčko-kineskom poslovnom forumu u Šangaju 2016 godine. 

Kineski ambasador u Grčkoj, Zhang Kijue, u novembru 2020. godine u autorskom tekstu obeležio je događaj iz doba Hladnog rata: 

U ranim danima osnivanja Narodne Republike Kine, grčki brodovlasnici su prvi probili blokadu i isporučili preko potrebne zalihe i opremu Kini.

Njena naracija zgodno zanemaruje razliku između grčke vlade (koja je tada čvrsto bila saveznik SAD-a) i njenih odmetnutih biznismena. Ali to je podsetnik da grčko prisustvo u Kini nije novo.    

Šta Grci rade u Kini?

Nakon preuzimanja Pireja od strane COSCO-a, levičarski premijer Aleksis Tsipras (2015-2019) izjavio je u govoru na visokom nivou Foruma Jedan pojas, jedan put u Pekingu:

Sve veći broj grčkih brodovlasnika gradi svoje brodove u Kini, dok naša najveća luka postaje globalna kapija u Evropu za proizvode iz kineskih i drugih azijskih luka

Tsiprasov konzervativni naslednik Kiriakos Mitsotakis ponovio je ovo tokom sastanka sa Ksi Đinpingom u Šangaju 2019. godine:

U lancu snabdevanja brodova važno je obratiti pažnju na grčke firme koje imaju veliko znanje u snabdevanju brodovima i mogu sarađivati s kineskim brodogradilištima, pa bi se ovo tržište moglo otvoriti i u tom pogledu. Ovo će biti obostrano korisno rešenje za grčke proizvođače, za kineska brodogradilišta i, naravno, za grčke brodovlasnike, koji će nastaviti da grade svoje brodove u Kini.

Da li je COSCO zaista doveden u Grčku? 

Manje poznata priča – iako nikako prikrivena – sugeriše da je COSCO završio u Pireju zahvaljujući sinergiji kineskih interesa i grčkog brodarstva, godinama pre grčke krize državnog duga. 

Kada smo razgovarali sa Konstantinosom Tsimonisom, predavačem kineskog društva na King’s College London, sugerisao je da grčki brodovlasnici, koji kontrolišu petinu globalnog kapaciteta flote, a više od polovine za Evropsku uniju, mogu delovati kao politički posrednici ili facilitatori za kinesko poslovanje u Grčkoj:

Δεν μπορείς απλά να πας και να επενδύσεις έτσι: Έχει σημασία ποιός σε φέρει και πόσο embedded είσαι: τοπικοί παράγοντες βοήθησαν τους κινέζους να διαπλεύσουν τα αχαρτογράφητα–για τους ίδιους–νερά της ελληνικής οικονομίας και πολιτικής. Η COSCO μπορεί να φέρει ένα θέμα στο Ελληνικό Κοινοβούλιο σε 24 ώρες, αν νιώθει ότι κινδυνεύουν οι επενδύσεις της. Δεν μπορείς να το κάνεις αυτό χωρίς ισχυρούς τοπικούς εταίρους. 

Ne ulažete samo tako: važno je ko vas dovodi i koliko ste ukorenjeni: lokalni agenti su pomogli Kinezima da se snađu u neistraženim – za njih – vodama grčke ekonomije i politike. COSCO može izneti pitanje grčkom parlamentu u roku od 24 sata, ako smatra da su njegove investicije ugrožene. To ne možete postići bez jakih lokalnih partnera.

Ali je takođe doveo u pitanje ukupnu relevantnost Inicijative Pojas i put (BRI): 

Η εταιρική σχέση υπήρχε, και θα υπήρχε ανεξαρτήτως από το BRI ή όχι. Το BRI έρχεται να δώσει μία συνολική πλατφόρμα, ένα όραμα σε όλες αυτές τις επιχειρηματικές δραστηριότητες των κινεζικών εταιριών, κρατικών και μη. Επίσης, τους προσφέρει κάποια χρηματοδοτικά εργαλεία.

Partnerstvo je postojalo i postojalo bi bez obzira da li BRI uopšte postoji. BRI pruža holističku platformu, viziju za sve poslovne aktivnosti kako državnih, tako i nedržavnih kineskih kompanija. Takođe im pruža osnovne alate za finansiranje.

Grčki brodovlasnici nisu samo deo priče o BRI; oni su glavni akteri kineske zavisnosti od međunarodne trgovine, kako objašnjava za Gobalne glasove Sotiris Petropoulos, docent političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Peloponez:

Εδώ και αρκετές δεκαετίες η ελληνόκτητη ναυτιλία έχει αποτελέσει έναν σημαντικό παράγοντα της οικονομικής μεγένθυνσης της Κίνας, εξυπηρετώντας εν πρώτοις τις ανάγκες της τελευταίας σε εισαγωγές προϊόντων και πρωτίστως πρώτων υλών. Υπάρχουν για παράδειγμα αναφορές ότι ο ελληνόκτητος στόλος ευθύνεται για το 50% των εισαγωγών ενεργειακών πόρων στην Κίνα καθώς και του 20% περίπου άλλων προϊόντων/αγαθών.

Decenijama je grčki brodarstvo igralo važnu ulogu u ekonomskom rastu Kine, prvenstveno zadovoljavajući potrebe Kine za uvozom, a prvenstveno sirovinama: postoje izveštaji da grčki brodovi stoje iza 50 posto uvoza energetskih resursa i 20 posto uvoza drugih proizvoda/robe u Kini.

