Шта заиста значи „партнерство“ за Африку и Европску унију?

Summit banner at the 7th AU–EU Summit in Luanda, November 24–25, 2025.

Транспарент самита на 7. самиту Афричке уније и ЕУ у Луанди, 24–25. новембра 2025. Фотографија: Адесева Олофинко. Користи се уз дозволу.

Афрички и европски лидери састали су се у Луанди у новембру 2025. године на 7. самиту Афричке и Европске уније (АУ-ЕУ), са циљем да ојачају партнерство које је под притиском променљиве геополитике и растуће глобалне конкуренције. Самит је обележио 25 година од како су односи АУ-ЕУ добили формалан облик. 

За разлику од ранијих самита, лидери са обе стране Медитерана суочили су се са светом који је претрпео драматичне промене од њихове последње Заједничке визије почетком 2022. године. У то време, рат у Украјини и талас пучева широм Сахела још увек нису у потпуности преобликовали глобалне приоритете. До 2025. године, Европа је изгледала све више преокупирана безбедносним изазовима ближе кући, док се Африка настављала борити са насилним сукобима у неким својим регионима. 

Међутим, за многе Африканце питање више није само зашто се ови самити стално одржавају, већ како се обавезе објављене на таквим скуповима преводе у свакодневну стварност, посебно за брзо растућу популацију младих.

Разумевање глобалне конкуренције за Африку

Африка се данас налази у центру преклапајућих билатералних и трилатералних партнерстава. Од почетка 2010-их, континент је постао место обновљеног геополитичког такмичења. Први самит Африка-ЕУ одржан је у Каиру у априлу 2000. године, а затим и Лисабонски самит 2007. године. Накнадни самити АУ-ЕУ одражавали су променљиве глобалне реалности, укључујући заједничке климатске обавезе 2010. године, покретање Мапе пута ЕУ-Африка 2014. године и признавање Агенде УН 2030, Париског споразума и Афричке агенде 2063 2017. године.

Други самити „Африка + 1“, укључујући самите Кина-Африка, Русија-Африка, Турска-Африка, и УАЕ-Африка, сигнализирају интензивнију борбу за тржишта, ресурсе и утицај на континенту. У видеу објављеном на YouTube-у, Комфорт Еро, председник и извршни директор Међународне кризне групе/span>, описао је Африку као земљу са „слабим тежиштем, којој недостаје архитектура управљања која јој је потребна“..

У пракси је ово створило фрагментирани пејзаж ангажовања у којем спољне силе преговарају о утицају земљу по земљу, а афричке државе формирају савезе као одговор на домаће и геополитичке притиске. 

Промена динамике моћи у Африци

Ова флуидност је довела до неуједначених исхода за глобалне актере. Француска је, на пример, доживела пад свог утицаја у већем делу Сахела након окретања Малија, Буркине Фасо, и Нигера ка Русији након узастопних војних удара.

Слични обрасци су видљиви и међу другим силама. Кинеско дугогодишње присуство широм Африке сада се такмичи отвореније са средњим силама и заливским државама попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), које такође распоређују финансијску моћ у земљама попут Џибутија и Судана у размерама које се обично повезују са традиционалним глобалним суперсилама. 

Као један од најактивнијих спољних актера у источној Африци, УАЕ има текуће пројекте вредне приближно 59,4 милијарде америчких долара, што их чини четвртим највећим извором капиталних токова у Африку, после Европске уније, Кине и Сједињених Држава. Аналитичари су, међутим, повезали аспекте учешћа Емирата са сукобима у Либији и Судану, где такво спољно ангажовање, како је наведено у анализи часописа „Space Journal“ , ризикује продужење регионалне нестабилности. 

Економски утицај Индије се такође проширио другачијом путањом. Трговина између Индије и Африке у просеку је износила 18 процената годишње од 2003. године, достигавши приближно 103 милијарде америчких долара у 2023. години, позиционирајући Индију међу највећим трговинским партнерима Африке, уз Европску унију и Кину.

Сједињене Државе су, у међувремену, тежиле селективнијем билатералном ангажовању, посебно око критичних минерала. То укључује зајам од 553 милиона америчких долара за транспортни коридор који повезује бакарни појас Демократске Републике Конго са луком Лобито у Анголи.

Зашто је Африка важна

Африка поседује 60 процената светског соларног потенцијала и око 30 процената глобалних резерви минерала. Такође је најмлађи континент на свету, са 70 процената становништва млађег од 30 година. 

Према извештају Уједињених нација „Светски популациони изгледи“, предвиђа се да ће се становништво Африке скоро удвостручити између 2020. и 2050. године, растући са приближно 1,3 милијарде на 2,5 милијарде. Затим ће се повећати за више од половине током друге половине века, достижући приближно 3,9 милијарди до 2100. године. До краја века, предвиђа цела Азија и отприлике исто колико и цео свет 1975. године. Више од једне од три особе на Земљи 2100. године биће Африканац.

Ово пренатрпано удварање света Африци протеже се изван њених минерала и тржишта у информационе просторе. Кинески и руски државни медији, као што је CGTN, Xinhua, Russia Today, и Sputnik сада се такмиче за афричку публику заједно са западним емитерима попут BBC-ја и CNN-а, као и оне подржане од стране Катара иранске Ал Џазире Hausa TV, немачке Deutsche Welle, и вишејезичне Турске TRT Afrika

Борба за утицај у Африци, чини се, подједнако се односи на наративе колико и на моћ.

Finland’s Youth Envoy to the European Union, Alma Jokinen, at the 7th AU–EU Summit in Luanda on November 25, 2025.

Финска изасланица младих у Европској унији, Алма Јокинен, на 7. самиту АУ-ЕУ у Луанди 25. новембра 2025. Фотографија: Адесева Олофинко. Коришсти се уз дозволу.

Заступљеност младих и слепе тачке самита 2025

Усред реторике о заједничкој будућности на самиту Афричке уније и ЕУ 2025. године, постојао је стални јаз. Иако је Афричка унија прогласила 2025. годину Годином репарација, европски ангажман током целе године је углавном остао ограничен на признања, а не на обавезе. Чини се да је афричком позиву на историјску правду недостајала институционална јасноћа и политичка озбиљност потребна за смислено ангажовање, чак и док је њен европски колега наставио да приступа питањима историјске одговорности са опрезом и одлагањем.

Ова асиметрија се такође одразила на политику учешћа на самом самиту. 

У разговору за Глобалне гласове на маргинама самита, Алма Јокинен, финска изасланица младих у Европској унији, осврнула се на то ко је заправо био за столом.

Колико ја знам, ја сам једини делегат младих у било којој националној делегацији, једини званични представник младих овде. Чак и неки од оних који извештавају са самита младих нису млади људи… Волела бих да у будућности буде много више присутних.

Овај тренутак је одражавао шири образац у односима између АУ и ЕУ, где амбициозни језик о инклузији и међугенерацијском партнерству и даље нелагодно стоји поред институционалних пракси које маргинализују управо оне људе од којих се очекује да наследе резултате ових споразума.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se пријави се »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.