Фотографија (Без границе * Без нације) Маркуса Спискеа на Unsplash-у; користи се под Unsplash лиценцом.

Овај чланак ауторке Тање Роа и у партнерству са Border Kindness (Љубазност на граници), први пут се појавио у Migrant Women Press-у (Штампа за жене мигранткиње) 26. октобра 2025. Глобални гласови поново објављују уређену верзију у оквиру споразума о дељењу садржаја.

Сваког дана, мигранти пуни наде прелазе сурове пустиње и опасне планинске регионе југа Сједињених Држава у потрази за безбедношћу, склоништем и приликама. Док се о овим опасним путовањима често извештава у вестима, борбе жена и девојчица – које су жртве насиља и експлоатацију – често се занемарују.

Од свог првог председничког мандата, политике Доналда Трампа директно су усмерене на мигрантске заједнице и здравље жена. Сада, током његовог другог мандата, растући утицаји климатских промена и глобалних сукоба учинили су већ опасна путовања миграната још хитнијим и фаталнијим.

Утицај политике

Трамп и његове присталице често користе запаљиву реторику да окарактеришу мигранте као криминалце, чланове банди или чак сексуалне предаторе, чиме подстичу јавну подршку за све казненије граничне политике. Такве етикете такође дехуманизују мигранте, уливају страх и оправдавају агресивне мере спровођења закона или укидање заштите миграната.

Председник је више пута вређао жене — укључујући новинарке и свог демократског противника из 2024. године, Камалу Харис – а његова администрација је усвојила политике које угрожавају здравље и репродуктивна права жена. Укрштање ових наратива несразмерно погађа жене мигранткиње, од којих многе немају законску заштиту у САД, што их чини посебно рањивим на дискриминаторне праксе.

Упркос обећањима да ће се фокусирати на недокументоване имигранте са озбиљним кривичним осудама, подаци Америчке службе за спровођење царине у имиграционим службама (ICE) илуструју стварност: људи који су допринели америчком друштву и економији су мета, притворени и илегално депортовани. Од 435.000 неовлашћених имиграната са кривичним осудама које је идентификовала ICE, мање од 3.000 је ухапшено до маја 2025. године.

Сведочанства оних који су притворени и депортовани без суђења приказују тешка кршења људских права од стране ICE-а. Многи људи, након што су ухапшени од стране службеника ICE-а у цивилу чија су лица била покривена и без одговарајућих налога, наводе да се осећају као да су киднаповани. Притвореницима је одбијено одговарајуће суђење, а потом су послати у земље које једва познају или у којима никада нису живели.

Обустава програма за азил и избеглице

Тражење азила у САД је легално од 1980. године. Према међународном и америчком праву, мигранти који беже од насиља и прогона имају право да затраже улазак. Обустављањем и програма за азил и програма за пријем избеглицаs, Трампова администрација је ефикасно затворила два од ретких легалних путева ка боравку и држављанству САД.

Према подацима Министарства за унутрашњу безбедност САД, 2024. године, под администрацијом Бајдена и Харис, „жене избеглице су имале вишу средњу старост“. Пријем је растао сваке године од 2022. до 2024. године, достигавши 100.060 избеглица – највећи број у последњих 30 година – бројке које подвлаче глобалну потребу за хуманитарном заштитом.

Гашење апликације CBP One

CBP One је апликација америчке владе која омогућава мигрантима да закажу састанке са имиграционим службеницима. Само неколико сати након повратка на дужност, Трамп је наредио гашење апликације као део своје шире стратегије ограничавања регуларних миграција. У то време, десетине хиљада миграната са заказаним састанцима обавештене су да су им појављивања на суду отказана. У прошлости, CBP One је омогућио скоро милион људи да легално уђу у САД и поднесу захтев за радну дозволу. Његово гашење је нагло уклонило још један витални легални пут за хиљаде породица.

Пре гашења, приближно 280.000 људи је покушавало да приступи апликацији сваког дана. Многи су већ провели недеље или месеце на граници САД и Мексика, надајући се да ће се отворити термин – продужена чекања која су уследила након дугих, опасних путовања, често са значајним здравственим ризицима.

