Радник мигратор чека свој лет на међународном аеродрому Даки. Слика преко Wikipedia од Фаисала Акрама. CC BY-SA 2.0.

У пригушеном сјају екрана његовог паметног телефона, оглас за посао изгледа савршено. Добра плата. Реномирана компанија. Процес пријаве је варљиво једноставан. Младић у руралном Бангладешу га поново чита, а срце му лупа од наде. Он још не може да види да овај тренутак – овај један клик – може да одлучи да ли ће жртвовање његове породице довести до просперитета или несавладивог дуга.

Радници мигранти из Бангладешки одувек су били подложни превари, али дигитална технологија је променила размере и брзину обмане. Лажне шеме регрутовања, замке за клађење на мрежи и крађа идентитета сада досежу чак и удаљена рурална села Бангладеша путем друштвених медија, мобилних апликација и платформи за размену порука.

Образац је постао посебно видљив између 2022. и 2024. Тридесет и три радника из Бангладеша поднела су тужбу након што су сваки платили до 6.000 УСД (25.000 МИР) за послове који никада нису постојали. У Малезију су стигли само да би се нашли на цедилу, без посла, одузети су им пасоши. Преко 480.000 радника из Бангладеша ушло је у Малезију током овог периода, многи су регрутовани путем дигиталних канала и друштвених медија који су обећавали њихов брзи рад. Синдикат је трговао овим радницима да би их усмерио на принудни рад, извлачећи процењене две милијарде долара.

Како су радници мигранти увучени у ширење дигиталних превара

У само прва четири месеца 2025. године, преко 3.500 Бангладешана је одбијен улазак у друге земље и депортовани назад у Бангладеш, као жртве дигиталних превара при запошљавању. Потрошили су своју животну уштеђевину. Позајмили су од рођака. Продали су своју земљу. Све на основу понуда за посао које су се појавиле легитимно на екранима њихових телефона.

Појавио се и новији тренд. Трговци људима који послују у Дубаију маме мигранте из Бангладеша лажним обећањима о високо плаћеним пословима у ИТ-у и служби за кориснике на Тајланду, која се шире преко онлајн платформи. Уместо тога, ови радници су киднаповани под претњом оружја и продавани у центре за преваре у Мјанмару, где су приморани да раде у ужасним условима.

Радници су сада рањиви на још једну замку: онлајн клађење и инвестиционе преваре. Одељење за истраживање сајбер криминала Метрополитан полиције у Даки анализирало је 406 случајева из последњих година и открило да се 24 одсто односило на онлајн преваре прерушене у клађење, коцкање, игре и инвестиционе шеме. Они добијају на снази кроз циљане рекламе на YouTube-у и Facebook-у.

У јуну 2024, процењује се да је пет милиона људи у Бангладешу било активно на сајтовима за коцкање. Многи су мигранти аспиранти, очајнички желе да умноже своју оскудну уштеђевину пре него што оду у страну земљу. Радници који су већ оптерећени дугом везаним за миграцију, губе још више у овим дигиталним замкама. Несвесно, неки се укључују у мреже за прање новца путем мобилног банкарства и дигиталних новчаника.

Зашто су на мети бангладешки радници?

Многи радници у Бангладешу мање су упознати са мобилним финансијским услугама и дигиталним банкарством, због чега су изложени сајбер криминалцима који искориштавају ове празнине. Многи тешко могу да разликују праве портале за регрутацију од лажних и често не препознају покушаје крађе идентитета.

Шири миграциони систем повећава ове ризике. За запошљавање у иностранству, Бангладеш се у великој мери ослања на стотине хиљада неформалних брокера, или далала, који послују широм земље. Њихово учешће чини раднике рањивим на преваре, несигурно запошљавање и експлоатацију. Када је процес већ изграђен на личним мрежама и вербалним уверавањима, радници имају мало искуства у разликовању кредибилних дигиталних могућности од измишљених. Легитимно и нелегитимно се мешају за њих.

Подаци пружају јаснију слику. У 2024, преко милион радника из Бангладеша отишло је у иностранство ради запослења. То је заправо било смањење од 22,5 одсто у односу на 2023. када је мигрирало 1.305.453 радника. Саудијска Арабија је остала највећа дестинација, са 60 одсто свих миграција.

Ко су ти радници? Већина су младићи од 18 до 45 година. Скоро 90 одсто одлази без писменог уговора о раду. Више од половине и даље зависи од посредника за своје аранжмане запошљавања. Само шест одсто миграната последњих година биле су жене, а чак и овај мали број опада због извештаја о небезбедним радним местима.

