Слика Николаса Мадура од стране RS/преко Fotos Publicas, доступна за коришћење за новинарски, уреднички и онлајн садржај. Позадинске слике пукотине и венецуеланске заставе преко Canva Pro. Колаж Глобалних гласова.

У рано јутро 3. јануара 2026. године, Венецуела је изгубила председника и добила ново, неизвесно поглавље у својој новој политичкој историји.

Између 1:50 и 4:00 ујутру по локалном времену, низ експлозија потресао је неколико војних и цивилних локација у Каракасу, главном граду, и најмање два друга већа града у јужноамеричкој земљи као део „великог удара“ америчких војних снага. Операцију је потврдио амерички председник Доналд Трамп у 5:21 ујутру по локалном времену, на TruthSocial.

Више од 40 цивила и војног особља, од којих 32 Кубанаца, погинуло је или је повређено у ваздушним нападима, према извештајима Њујорк тајмса и званичном саопштењу кубанске владе. Активности штампе су веома ограничене у Венецуели, што отежава проверу информација на локалном нивоу.

Врхунац ескалације тензија

Војна операција, под кодним називом „Апсолутна одлучност“, ухапсила је Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес, унутар Фуерте Тиуна, великог војног комплекса у западном Каракасу. Евакуисани су из Венецуеле у 4:20 ујутру по локалном времену. У Њујорку, Мадуро ће се суочити са неколико кривичних оптужби, међу којима је и „завера за наркотероризам”, у случају који води Министарство правде САД од 2020. године, када је објављена прва оптужница и награда за његово хапшење. Ово је касније потврђено — а награда је повећана — под Бајденовом администрацијом, након чега је уследила друга оптужница објављена 3. јануара 2026. Трамп је све ово поделио током пуне конференције за новинаре у својој резиденцији Мар-а-Лаго: „Водићемо земљу“ [Венецуелу] док се „не деси одговарајућа транзиција“.

Међутим, пре тога, у 3:30 ујутру у Каракасу, пре него што су детаљи о одвођењу били познати, венецуелански државни медији објавили су декрет о ванредном стању који је потписао Мадуро, а којим је осуђена „тешка војна агресија коју је починила садашња Влада Сједињених Америчких Држава“. Други дугогодишњи савезници Мадурове администрације, укључујући Кину и Русију, осудили су војни напад.

Операција је уследила након годину дана ескалације тензија између Сједињених Држава и Венецуеле, које су се појачале кроз неколико кључних инцидената заснованих на карактеризацији Мадуровог режима као нарко-картела од стране Трампове администрације. Америчке акције у том погледу укључивале су ничим изазвана бомбардовања бродова за наводни шверц дроге — већина њих венецуеланског порекла — у Карипском мору и, прошлог новембра, означавање такозваног Картел де лос Солес, нарко-картела за који се претпоставља да је повезан са самим Мадуром, као стране терористичке организације (СТО).

До вечери 3. јануара, Врховни суд Венецуеле, тврдећи да је Мадуро „киднапован”, именовао је потпредседницу Делси Родригез за вршиоца дужности председника. С обзиром на његово „присилно одсуство”, трибунал је уступио председништво Родригезовој без временског ограничења, на основу чланова 243 и 249 венецуеланског Устава.

Где су гласови грађана Венецуеле?

Венецуела се већ више од деценије бори са огромним таласом емиграције (скоро осам милиона људи, од 30 милиона становника), узрокованом комбинацијом насталих политичких, социоекономских и фактора који потичу људска права. Гласови грађана укључују и венецуеланску дијаспору и оне унутар земље.

Они који остају у Венецуели суочавају се са надзором, дигиталном цензуром на нивоу државе и ограничењима штампе. У време објављивања, земља није била одсечена од интернета, нити постоје додатне блокаде. Грађани Венецуеле и даље користе доступне друштвене мреже попут ТикТока, Инстаграма и других. Међутим, провера чињеница у извештајима грађана је кључна, с обзиром на ограничен приступ јавним информацијама. Поред тога, већина њих је на шпанском, јер велика већина Венецуеланаца не говори течно енглески.

Чак и са овим изазовима, приметно је колико је мало времена и простора посвећено гласовима грађана из Венецуеле. У међувремену, више од 1.000 људи је и даље незаконито притворено у државним затворима, многи у тешким условима и углавном одсутни из јавног политичког дискурса.

Локални чланови заједнице Глобалних гласова видели су дуге редове у локалним супермаркетима и на бензинским пумпама, док су становници Каракаса више забринути због основних потрепштина попут намирница. Од ваздушних напада, влада огроман осећај неизвесности и до сада нису виђена већа окупљања или прославе у главном граду или другим градовима.

Ко је Делси Родригез?

Садашњи вршилац дужности председника Венецуеле рођена је 1969. године, у левичарској породици која је била активна у венецуеланском герилском покрету 1960-их. Породица је добро укорењена у политичком животу земље; Делси је постала адвокат и први пут се придружила влади Уга Чавеза 2003. године, док је њен брат Хорхе, психијатар, тренутни шеф Националне скупштине, венецуеланског парламента.

Након Чавезове смрти 2013. године, Николас Мадуро је изабран за председника, а Родригез је започела свој успон кроз редове венецуеланске владе, прво као министарка информисања и комуникација, а касније и спољних послова. Године 2018. именована је за Мадурову потпредседницу, позицију која се не бира јавно у Венецуели.

Родригез је прва жена вршилац дужности председнице Венецуеле откако је земља постала потпуно независна држава 1811. године. Она је кључни политички оператер у Мадуровом ужем кругу, делујући усред нерешених корупционих скандала и текућих истрага УН о мучењу и систематској репресији које и даље стављају Венецуелу под међународну лупу.

Шта је са Маријом Корином Мачадо?

Добитница Нобелове награде за мир, за 2025. годину лидерка опозиције Марија Корина Мачадо отворено је признала и изјавила своју подршку војној операцији коју предводи Трамп у објави на друштвеним мрежама уз наслов „Venezolanos, llegó la hora de la Libertad” (Венецуело, стигао је час слободе).

Међутим, током Трампове конференције за новинаре, амерички председник је одбацио Мачадино учешће у операцији, упркос њеном дугогодишњем статусу савезника његове администрације и њеном широко признатом утицају унутар опозиције — посебно након што је пружила подршку другом кандидату када јој је забрањено да се кандидује. „Мислим да би јој било веома тешко да буде лидер“, рекао је Трамп. „Она не поседује ни подршку ни поштовање унутар земље.“

Државни секретар САД Марко Рубио касније је заузео другачији тон, хвалећи Мачадино вођство, док је истовремено истакао непосредне политичке реалности и националне интересе САД који обликују приступ Вашингтона у „наредним недељама“.

Док Венецуела чека да види шта ће се тек догодити, британски Гардијан је 6. јануара објавио да је актуелна влада почела да притвара новинаре и одузима комуникацијске уређаје.