Чланови Комитета Мајки за одбрану вере (Comité de Madres en Defensa de la Verdad), који је основан током постизборне репресије 2024. године. Фотографија : Comité de Madres en Defensa de la Verdad преко Instagram-а, користи се уз дозволу.

Док се свет бави жестоким дебатама – и онлајн и офлајн — о легалности војних ваздушних напада Доналда Трампа 3. јануара у Венецуели, рођаци и пријатељи се боре за потпуно ослобађање вољених из неправедног затвора у овој јужноамеричкој земљи.

8. јануара, Хорхе Родригез, шеф Народне скупштине Венецуеле (Asamblea Nacional), најавио је ослобађање „значајног броја затворених особа“ као „једнострани гест“ у опкољеној земљи. Међутим, конгресмен није доставио званичну листу ослобођених.

Притворени се сматрају „жртвама политички мотивисаног прогона” од стране владе коју је раније предводио Николас Мадуро. Ово је део „дугогодишњег и ужасног досијеа људских права” од стране руководства, према Мисији Уједињених нација за утврђивање чињеница о Боливарској Републици Венецуели, која је активна од 2019. године.

Најмање 863 особе спадају под горепоменуте критеријуме, према континуираном, дугорочном провереном пребројавању које спроводи Форо Пенал, венецуеланска невладина организација за људска права. То су жене и мушкарци из свих средина, укључујући старије особе, новинаре, и странце.

Међутим, од 15:00 часова 16. јануара (по локалном времену у Венецуели), бројке о броју ослобођених затвореника су се разликовале. Само 84 — од више од њихове првобитне проверене процене од преко 800 — ослобођено је, према речима Алфреда Ромера из Форо Пенала. Пола сата касније, вршилац дужности председнице Делси Родригез поставила је број пуштања на 406 током конференције за новинаре у палати Мирафлорес у Каракасу, званичном седишту венецуеланског председништва.

Вршилац дужности председнице, која је сестра шефа Народне скупштине Венецуеле, Хорхеа Родригеза, није открила именаz.

Све почиње са породицом

Неколико независних заговарачких група су протагонисти локалног притиска за пуштање венецуеланских политичких затвореника: Комитет за слободу политичких затвореника у Венецуели (Comité por la Liberación de los Presos Políticos, CLIPPVE) и Комитет мајки за одбрану истине (Comité de las Madres en Defensa de la Verdad), између осталих.

Рођаци (посебно жене), присталице из шире јавности, па чак и бивши политички затвореници учествују у овим активностима. Такође су годинама доносили храну и лекове својим вољенима  кад год су, посете биле дозвољене унутар затворских објеката.

Њихове акције нису ограничене на одређену политичку припадност. Прошле године, тада активни Комитет за одбрану венецуеланских миграната (Comité por la Defensa de los Migrantes Venezolanos) залагао се за повратак 252 венецуеланска мигранта које су администрације Доналда Трампа и Најиба Букелеа неправедно затвориле у озлоглашеном мега затвору CECOT у Ел Салвадору. Следбеници Николаса Мадура наводно су такође међу људима који се тренутно сматрају политичким затвореницима у Венецуели.

Моћ организације

„Организација је кључна за одбрану људских права“, рекао је Марино Алварадо, адвокат и активиста, током отвореног састанка одржаног 1. августа 2024. године између породица, непрофитних организација за људска права и чланова штампе на Централном универзитету Венецуеле у Каракасу, усред постизборне репресије 2024. године.

„Хајде да се пронађемо, хајде да се организујемо и бићете боље у могућности да подржите своје вољене“, препоручио је тада Алварадо. Говорио је из личног искуства, као захтевни координатор Венецуеланског програма за образовање и акцију у области људских права (Provea), још једне познате венецуеланске невладине организације за људска права, основане 1988. године.

До краја састанка, те речи су као да су оживеле. Док су новинари тог дана напуштали састанак, група рођака је примећена око стола, пажљиво разговарајући са Алварадом и записујући идеје на папиру. Нека од тих лица могла су се касније наћи у њиховим активностима као CLIPPVE, увек носећи црни транспарент са сталним апелом исписаним белим словима: Liberen A Los Presos Políticos (Ослободите политичке затворенике).