Godine 2014. Kineski ambasador u Grčkoj Zou Ksiaoli sažeo je pozadinu stvaranja fonda vrednog 5 milijardi eura (5,9 milijardi USD) namenjenog podršci grčkim investicijama u kineska brodogradilištas:

Podrška grčkih brodovlasnika kineskim proizvođačima značajno je doprinela rastu kineske brodograđevne industrije. U ključnom trenutku međunarodne finansijske krize 2010. godine, Kineska razvojna banka osnovala je fond od 5 milijardi američkih dolara kako bi pomogla grčkim brodovlasnicima da kupe kineske brodove, unoseći poverenje i snagu u dugotrajnu pomorsku saradnju naših dveju zemalja.

Kina je sada vodeća brodograditeljska nacija, primajući narudžbe u vrednosti od 41 posto bruto tonaže kompenzacije za 2020. godinu, što je drugo mesto odmah iza Južne Koreje sa 43 posto; Iako su u prvom kvartalu 2021. godine napravili više narudžbi u Južnoj Koreji, Grci su među najboljim kupcima u obe zemlje. 

Prema rečima Jiorgosa Gogosa, generalnog sekretara sindikata lučkih radnika Pireja u Pireju, koji je govorio za Globalne glasove, jedna osoba je odigrala ključnu ulogu u dovođenju Kine u Grčku mnogo pre nego što je BRI započeo: 

Πιστεύουμε ότι ήταν ο Κωνσταντακόπουλος, της Costa Mare, ο οποίος έφερε σε επαφή τον Καραμανλή και τον επικεφαλής της COSCO στα πλαίσια της επίσκεψης του πρώτου στην Κίνα το 2006. Οι Έλληνες εφοπλιστές έφεραν την COSCO  στον Πειραιά, και μέσα από συμφωνίες με διαδοχικές ελληνικές κυβερνήσεις πήραν τα τρία πράγματα που οι εφοπλιστές χρειάζονται περισσότερο: φορτία, παραγγελίες σε κινέζικα ναυπηγεία, και χρηματοδότηση από κινέζικες τράπεζες. Η Ελλάδα είναι το Ελ Ντοράντο της ελληνικής ναυτηλίας.  

Verujemo da je upravo Konstantakopoulos, iz brodarske grupe Kosta Mare, okupio [grčkog premijera] Karamanlisa i šefa COSCO-a tokom njegove posete Kini 2006. godine. Grčki brodovlasnici su doveli COSCO u Pirej, i kroz dogovore s uzastopnim grčkim vladama dobili su tri stvari koje brodovlasnici najviše trebaju: teret, narudžbe u kineskim brodogradilištima i finansiranje od kineskih banaka. Kina je El Dorado grčkog brodarstva.

Poziv na oprez 

Tsimonis upozorava da Kina nema blanko ček u Grčkoj

Η COSCO μπορεί να αντιμετωπίσει προβλήματα αν υπερβάλλει με τακτικές μονοπωλιακού χαρακτήρα στον Πειραιά, εις βάρος των επιχειρήσεων που νιώθουν ότι επίσης έχουν δικαίωμα να λειτουργούν εκεί.

COSCO bi mogao da naiđe na probleme ako pretera s monopolskim taktikama u Pireju, na štetu preduzeća koja smatraju da imaju pravo da posluju tamo.

Referenca se odnosi na reactions reakcije na COSCO-ove planove da u posljednjim godinama izgradi brodogradilišta u postojećoj zoni za popravku brodova u Pireju.  

Takođe ostaje da se vidi hoće li i koliko dugo grčki brodovlasnici imati koristi: Virginia Marantidou, u analizi za Jamestown Foundation, američki istraživački centar, sugeriše da uslovi ugovora o zakupu kineskih institucija za finansiranje brodarstva na kraju mogu dovesti do svojevrsne zamke duga za neke od tih grčkih brodovlasnika. 

Na kraju, sam teren brodogradnje može da se promeni, uprkos podršci kineske države. Tsimonis upozorava:

Η αύξηση του κόστους εργασίας στην Κίνα μπορεί να οδηγήσει στη μεταφορά ορισμένων ελληνικών κατασκευαστικών δραστηριοτήτων σε μέρη όπως η Ινδονησία.  

Rastući troškovi rada u Kini mogli bi dovesti do premeštanja dela grčkih brodograđevinskih radova na mesta poput Indonezije.

Zašto su Grci malo informisani ili zabrinuti za aktivnosti grčkih brodovlasnika u inostranstvu? Razlozi nisu sasvim jasni, ali prakse ove poslovne zajednice godinama se smatraju kontroverznim, jer grčka riznica od njih zarađuje vrlo malo.

Uprkos obavezi aktuelne vlade da to promeni, samo 14 posto brodova u grčkom vlasništvu je registrovano u Grčkoj; ostali su navedeni u otvorenim registrima kao što su oni u Liberiji, Maršalskim Ostrvima i Malti, praksa poznata kao „vijorenje zastava iz koristi“. OOd 200 vodećih grčkih brodarskih kompanija, 156 nema nijedan brod pod grčkom zastavom. Dakle, razlika između podrške koju su ovim preduzećima pružili kroz kinesko-grčke odnose i njihovog doprinosa grčkom društvu za mnoge ostaje izvor tenzija. 

---

Ova priča je deo istraživanja Nadgledanje građanskih medija o suprotstavljenim narativima o kineskoj Inicijativi Pojas i put, i istražuje kako društva i zajednice imaju različite percepcije potencijalnih koristi i šteta razvoja pod kineskim vođstvom. Za više informacija o ovom projektu i njegovim metodama, kliknite ovde.