Активисти покрета „Обични људи у акцији“ одржали су конференцију за штампу у Сеулу 2022. године како би се супротставили родно обојеној политици мржње. Слика љубазношћу организације Feminism With Him (Феминизам са њим). Коришсти се уз дозволу.

(Меритократија је вођство, теоретски засновано на заслугама, таленту, вештини, интелигенцији и другим релевантним вештинама, пре него на наслеђу (аристократија), богатству (плутократија) или вољи већине (демократија), како наводи Википедиа прим.прев.)

Може бити тешко дефинисати шта значи „конзервативни“ или „десничарски популиста“, јер су се границе замаглиле другим терминима као што су „крајња десница“ или „алт-десница“. Ови термини се такође разликују у зависности од региона и историјског контекста. Штавише, готово је немогуће категорисати мушкарце у двадесетим или тридесетим годинама под једном идеолошком ознаком.

Упркос овој двосмислености, бројне студије су показале да су се јужнокорејски младићи узраста од 18 до 29 година несумњиво померили удесно више него било која друга глобална демографска група, а неки су се чак померили ка крајњој десници у подршци агендама које укључују антифеминистичке и анти-редистрибутивне политике, што је резултирало једним од највећих идеолошких јазова између младића и жена на свету.

Продубљивање родне поделе у Кореји

Након ванредних председничких избора у Јужној Кореји у јуну 2025. године, локална истраживачка компанија Hankook Research и новински магазин Sisa In спровели су анкету међу бирачима у сарадњи са академским стручњацима. Преко 2.000 бирача старости 18 и више година попунило је чак 239 упитника о постизборним преференцијама гласања и својим ставовима о демократији, економији и друштвеним питањима.

Резултати су јасно показали да су јужнокорејски младићи конзервативнији од других група, посебно по питањима феминизма, прерасподеле политика и ставова према мигрантима и избеглицама, према речима Џона Кука, професора политичких студија на Државном универзитету у Мичигену који је помогао у дизајнирању упитника за анкету. 

На пример, као одговор на питање „Да ли се слажете са системом родних квота за високе јавне позиције?“, 71% мушкараца старости 18-29 година рекло је да се или снажно или умерено не слаже, док се 63% њихових колегиница снажно или умерено сложило.

Као одговор на изјаву „Потребан је покрет који поштује мушкост и залаже се за мушка права“, 47% мушкараца старости 18-29 година рекло је да се снажно или умерено слаже, док је 53% мушкараца у тридесетим годинама рекло исто. Поређења ради, 68% и 72% њихових колегиница, респективно, снажно или умерено се није сложило са изјавом. 

Корејски младићи и девојке изражавају знатно различите ставове о родној равноправности (Политика родних квота за високе јавне положаје. Потребан нам је покрет за мушка права. Жене, Мушкарци, Не слажем се, Слажем се).

Међутим, такође је било очигледно да је већина корејских младића остала посвећена демократији и није прихватила ауторитарне ставове или теорије завере које промовишу крајње десничарски популисти, додао је Кук.

На пример, као одговор на изјаву „Пошто је либерална демократија у Кореји у кризи, могуће је употребити силу да би се она спасила“, 61 одсто мушкараца старости 18–29 година се снажно или умерено није сложило. Што се тиче изјаве „Да ли сумњате да је процес гласања на овим председничким изборима био намештен у корист одређеног кандидата?“, 52 одсто мушкараца старости 18–29 година и 62 одсто мушкараца у тридесетим годинама, респективно, снажно се или умерено није сложило.

Председнички избори прошлог јуна потврдили су померање младића удесно. Превремени избори су одржани након импичмента и смене бившег председника Јун Сук Јеола. Као резултат тога, већину гласова (37,2 одсто) мушкараца старости од 18 до 29 година освојио је Ли Џун-сеок, кандидат који се одвојио од Јуна са својом конзервативном, Реформском странком. Њихов други избор (36,9 одсто) био је кандидат из владајуће конзервативне странке, којој је припадао бивши опозвани председник Јун.

