Башкирци славе играјући самовар. Фотографија:Динис Јалмурзин/Самауирли Ритајим; користи се уз дозволу

Овај чланак се први пут појавио у часопису Новаја Вкладка 17. јуна 2025. Глобални гласови поново објављују уређену верзију у складу са споразумом о партнерству у вези са садржајем.

Башкортостан је један од оних региона Русије где прошлост остаје опипљиво жива. Она остаје у пространом степском пејзажу, у мелодичним интонацијама језика, у начину на који се људи поздрављају, у традицијама које никада нису биле премештене на полице музеја. Аутохтони народи овог подручја, Башкири, вековима су чувале јединствен систем удруживања заснованих на клану, свако са својом земљом, легендама о пореклу и наслеђеним тамгама — симболима који се и даље могу наћи у занатима, на заставама и у хералдици.

Као туркијски народ, Башкири чине аутохтоно становништво Башкортостана — једне од највећих етничких група у Русији, која броји око 1,6 милиона. Данас, башкирски идентитет доживљава обновљени талас интересовања, посебно међу младима. Неки уче језик путем онлајн курсева, други се враћају у своја родна села за празнике, а неки одлазе на окупљања ритајм у Уфи да чују курај (традиционални дувачки инструмент), пробају кумис, и поново осете да традиција није заборављено поглавље историје већ живо присуство.

Нова сезона Самаурили ритаjм — играња самоварa почела је у главном граду Башкортостана. Оно што је пре пет година почело као неформално окупљање једва десетак младих људи на обали реке Уфе уз чај и музику, од тада је прерасло у живописне догађаје који привлаче више од 2.000 учесника. Зашто су ове забаве постале толико привлачне младима и шта их чини местом где се окупљају људи различитог етничког порекла?

Од пријатељских окупљања до градске прославе

Дуж насипа реке Агидељ меки, резонантни звуци кураја лебде кроз магловити ваздух. Велики самовар стоји поред импровизоване бине, док волонтери чисте простор за логорску ватру. Младе жене у традиционалним башкирским хаљинама рашире столњак, поређају тањире чхак-чхака, и постављају боце кумиса на сто. Неки од младића носе башкирске капе украшене крзном са лисичјим реповима; други су донели заставе Републике Башкортостан. Упркос лаганој киши, људи прате звуке музике и у року од неколико минута, окупиле су се стотине младих људи.

Окупљања уз чај око самовара су дугогодишња традиција у башкирским селима, али овакве сцене су некада биле нечувене у градовима републике. 17. јуна 2020. године, на првим самоварским игранкама дуж уфске обале појавило се не више од 15 људи. „Организовање чајанке у градском окружењу деловало је и аутентично и пуно потенцијала“, сећа се Рустам Абдразаков, један од иницијатора самоварских дискотека. „Позвао сам своје пријатеље и свима се допало. Упалили смо самовар, певали песме, играли. Убрзо смо почели да се састајемо чешће, и сваки пут је гомила била све већа и већа.“

Башкирци плешу на самоварском плесу. Фотографија: Динис Јалмурзин/Самауирли Ритајим, користи се уз дозволу

Окупљања плесача самовара одржавају се средом увече сваке друге недеље. Абдразаков верује да су ова окупљања испуњена плесом неопходна за младе људе из башкирских села који се селе у Уфу због универзитета и постепено прелазе на руски језик, постајући свесни свог матерњег језика. Осим тога, додаје он, ови догађаји су одличан начин за склапање пријатељстава: „Током ритама, млади проводе три до четири сата слободно говорећи на свом матерњем језику. У протеклих пет година, око 12 или 13 парова се формирало на овај начин; сада долазе са својом децом. Градска башкирска омладина која једва говори језик поново почиње да показује интересовање — за језик, за културу, за музику.“

Ако су прва окупљања самовара у Уфи привукла мање од 50 људи, данас их има и до 1.000; понекад чак и више. Плесне групе, блогери и музичари су позвани на ове чајанке, где становници пију чај, пробају бешбармак, читају поезију и певају традиционалне и савремене песме на башкирском језику.

„Вратила сам се – и заљубила се“

Алина Загидулина, која је пореклом из Уфе, први пут је сазнала за ритам на друштвеним мрежама након што је напустила Русију 2022. године. Када се вратила, почела је да присуствује окупљањима. „Пожалила сам што раније нисам обраћала пажњу на башкирску културу. Онда сам се вратила – и заљубила се! Била сам импресионирана чињеницом да људи певају не само народне песме, већ и слушају нумере савремених уметника. Основна вредност овде је, наравно, очување културе и језика, јер је већина учесника млада и све ће то пренети својој деци“, објашњава она.

Још један редован гост на самоварским забавама, Идел Гумеров, цени чињеницу да се млади људи забављају без алкохола – и да је све бесплатно. За њега су ова чајанка постала пријатна забава која улепшава радну недељу.

Оживљавање старих традиција

Данас се окупљања око самовара одржавају чак и у удаљеним градовима широм Башкирије, а видео снимци са обале реке Уфе прикупљају хиљаде прегледа. Ипак, остаје нејасно да ли ове забаве добијају било какву државну подршку. Организатори инсистирају да се догађаји у потпуности финансирају донацијама и одбацују питања о званичној подршци као „провокативна“. Регионално Министарство културе такође тврди да нема никакве везе са дискотекама са самоварима.

„Управо зато сви долазе овде, без обзира на године или националност“, претпоставила је Тансулпан Буракајева, оснивачица клуба за проучавање башкирског језика. „Чим држава преузме ову иницијативу, она ће одмах бити искоришћена за пропаганду.“

Башкирци плешу на самовари игранци. Фотографија: Динис Јалмурзин/Самауирли Ритајим, користи се уз дозволу

За Буракајеву, ова окупљања уз чај испуњена плесом су облик носталгије и оживљавање старе традиције: „У башкирским селима, киске ујн, или кулага, или ритајим, био је традиционални догађај где су се млади људи састајали, где су се сви могли опустити после дугог радног дана – а током ратног времена или других тренутака трагедије, људи су ослобађали свој бол кроз плес, кроз типирлау (плесове са гажењем). Зато је данашњи ритајим, који је оживела група активиста, постао толико популаран.“

Међутим, нису сви одушевљени енергичним плесом у граду. Под објавама у којима се помиње Самауирли Ритајим у медијима, неки коментатори називају свечаности неприкладнoм у светлу догађаја који су уследили након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. Други тврде да је „живот у сталној атмосфери рата неподношљив — људима је потребан неки начин да скрену мисли са ствари.“