Ненасиље и огромна храброст обликују тренутне акције венецуеланских заговарачких група: бдења уз свеће, молитве, странице са именима њихових вољених, и другарство. У прошлости, неки су чак видели ничим изазване нападе неидентификованих група, укључујући Комитет мајки близу Врховног суда Венецуеле 5. августа 2025. године.

Дана 13. јануара, пријатељи и рођаци колумбијских и венецуеланских притвореника одржали су бдење на неидентификованој тачки на венецуелано-колумбијској граници. Фотографија: CLIPPVE; користи се уз дозволу.

Породице које чекају близу венецуеланских притворских центара – потврђена пуштања су до сада стигла без претходне најаве – сада се суочавају са периодима хладнијег времена, недостатком јавног превоза и оскудном (отвореном) подршком споља. Страх од репресивних пракси садашње администрације Делси Родригез није поткопан.

Они настављају заједно, фокусирајући се на друштвене медије као свој примарни медијум комуникације, користећи хаштагове као што је #QueSeanTodos.

Будући лидери за помирење?

Брига о вољенима прогоњеним из политичких разлога није нови подухват у Венецуели и другим латиноамеричким земљама.

Дугорочни утицај – и локални и међународни – групе активиста за људска права не треба прецењивати. Баке са Плазе де Мајо (Abuelas de Plaza de Mayo), основане 1977. године током последње војне диктатуре у Аргентини, организовале су се око потребе да се пронађу нестале бебе и мала деца несталих активиста у тој јужноамеричкој земљи.

Мајке и баке са Плазе де Мајо улазе у бивши притворски центар Школе за механику морнарице у Буенос Ајресу, Аргентина, 2007. године. Слика преко Wikimedia Commons, аутор Моника Хасенберг (CC BY-SA 3.0).

Оне нису постале само потпуно формирана невладина организација у Аргентини, већ су отишле и ван граница Аргентине. Више од 30 година, баке су сарађивале са научним непрофитним тимовима као што је Аргентински тим за форензичку антропологију (EAAF на шпанском), како би идентификовале раније отету децу путем генетике. До данас је, 140 одраслих пронашло свој изворни идентитет, захваљујући бакама.

ЕААФ је помогао у решавању других међународних случајева, укључујући масакре у Ајоцинапи/Игуали (Мексико) и Ел Мозотеу (Ел Салвадор).

Назад у Венецуели, будући циљеви покрета попут CLIPPVE и Комитета мајки за одбрану истине остају да се виде. Међутим, њихово сведочење биће кључни корак у Венецуели којој је преко потребан даљи рад на људским правима, посебно на Сећању, правди и демократији), како је изјавио генерални координатор Provea-е, Оскар Муриљо, 11. јануара:

Hemos tenido una semana avasallante en todos los sentidos…

La historia aconseja dejar enfriar un poco las cosas para hilvanar análisis más exactos pero, sin duda, el #3Enero2026 marca el comienzo de una etapa no menos inestable y de muchas tensiones, la cual exige lo mejor de…

— Oscar Murillo (@oscarfmurillo) 12 јануар 2026.

Имали смо исцрпљујућу недељу у сваком смислуe…

Историја сугерише да се ствари мало смире како би се спровела прецизнија анализа, али без сумње, 3. јануар 2026. означава почетак периода не мање нестабилног и испуњеног напетостима, периода који захтева најбоље од сваког од нас.

Политички пројекат који је напредовао на огорчености никада не би могао да избрише праву човечност Венецуеланаца. Земља није сломљена. Напротив, чежња за слободом и правдом, за истинском променом кроз демократију и људско достојанство, дефинише осећај нације са високим очекивањима.

Данас више него икад, из @_Provea обнављамо нашу посвећеност хитној обнови демократије кроз подршку жртвама у процесу Сећања, Истине и Правде. Даћемо приоритет подршци друштвеним борбама за одбрану економских, социјалних и културних права и изградњи заједничке агенде за покрет за људска права.

Пре или касније, оставићемо за собом таму ауторитаризма. Ми, Венецуеланци, имамо право да живимо у демократији, као што смо захтевали током наше републиканске историје.