С друге стране, отприлике 58 одсто њихових колегиница гласало је за Ли Џе-мјунга из Демократске странке. Поред тога, скоро шест одсто жена у двадесетим годинама подржало је кандидата Демократске радничке странке Квон Јанг-кука, иако је његов укупни удео у гласовима широм земље био мањи од 1 одсто.

Овај тренд сеже даље у прошлост. Већ 2014. године, „Фајненшел тајмс“ је објавио да Јужна Кореја има једну од екстремних стопа родне поларизације у свету, углавном због значајног нагињања младих мушкараца удесно у поређењу са другим земљама са високим приходима, укључујући САД, Немачку и Велику Британију.

Корејска маносфера обликује политику и политичке активности

Могло би се онда поставити питање шта се крије иза екстремне разлике међу корејским младићима. Један неоспорни фактор који уједињује многе од њих је антифеминистичко расположење. Скован је термин који се односи на њих, „Идаенам” (이대남), што је скраћеница која дословно значи мушкарци у двадесетим годинама. 

Од педесетих година прошлог века, јужнокорејске феминисткиње се боре за једнаке могућности за жене у политици, образовању и шире. Најновији талас феминистичког активизма, предвођен углавном женама миленијалцима и генерацијом З, добио је на замаху око 2016. године након што је мушкарац убио 23-годишњу жену у јавном тоалету у близини метро станице Гангнам. Убица је намерно циљао жену, јер је касније сведочио да су га „жене обично игнорисале“. 

Фемицид је изазвао талас жена које су се појавиле да тугују и изразе саучешће, као и колективну буку и пораст феминистичког активизма. Истовремено, подстакао је многе младе мушкарце да изразе негодовање и контрааргументују да убиство није било фемицид већ злочин мушкарца са менталном болешћу. 

Уместо да се укључе у јавне дискусије о дубоко укорењеном патријархату земље, структурној дискриминацији и мизогинији, као и насиљу над женама, дебате о феминистичким питањима сведене су на пуки оквир „мушкарци против жена“ или „ми против њих“.. 

У интервјуу за Глобалнр хлсдобр на Зooм-у, Ли Хан, суоснивач и активиста организације „Феминизам са њим“, корејске непрофитне организације која подучава мушкарце феминизму, рекао је:

실제로 [젊은 남성]들이 안티페미니즘이라고 하지만 그들이 페미니즘을 제대로 알고 안티하나? 그냥 막연한 기존의 남성성 혹은 가부장제로의 회기를 원하는 마음 혹은 회기까지도 아니고 그냥 변화를 두려워하는 마음일 것 같다.

У стварности, [младићи] кажу да су антифеминисти, али да ли заправо разумеју феминизам пре него што му се супротставе? Мислим да је вероватније да једноставно имају нејасну жељу да се врате традиционалној мушкости или патријархалном систему – или можда чак ни жељу за повратком, већ једноставно страх од саме промене.

Џанг Џеук, двадесетдвогодишњи студент универзитета, поделио је Лијево запажање током телефонског интервјуа за Глобалне гласове: 

남성 커뮤니티에서 여성혐오는 자기 발전을 막는다고 여성을 타겟하지만, 언제든지 다른 약자를 타겟하면 할수도 있다.

У онлајн заједницама којима доминирају мушкарци, жене постају мета мизогиније, јер се сматрају препреком њиховом успеху — али ово непријатељство би се подједнако лако могло усмерити ка некој другој маргинализованој групи. 

Џанг је такође истакао да су анонимни онлајн форуми неговали културу у којој су очигледне мизогине, расистичке и сексистичке шале и коментари нормализовани, тако да их чак и ученици основних школа конзумирају као још један мем. 

Поред тога, младићи обично размењују шале и информације на анонимним онлајн форумима као што су „Илбе“ и „ФМ Кореја“, који су временом прерасли у корејске маносферске просторе који имају опипљив утицај на политичаре и креирање политика у земљи.

