Фотографија Марлона Рауса „Караили“, део је његове серије „Свети предмети — плодови земље“. Караили (Momordica charantia) је врста горке диње која потиче из Африке. У Тринидаду и Тобагу се често динста са црним луком, белим луком и шкотском паприком. Ауторска права Марлон Раус; користи се уз дозволу.

Напредујући као фотограф штампаних медија, Марлон Раус је имао ретку прилику да научи да су слике најмоћније када служе причи. Брзо окружење вести је такође изоштрило његово уредничко просуђивање; Док је кренуо самостално, развио је дубоко поштовање према свим аспектима фотографије и постао је тражен за све, од корпоративних радова — укључујући и специјализовану област фотографије хране — до портрета.

„Моја фотографија се бави истраживањем“, каже ми у низу имејлова, „друштва, људи, ствари и светлости. Фотографија своди нашу стварност на овај дводимензионални објекат изван „истине“ и подстиче тумачење специфично за животно искуство и предрасуде посматрача.“ Он сматра да је ово заиста занимљиво, ово питање „Како видимо… и зашто?“

Нема сумње да Раус ствари види другачије, што је очигледно у његовој раној модној фотографији, као и у његовом доприносу некада „експресивном и еклектичном“ објављеном запису карневала на Тринидаду и Тобагу. Ове године, настављајући да помера границе, почео је да објављује серију слика воћа на својој Фејсбук страници и од тада им је дао посебан простор на својој веб страници. Далеко од типичне естетике „карипске корпе са храном“, фотографије су спекулативне, готово анатомске.

„Пет прстију“ фотографа Марлона Рауса, део његове серије „Свети предмети — плод земље“. Када се звездасто воће (Averrhoa carambola) пресече у попречном пресеку, подсећа на звезду или прсте на руци. Ауторска права Марлон Раус; користи се уз дозволу.

За Божић, традиционално доба године када се карипски људи повезују око омиљених сезонских јела — многа од њих су заснована на воћу — Раусово смело истраживање одбацује познати језик апетита, обиља и гостопримства у корист истраживања, па чак и отуђења. Уместо да заводе посматрача, фотографије су позив да се воће посматра као организам, а не као производ.

„Кислица“ фотографа Марлона Рауса, део његове серије „Свети предмети — плод земље“. Киселица (Hibiscus sabdariffa) се кува да би се направило слатко-љуто божићно пиће популарно у Тринидаду и Тобагу. Ауторска права Марлон Раус; користи се уз дозволу.

Тиме што слике мање фокусира на жељу, а више на форму, структуру и процес, Раус успева да створи серију ксенобиолошких мртвих природа, у којима се његовим субјектима приступа као узорцима, посматраним у лабораторијским условима. Користи комбинацију осветљења, кадрирања и размере како би евоцирао пресеке, узорке и непознате облике живота.

Фотограф Марлон Раус је представио „Рамбутан“, део његове серије „Свети предмети — плод земље“. Рамбутан (Nephelium lappaceum) iје тропско воће пореклом из југоисточне Азије, слично личију. Ауторска права Марлон Раус; користи се уз дозволу.

Никада нисте видели карипско воће овако. Анатомске апстракције наглашавају структуру, влакна и шаре, бришући границу између истраживања и уметности, чак и док уклања све културне знакове који могу сигнализирати конзумацију или удобност. Уместо тога, он репозиционира воће као материју, бића биологије која захтевају ближе, контемплативније разматрање.

Фотограф Марлон Раус је представио фотографију „Руку“, део његове серије „Свети предмети — плод земље“. Руку (Bixa orellana) је пореклом из Централне и Јужне Америке. Поред кувања са њим, староседелачка племена су користила пигментисани екстракт воћа за бојење својих тела. Ауторска права Марлон Раус, користи се уз дозволу.

Раус приписује запањујући резултат „завођењу светлошћу… када оно што је представљено утиче на нас и понекад прелази у нешто натприродно“. Као прави уметник, он сматра да је тај свет интроспекције примамљив. „Инсистирам на представљању наше земље и региона упркос застарелим и клишеизираним верзијама на које смо навикли“, објашњава он, „колонијалном концепту којем смо и даље подложни.“

Фотограф Марлон Раус је представио фотографију „Џекфрут“, део његове серије „Свети предмети — плодови земље“. Џекфрут (Artocarpus heterophyllus) је сродно хлебном дрвету, карипској основној храни. Ауторска права Марлон Раус, користи се уз дозволу.

Када је реч о његовим сликама воћа, наишао је на термин „свети предмети“ када је читао о песнику В. Х. Одену. Он каже да су фотографије истраживање његове младости и како та сећања тренутно утичу на њега — нека врста саморепрезентације. „Не сећам се да сам тада обраћао много пажње на [локално воће], али оно је било веома присутно“, каже он, додајући да је пажљивије посматрање данас, у модерном светлу, изнело питање неоствареног потенцијала. „То је нешто о чему много размишљам“, признаје Раус. Он каже да су фотографије једнаке „изјави бића, двосмерној улици, овоме“.

Такође сматра занимљивим како се његова перцепција мењала током времена: „Постоје питања дискриминације, идеализације, боје и облика, заједно са питањем естетике.“ Лично, он сматра да су слике углавном меланхоличне. „Упркос понекад гламурозном светлу, и даље постоји извесна двосмисленост у вези са расположењем. Слике такође могу бити веома клиничке, са тежњама да буду дивне, илустрације постигнућа. Светлост нас вара.“

„Шенет“ фотографа Марлона Рауса део је његове серије „Свети предмети — плод земље“. Шенет (Melicoccus bijugatus) је пореклом из Јужне и Централне Америке и делова Кариба. Глатка пулпа која окружује семе има сладак, али киселкаст, цитрусни укус. Ауторска права Марлона Рауса; користи се уз дозволу.

Приликом стварања слика, Раус је открио да сваки појединачни предмет захтева одређено светло, „расположење које је сугерисано или одражено… плес између сећања и открића.“ Такође му је било занимљиво да оваква инспекција мртве природе није обављена и да је неко од представљеног воћа било ново чак и за неке мештане. Ипак, он пројекат сматра „прославом, приликом да се размишља о историји и облику, приликом да се открије колико страни могу постати неки познати предмети“.

Фотограф Марлон Раус „Тамаринд“, део је његове серије „Свети предмети — плод земље“. Тамаринд (Tamarindus indica) је пореклом из Африке. Његова киселкаста, слатка пулпа се користи на безброј начина за побољшање локалних јела. Ауторска права Марлон Раус; користи се уз дозволу.

Раус је „скоро опседнут“ потрагом за алтернативним значењем, процесом који описује као „удаљавање од очигледног и ка нечему… негде… апстрактнијем“. Он није фотограф који је поделио много свог личног уметничког рада — осим што и сам покушава да га разуме, каже да се плаши и да је рад бескорисни: „Друштво овде не помаже у обезбеђивању упоришта, па морам да пронађем своје. Тешко је бити прецизан. Више волим ствари које остају неизречене, отворене.“

Ипак, нада се да ће у неком тренутку направити књигу своје фотографске уметности, али каже да у Тринидаду и Тобагу фотографија иде „потцењеним и недовољно цењеним путем упркос честом инсистирању на сликама за друштвене и традиционалније медије“. Верује да фотографија, као више од чисте корисности, „има пут пред собом у Тринидаду. Остатак света је светлосне године испред у свом разумевању њене уметничке вредности.“

У међувремену, Раус намерава да иде напред и види где ће га светлост даље одвести. Погледајте целу галерију овде.