Новинар Конг Коралес (у средини) придружио се својим адвокатима у подношењу тужбе против Мете у мају 2023. године због наводног непоштовања његових права субјекта на податке. Фотографија из саопштења за штампу покрета против дезинформација. Поштена употреба.

Овај чланак је део серије на којој ради IFEX, глобална мрежа која брани и промовише слободу изражавања, о утицају ћутања и неактивности великих технолошких компанија о злоупотреби њихових платформи у појачавању напада усмерених на новинаре.

Хигаонон су аутохтона група са седиштем у планинским регионима северног и централног Минданаа, на Филипинима. Суочавају се са озбиљним изазовима, посебно са ширењем рударских и операција сечења на територијама њихових предака. 2019 године, након што је Леонардо Висенте „Конг“ Коралес писао о тешкој ситуацији евакуисаних становника Хигаона који беже од војних сукоба у својим заједницама, нашао се на постеру на којем су појединци означени као наводни чланови Комунистичке партије Филипина у Кагајан де Оро, коју је филипинска влада означила као терористичку групу. Они који су направили транспарент, који је широко кружио интернетом, остали су анонимни.

Ово је „црвено означавање“ – пракса повезивања појединаца и група са Комунистичком партијом и њеним оружаним крилом. Током Дутертеовог председништва, црвено означавање је коришћено за циљање критичара, новинара, научника, опозиције и бранитеља људских права. Професионални новинари углавном добијају црвене ознаке од непознатих починилаца на платформама друштвених медија.

Упркос инсистирању власти да не постоји тако нешто као црвено означавање, важна пресуда Врховног суда из 2024. године описала га је као претњу по живот и слободу. Национална унија новинара Филипина (NUJP) недавно је објавила студију која је показала да су 60% инцидената са црвеним ознакама између 2016. и 2024. године починиле државне снаге, посебно припадници полиције и војске.

Понекад су претње Коралесу биле још директније. 2020. године, након што је изразио подршку ABS-CBN-у, највећем медијском емитеру у земљи, који је био приморан да се угаси након што му франшиза није обновљена (од стране Конгреса у којем доминирају савезници бившег председника Родрига Дутертеа), вратио се у станицу и открио да је тамо постављен венац са његовим именом и именима других новинара.

2021. године, након што је написао чланак о остави у заједници, Коралес је поново добио црвену ознаку од стране анонимних Фејсбук налога који су ширили његову фотографију са пиштољем и имплицирали да је наоружани комунистички побуњеник. Пиштољ је заправо био играчка која се користила на семинару о безбедности за новинаре.

2023. године, операција доксинга (претраживање и објављивање приватних или идентификационих података о (одређеној особи) на интернету, обично са злонамерном намером; прим.прев.) долила је уље на ватру. Анонимни Фејсбук налог је поставио информативне листове Коралеса и још једног новинара извученог из градске агенције за становање. Намера је била да се осуде критички настројени новинари попут Коралеса због коришћења владиних услуга попут социјалног становања, имплицирајући да би грађани требало да изгубе ово право када критикују власти.

2023. године, послао је писмо компанији Мета, матичној компанији Фејсбука, захтевајући уклањање објава које су га црвено означавале од 2019. године и тражећи информације о налозима који стоје иза тих објава. Као одговор, Мета је саопштила да је већ уклонила објаве, али је инсистирала да су „потребни правни поступци да би се удовољило захтеву за информацијама“.

Коралес је узвратио подношењем тужбе Националној комисији за приватност (NPC) против Мете због њеног одбијања да пружи информације о налозима са црвеним ознакама. Подржали су га NUJP и адвокати волонтери из Покрета против дезинформација, који су се заветовали да ће покренути „значајан спор” против оних који су га означавали црвено. (Управо објављено. Новинар Конг Коралес из Кагајан де Ора поднео је жалбу Националној комисији за приватност како би приморао Мету да открије информације о налозима Конга који су означавали црвено. — Bulatlat (@bulatlat) 5. мај 2023.)

Управо објављено. Новинар Конг Коралес @congcorrales из Кагајан де Ора поднео је жалбу Националној комисији за приватност како би приморао Мету да открије информације о налозима Конга који су означавали црвено. pic.twitter.com/n46pX22ubN

— Bulatlat (@bulatlat) 5. мај 2023.

У јулу 2025. године, арбитража коју је посредовао НПЦ омогућила је Коралесу и његовом правном тиму да приступе идентитетима најмање 10 од око 30 страница на друштвеним мрежама које стоје иза налога са црвеним ознакама. Најмање један од налога је повезан са владином установом. Коралес и његови адвокати поздравили су одлуку као важан корак напред у потрази за одговорношћу и правдом.

У интервјуу за IFEX, Коралес је нагласио моралну и етичку одговорност Мете и других платформи друштвених медија да заштите своје кориснике.

Они више нису само неутралне огласне табле; они су сада примарна бојна поља за јавни дискурс. Не делујући одлучно, ове платформе постају несвесни саучесници у кршењу људских права. Алгоритми који су дизајнирани да максимизирају ангажовање могу појачати опасне наративе попут црвеног означавања, што доводи животе у опасност.

Нагласио је потребу за „правним потиском“ како би се Мета приморала да одговори на његову петицију. „Без правних мера, ове платформе могу лако игнорисати наше молбе“, рекао је.

„Правни пут није само о једном случају; ради се о присиљавању на системску промену у начину на који ове платформе поступају са питањима људских права“, додао је.

Као начин за борбу против црвеног означавања, Коралес је позвао владу да „јасно и недвосмислено осуди црвено означавање од стране високих званичника“ и да обезбеди „брзу истрагу и кривично гоњење појединаца који шире дезинформације и подстичу насиље над новинарима и заговорницима људских права“.

Што се тиче платформи друштвених медија попут Мете, Коралес је нагласио да је стварање безбеднијег онлајн окружења кључно за заштиту демократије и слободе штампе.

Требало би да имају строже и транспарентније политике модерирања садржаја, посебно дизајниране да се баве дезинформацијским кампањама које спонзорише или координира држава. Морају бити одговорнији на корисничке пријаве претњи, говора мржње, узнемиравања и дезинформација, посебно када оне долазе из извора повезаних са државама. Морају улагати у локалне тимове са дубоким разумевањем друштвено-политичког контекста на Филипинима.

Од највише црвено означеног новинара у свом региону, Коралес се борио позивајући се на одговорности технолошких платформи и владиних тела да заштите безбедност свих корисника интернета.