На пример, циљајући антифеминистичко расположење младих мушких гласача, бивши председник Јун је злогласно изјавио, „Структурни сексизам више не постоји“ и освојио председничке изборе 2022. године са водећим предизборним обећањем да ће укинути Министарство за родну равноправност и породицу.

Ли објашњава зашто младе жене, које су подједнако изложене онлајн ехо комори, нису нужно померене удесно:

여성들 같은 경우에는 페미니즘이라는 언어를 찾았다. 내가 힘든 이유가 노력을 하지 않았거나 능력이 부족해서 만이 아니라 사회적으로 여성들에게 성별 임금격차나 육아에 대한 부담이나 돌봄에 대한 것들이 굉장히 강력하기 때문이야, 그래서 이는 구조적인 문제로 풀어 나가야 돼 라는 것들을 [페미니즘을 통해] 알게 함으로서 새로운 방향성을 제시했는데, … 

남성들에게는 이런게 전혀 제시되지 않았고 ‘그냥 노오력해야되, … , 다 그거 노력해야 되는건데 안된거는 너가 루저인거지’ [이런 메시지만 받았다.] 이런 상황에서 그것의 대안으로, 오히려 이것이 불가능한데, 기존의 가부장처럼 남성을 선망하게 만드는 사회, 그건 남성들을 파편화하게 만들고 불안하게 만들 수 밖에 없는데 … 그래서 저는 페미니즘의 해결책이 필요하다고 말한다.

Младе жене су пронашле језик који се зове феминизам. Схватају да њихова борба није само зато што не раде напорно или им недостају способности, већ зато што постоје јаки друштвени фактори као што су разлика у платама између полова и велики терет бриге о деци и бриге о њима који је стављен на жене. Препознајући ове проблеме као структурне проблеме којима се мора колективно бавити, феминизам им је понудио нови осећај правца. 

Али мушкарцима никада ништа слично није понуђено. Једина порука коју су добили била је: „Само морате више да радите… ако не успете, то је зато што се нисте довољно трудили и да сте губитник.“ У том окружењу, оно што им се нуди као алтернатива јесте да друштво и даље тера мушкарце да теже да буду попут старих патријархалних фигура, иако то више није могуће. Верујем да ово фрагментира мушкарце и неизбежно их чини анксиозним. … Зато тврдим да нам је потребно феминистичко решење.

Још један основни фактор који стоји иза очигледног непријатељства многих мушкараца генерације З према маргинализованим групама и политикама прерасподеле има везе са меритократијом.

Меритократија велича зарађену предност и тврди да трансформише елиту како би одговарала демократском добу – у суштини искупљујући саму идеју хијерархије, према Данијелу Марковицу, професору на Правном факултету Јејл, у својој књизи из 2019. године „Замка меритократије”. 

Књига тврди да заслуге у данашњем меритократском систему прикривају елитне привилегије као „поштено зарађене“ резултате индивидуалног напорног рада, док намерно игноришу структурну неједнакост. И ово је, ако ништа друго, још тачније у Јужној Кореји него у Америци или другим развијеним земљама.

Од предшколског и К-12 образовања до уписа на универзитет, стандардизовани тестови доминирају одлукама о пријему и запошљавању у земљи – стварајући уску меру заслуга која одређује приступ универзитетима, корпоративним пословима и професионалним или јавним позицијама у областима као што су право, образовање, медији и државна служба.

Меритократија је такође легитимисана у корејском уставу, који каже: „Сви грађани имају право да добију једнако образовање према својим способностима.“ 

За приватно образовање, корејска домаћинства од предшколског узраста до 12. разреда потрошила су укупно 29,2 билиона корејских вона (око 20 милијарди америчких долара) у 2024. години, што је највећи износ икада забележен упркос смањењу броја деце у земљи, према подацима Министарства података и статистике. Од 2007. године, потрошња на приватно образовање повећана је за око 46 процената. У просеку, домаћинства годишње троше око 5,7 милиона корејских вона (око 3.900 америчких долара) по детету, што представља огроман финансијски терет за породице свих нивоа прихода, мада је терет посебно тежак за домаћинства са нижим приходима.  