Пошто апликација више није функционална, мигрантима је остало мало опција: да остану на граници без склоништа или заштите, да потраже несигурно уточиште у непознатим деловима Мексика или да се врате у земље из којих су побегли, где опасности које су изазвале њихов егзодус и даље постоје. Сви ови избори носе озбиљне ризике, посебно за жене и децу, који су посебно рањиви на крађу, експлоатацију и насиље у одсуству безбедног смештаја или подршке.

Политика „Останак у Мексику“

Формално познат као Протокол о заштити миграната (MPP), програм „Останак у Мексику“ је први пут уведен 2019. године за време администрације Трампа и Пенса. Он приморава тражиоце азила да чекају у Мексику на своја судска рочишта, често месецима или чак годинама.

Администрација Бајдена и Харис је укинула програм, наводећи широко распрострањена кршења људских права; Трамп га је сада поново успоставио, што је довело до поновне забринутости због кршења људских права.

Хуманитарна криза, а не мигрантска

Зид на граници САД и Мексика је физички приказ поделе, искључености и страха који је створен између различитих етничких група и националности. Упркос многим покушајима администрације Трампа да одврати мигранте, постоје бројни фактори који терају људе да траже склониште, средства за живот и безбедност. Разарање животне средине, укључујући суше, урагане и дезертификацију, расељава породице широм света.

Иако мигранти разумеју и ризике путовања и оштар став америчке владе, многи ипак бирају да ризикују, јер нечињење често значи смрт, нестабилност или континуирано насиље. Миграција је често последње средство за стварање новог живота са стабилнијом будућношћу.

Улога узајамне помоћи

Од 2018. године, Border Kindness (Љубазност на граници) пружа подршку која спасава животе дуж границе САД и Мексика. Непрофитна организација обезбеђује храну, воду, медицинску негу, правну помоћ и одећу, задовољавајући хитне потребе миграната чији су званични системи заказали.

„Људи друге боје коже се заустављају због боје коже или акцента, а жене су посебно рањиве у овим временима“, објаснила је Кели Овертон, оснивач Border Kindness. „Истовремено, финансијери су престали да подржавају организације попут наше које подржавају мигранте и реформу имиграције. Плаше се да ће бити оптужени да финансирају антиамеричке или илегалне активности.“

Организација се у последње време више ослања на прикупљање средстава које води заједница, углавном од уметника и малих донатора. Овертон каже да је ова врста напора сада потребнија него икад: „Узајамна помоћ је једноставна. Не морате имати много, али можете поделити оно што имате. Ми у организацији Border Kindness олакшавамо узајамну помоћ прерасподељивањем ресурса тамо где су најпотребнији. То нас доводи у опасност, али нам је част што то радимо.“

Прерасподела, потврђује он, „изгледа као жена у Чикагу, Лос Анђелесу или Остину која помаже жени на граници да добије формулу за бебе за своје мало дете. Они нуде оно што имају, чак и ако то није много. Значај узајамне помоћи је да се наставља пружати људима којима је потребна, и то је оно што смо у могућности да урадимо захваљујући онима који су спремни да поделе оно што имају, без обзира колико то било.“

Отпор и солидарност

Борба за правду за мигранте не зауставља се на граници. Широм САД, појединци и организације попут Националног центра за имиграционо право, Слободе за мигранте, и Моста (Хаићански савез мостова), пружају отпор имиграционој политици Трампове администрације, док настављају да едукују и пружају директне услуге.

У Лос Анђелесу, чланови заједнице недељама су протестовали против тактика ICE-а. На мрежи, две жене су креирале базу података за праћење рација ICE-а како би обавештавале погођене заједнице. Широм земље, комшије су стајале између ICE-а и својих заједница, присиљавајући агенте да оду. Многи Американци се јавно изјашњавају, показујући да је солидарност јача од страха. Како савезна влада удвостручује свој став према имиграцији, отпор грађана наставља да расте.