Празна сала сада срушеног Парк биоскопа у Кабулу. Слика из видеа „Парк биоскоп 🎥 Кабул | Уништење Парк биоскопа Кабул Афганистан” са Јутјуб канала Pathan Film. Поштена употреба.

Овај чланак је написала Елина Калам за Hasht-e Subh Daily и објављен је 29. октобра 2025. Уређена верзија чланка се објављује на страницама Глобалних гласова у оквиру споразума о дељењу садржаја. 

Током протеклих пет година, талибани су забранили биоскопске активности у земљи и срушили зграду биоскопа у главном граду Кабулу. Од преузимања контроле над Авганистаном у августу 2021. године, талибани су почели постепено да уклањају филмове и телевизијске серије са домаћих емитера, а затим су затворили врата биоскопских сала за јавност. Систематском политиком, елиминисали су жене из филмова.

Овај чланак је заснован на истрази Hasht-e Subh Daily-ја и интервјуима са неколико филмских стваралаца и бивших запослених у Авганистанском филму унутар и ван земље. Талибани су затворили Авганистански филм, једину званичну институцију за филмску продукцију, подршку и архивирање у Авганистану. Неколико филмских стваралаца у егзилу изразило је забринутост због судбине Авганистанског филмског архива, страхујући да би могао бити уништен.

Значај Авганистанског филма не лежи само у његовој улози у уметности и филму, већ и у његовој улози као значајног складишта визуелне историје Авганистана. Архива садржи документарне филмове који датирају из почетка 20. века, а који покривају главне политичке догађаје у модерној историји земље.

Уклањање авганистанског филма

Са преузимањем власти од стране Талибана, културна и уметничка сфера земље претрпела је опсежна и строга ограничења. Од првих дана њихове контроле над главним градом Кабулом, ова група је корак по корак кренула ка сузбијању уметности, посебно филма.

Као прву меру, 21. новембра 2021. године, Министарство за пропаганду врлине и спречавање порока издало је директиву од осам чланака, што је довело до широко распрострањеног уклањања жена из медија.

Настављајући овај тренд, 22. марта 2023. године, општина Кабул, којом управљају талибани, објавила је да ће историјски биоскоп Хаиркхана бити срушен како би се направило место за тржну пијацу, џамију и стамбене блокове. Овај биоскоп је био један од најстаријих и најпрепознатљивијих у престоници.

26. септембра 2023. године, талибани су одлучили да закупе историјску зграду биоскопа Арјуб. Овај биоскоп, који је претходно био претворен у паркинг, сматран је кључним симболом авганистанске филмске сцене због своје препознатљиве архитектуре.

Коначно, 13. маја 2025. године, талибани су званично угасили Авганистански филм, једину државну филмску институцију у земљи. Овим распуштањем, угашене су последње наде за оживљавање формалне кинематографије у Авганистану, а једна од најважнијих институција националне кинематографске индустрије је предата историјиy.

Ево једног Јутјуб видеа о рушењу биоскопске сале Аријана у Кабулу.

Контрадикције у културном приступу талибана

Талибани су покушали да се представе као присталице културе и уметности кроз мере попут организовања филмског фестивала Did-e Naw. Филмски стручњаци наводе да су ове акције талибана углавном у пропагандне сврхе и не доприносе никаквој стварној промени у културном погледу групе.

Током протекле четири године, група је продуцирала девет филмова и једну телевизијску серију. Жене су одсутне из свих ових продукција. Садржај ових филмова промовише талибанску идеологију, омаловажава бившу владу, осуђује демократске вредности и велича самоубилачке нападе и ратовање групе.

Према налазима Hasht-e Subh Daily-а, талибански филмови, као што су „Затвор Баграм“, „Пул-е компанија“, „Кабулски потпорни зидови“, „Државни баштован“, „Радни дан полицијског команданта“ и „Девета Сунбула“, чине само део продукција снимљених уз помоћ владиних средстава.

Ови филмови су продуцирани да би се легитимизовала владавина талибана и истакли неуспеси претходне владе. Већина ових филмова је пропагандне природе, а не уметничке нарације, а њихову продукцију су углавном обављали неискусни филмски ствараоци или студенти почетници.

Сајед Ахмад Шекаб Мусави, професор на Одсеку за кинематографију на Факултету ликовних уметности Универзитета у Кабулу, који је тренутно гостујући истраживач на Универзитету Колумбија у Њујорку, примећује:

Током свог првог режима [1996–2001], талибани су спаљивали филмове и телевизијске серије, елиминисали глумице, забрањивали музику и дозвољавали само верске појања и химне. Сада се иста политика наставља, али на другачији начин. Међутим, једна ствар је јасна: овог пута, талибани конструишу визуелну историју себе; историју изграђену на цензури, искључивању и изобличавању, али на крају историју која ће остати као њихово наслеђе.

Снимање филмова у егзилу

Иако филмски ствараоци из Авганистана у егзилу описују снимање филмова као „најбољи облик освете“ против талибана, они наводе да се суочавају са бројним изазовима у земљама у којима су потражили уточиште.

Додају да су финансијска ограничења, недостатак приступа техничким објектима, тешкоће са боравком и одсуство професионалних могућности отежали продукцију њихових радова.

Присилна миграција је прекинула њихову везу са домаћом публиком, остављајући културни простор земље ван домашаја. Ахмад Арјуби, бивши директор биоскопске сале Арјуб, каже:

Када млађа генерација види само ове ограничене и слабе филмове [које су продуцирали талибани], стичу утисак да смо заостала земља, неспособна да производи филмове или да одржи присуство на светској сцени.

Маринан, авганистански филмски стваралац који живи у Француској, каже:

Живот у егзилу је велики изазов. Неки можда могу вредно да раде и граде свој пут, али за многе је то изузетно тешко. Познајем појединце са препознатљивим талентима који немају места у авганистанском филму док живе у европским земљама.

Тешки животи филмских стваралаца у Авганистану

Налази Hasht-e Subh Daily-а показују да су услови за филмске ствараоце и биоскопске дворане у Авганистану под талибанима знатно критичнији него у прошлости. Строга цензура, идеолошка ограничења и проглашење филма забрањеним од стране талибана ефикасно су онемогућили сваку филмску активност.

Сабера Садат, филмска глумица, описује сурове услове свог живота:

Након што су активности ограничене и изгубила сам посао у Позоришној дирекцији, где сам у то време радила као глумица, моји животни услови су постали изузетно тешки. Била сам хранитељка своје породице, а ова ситуација је негативно утицала и на мој морал и на мој уметнички идентитет. Нисам могла да напустим Авганистан због своје деце, јер ми живот зависи од њих.

Госпођа Садат нуди суморну прогнозу: „Ситуација је веома лоша. По мом мишљењу, у садашњим околностима, нема наде за оживљавање филма“.

Налази Hasht-e Subh Daily-а откривају да талибани дозвољавају филмским ствараоцима да раде само под строгим условима. Први захтев је да сценарио филма првобитно буде достављен талибанима и да се, након завршетка, филм поново прегледа.

Дозвола за приказивање филма се одобрава само ако је у потпуности у складу са захтевима групе. Поред тога, учешће жена у филмовима је потпуно забрањено.

Под овим условима, филмска индустрија у Авганистану је ефикасно затворена, не остављајући никакву наду за поновно отварање или наставак слободне уметничке активности. Многи филмски ствараоци су напустили земљу, а они који су остали живе у сиромаштву и очају.