Следећа статистика помаже да се објасни зашто корејске породице, без обзира на ниво прихода, опсесивно улажу у приватно образовање своје деце: упис у престижне школе од предшколског узраста до 12. разреда и дипломирање на три најбоља универзитета гарантује највише позиције у свим областима друштва.

Скоро 63 одсто судских позиција, рачунајући само судије, заузимају дипломци такозваних SKY универзитета — Националног универзитета у Сеулу, Корејског универзитета и Универзитета Јонсеи — који се сматрају три најпрестижније институције у земљи, према подацима Врховног суда Кореје за период 2018–2021. године data. Сваки трећи посланик Народне скупштине је бивши студент SKY-а, према подацима за период 2018-2020. године које је анализирао локални лист Ханкјунг. И скоро половина генералних директора 500 највећих домаћих компанија по тржишној капитализацији су дипломци SKY-а, према подацима које је ове године објавила CEO Score, локална фирма за анализу података.     

Пак Квонил, новинар и аутор књиге „Корејска меритократија”, говори о опсесији Корејаца „праведношћу“ и заслугама, напомињући да то није само особина данашњих младих људи, већ дубоко укорењена склоност у корејском друштву. Парк је написао:

한국인은 불평등에 분노하는게 아니라 불공정에 분노한다. … 또한 특권의 불평등에 분노해 그것을 없애려는 게 아니라 특권에 접근할 기회의 불평등에 분노하며 특권은 그대로 유지하려 한다.

Корејце не љути неједнакост већ неправда. … Штавише, они нису огорчени неједнакошћу привилегија и желе да је елиминишу; него су љути због неједнаког приступа привилегијама и желе да сачувају саме привилегије.

Млади Корејци се суочавају са дисонанцом између демократских вредности које се уче у школама и преовлађујућих друштвених норми, што их чини склонијим неповерењу и цинизму према лицемерју старије генерације, додао је Парк у интервјуу путем е-поште.

Он тврди да круто веровање младих Корејаца у меритократију – „хипермеритократију“, како је он назива – оправдава дискриминацију и презир према мање способнима.

Хипермеритократија или етос „свако за себе“, који преовладава међу Корејцима, посебно мушкарцима, огледа се у истраживању компаније Hankook Research које показује растућу подршку политикама против прерасподеле.

Испитаници су замољени да изаберу са којом од две изјаве се више слажу: „Појединци би требало да преузму више одговорности за сопствену добробит“ или „Влада би требало да преузме више одговорности за добробит грађана“. Међу мушкарцима у двадесетим годинама, више од половине (54 одсто) је стало на страну индивидуалне одговорности у односу на државну добробит, што их чини једином старосно-полном групом која је то учинила. У поређењу са тим, 73 одсто жена у двадесетим годинама је фаворизовало социјалну добробит у односу на индивидуалну одговорност.

Што се тиче тренутне политике квота за особе са инвалидитетом за владине и јавне позиције, само око 47% мушкараца у двадесетим и тридесетим годинама подржало је ту политику, што их чини најмање подржавајућом групом међу свим демографским групама. Противљење међу мушкарцима било је готово једнако високо, 33% за оне у двадесетим и 47% за оне у тридесетим годинама. Насупрот томе, 71% жена у двадесетим и 68% жена у тридесетим годинама подржало је систем квота. 

Како је меритократија постала неоспорно друштвено кредо, она је подстакла културу лежерне мржње изражене кроз шале, шале или забаву, додао је Парк.

Социоекономски или говор мржње заснован на заслугама дубоко је укорењен међу младима на онлајн форумима последњих година. Ови људи често показују интензивно непријатељство према позитивној акцији или политикама усмереним на подршку маргинализованим групама, тврдећи да помагање онима „без способности“ представља обрнуту дискриминацију или злоупотребу.

Ох Еунчан, двадесетчетворогодишњи студент на Корејском универзитету, рекао је за Глобалне гласове да је био сведок хипермеритократске културе међу својим вршњацима на кампусу.

[동기 학생들이] 블라인드 채용을 차별이라고 느낀다. … 요즘은 명문대학교 졸업생들도 취업이 잘 안되고 예전에 비해서 기득권 재생산이 어려워진 기반인데, 본인들의 학벌 마저 못누리게 하면 반감이 강하다. 

[Они] политику слепог запошљавања доживљавају као облик дискриминације [против њих]… Чак се и дипломци престижних универзитета данас боре да пронађу посао. Како је све теже репродуковати постојеће привилегије него што је то било у прошлости, осећају снажно негодовање када им престиж њиховог универзитета више не даје предност.

О је често био сведок како његове колеге на универзитету омаловажавају своје колеге на кампусу Сеџонг, где су резултати пријема нижи, и покушавају да се дистанцирају од њих. 

Јанг, двадесетдвогодишњак који похађа Универзитет страних студија Ханкук, поновио је ово запажање, истичући раширену меритократску дискриминацију и непријатељство. Он примећује да је на кампусу веома уобичајено чути разговоре који исмевају или понижавају маргинализоване групе – особе са инвалидитетом, жене, мигранте – без икакве критичке рефлексије међу самим студентима:

학내에서 보자면 전장연-, 여성-, 중국 비하 발언을 단지 한두 사람이 아니라 여러명의 대화에서 들을 수 있다. 

Није само једна или две, већ међу многим групама мушкараца на кампусу бисте чули погрдне коментаре против САДД-а [организације Солидарност против дискриминације особа са инвалидитетом], жена и кинеских [мигранта].

Од 2021. године, локална група активиста за права особа са инвалидитетом под називом Солидарност против дискриминације особа са инвалидитетом (САДД) организовала је низ протеста за право кретања особа са инвалидитетом. Једна од њихових најпознатијих акција укључивала је чланове САДД-а у инвалидским колицима који су покушали да се истовремено укрцају у метро воз током јутарњег шпица, што је изазвало кашњења и непријатности за путнике. Међутим, уместо да се укључи у преговоре са активистима како би разговарали о начинима за побољшање градског метро система без баријера, градоначелник Сеула се доследно ослањао на полицијске снаге да уклоне демонстранте, па је чак и тужио активисте због њихових „илегалних“ активности. 

Оно што је упечатљиво јесте негативна реакција на протесте САДД-а, чак и презир, од стране многих становника Сеула. Ханкук Рисерч је спровео посебно истраживање 2022. године како би проценио мишљења грађана о протесту САДД-а. У анкети је постављено питање: „Како оцењујете начин на који је САДД спровео протест?“ Половина испитаника, било снажно или умерено, сложила се са изјавом: „Чак и ако је њихова тврдња апсолутно легитимна, не могу је уопште разумети, јер је изазвала узнемирење код других.“   

Ли из организације Феминизам са њим је рекла да је ова мржња према рањивим групама повезана са хегемонистичком мушкошћу, коју политичари или утицајни људи присвајају како би стекли подршку јавности:

백래쉬나 안티페미니즘의 목소리를 교실에서나 교육 현장에서 내는 경우는 그렇게 흔하지 않다. 그런데 정치인이나 인플루언서들이 뻔뻔하게 그런 이야기들을 화면에서 아니면 공적인 영역에서 자꾸 떠들어댈 때 현장에서 백래쉬가 거세고 적나라하게 드러나는 것을 느꼈다…. 기존 남성성과 캐피탈리즘의 결탁 [배경에서], 기존에서 이야기하던 ‘일단은 너가 성공해’ 라는 이전에 있었던 남성성이 오히려 견고해졌지 이를 브레이크 될 수 있었던 계기가 없었다. 

Негативне реакције или антифеминистички гласови нису толико чести у учионицама или образовним установама. Међутим, када политичари или утицајни људи бестидно говоре о таквим стварима на екрану или у јавним просторима, осетила сам да реакција постаје интензивна и очигледно видљива на терену… У контексту хегемонистичке мушкости и капитализма, традиционални менталитет успеха као што је „прво и најважније, морате успети“ никада није заиста заустављен; уместо тога, само се учврстио.