Ови радници се суочавају са запањујућим трошковима миграције. Нискоквалификовани радници који су отишли између 2015. и 2018. платили су у просеку 478.000 БДТ (3.900 УСД) за трошкове миграције, што им је било потребно око 17 просечних плата само да би покрили своје трошкове. Контраст је оштар: вијетнамским радницима је потребно само 2,7 до 4,5 месеци зараде да покрију своје почетне трошкове за Малезију, док пакистански радници троше око 3.100 УСД – и даље 500 УСД мање од онога што Бангладешани обично плаћају да би стигли до Саудијске Арабије.

Сваке године, хиљаде се враћају кући у року од неколико месеци, њихови снови су срушени, а дугови и даље назиру. Недавна студија је показала да је 36 одсто радника било принуђено да се врати у року од само три месеца од одласка.

Када се дигитализација сусреће са неформалним мрежама

Процес миграције радне снаге све више прелази на дигиталне платформе. Али овде је проблем: дигитализација се дешава без одговарајућих мера заштите. Посредује се кроз исте неформалне мреже које су увек контролисале миграцију. Синдикат предвођен појединцима који користе технолошке платформе присвојио је две милијарде долара тако што је надувао трошкове миграције и оставио раднике на цедилу. Систем је изграђен на лажним квотама за фиктивне компаније, а све обрађено дигиталним каналима.

Када радник резервише карту онлајн, плати агенцији за запошљавање преко мобилног банкарства и путује са е-визом, сваки корак сада оставља дигитални траг. Али већина радника не разуме овај траг и не успева да утврди како се трошкови надувавају да би их преварили. Једва знају како се њихови дигитални отисци могу пратити, како њихови налози могу бити хаковани, па чак и како им се може украсти идентитет.

Како функционишу групе за преваре

Групе преваре које раде преко граница постале су софистициране. Њихове методе су промишљене и вишеслојне. Прво, користе друштвене медије и дигиталне канале за запошљавање. Они креирају лажне странице компаније на Фејсбуку. Они објављују огласе на Јутјубу који приказују срећне раднике у блиставим канцеларијама у иностранству. Они објављују лажне фотографије великих исплата на WhatsApp-у. Они воде Телеграм групе у којима „успешни мигранти“ (који су преваранти) деле приче и убеђују друге да се придруже.

Даље, користе слојеве легитимитета. Радницима се приказују писма одобрења која изгледају званично. Они примају имејлове са адреса које личе на државне домене. Предочени су им уговори о раду који изгледају аутентично. Некима је чак речено да је висока комисија Бангладеша верификовала понуде. Како обичан радник може да уочи превару?

Они такође користе дигиталне платне системе да би извукли новац. Траже плаћање на рате путем канала мобилног банкарства. Сваки радник је наводно потрошио између 4.500 и 6.000 УСД, често плаћајући путем дигиталних трансакција којима је тешко ући у траг или опоравити. У време када радник схвати да је у питању превара, новац је прошао кроз више рачуна и нестао.

У југоисточној Азији, мреже за преваре користе сателитски интернет и дигиталне платформе да би успоставиле „градове преваре” — чворишта за љубавне преваре, инвестиционе преваре, илегално онлајн коцкање, превару са криптовалутама и трговину људима. Радници мигранти се понекад држе у заточеништву и присиљавају да раде ове преваре, циљајући жртве у другим земљама.

Владин рад на заштити миграната

Влада Бангладеша је у јануару 2025. покренула ScamCheck (провера преваре прим.прев.) платформу која омогућава грађанима да постављају сумњиве везе, е-поруке или поруке за анализу помоћу вештачке интелигенције како би се идентификовале потенцијалне преваре. Ово је добар почетак, али платформа мора бити доступна на бенгалском језику и проширена посебно како би се позабавила преварама у вези са миграцијом.

Ако се понуда за запошљавање у иностранству може верификовати преко јединственог владиног портала доступног путем мобилног телефона, радницима би било лакше да скенирају КР код или унесу референтни број како би одмах проверили да ли је прилика легитимна.

Тренутно, Биро за радну снагу, запошљавање и обуку (БМЕТ) се бави обуком, Министарство за социјално старање утврђује политику, полиција се бори против сајбер криминала, а Бангладешка банка регулише финансијске услуге — али ове агенције не раде увек беспрекорно.

Ниједан радник у Бангладешу никада више не би требало да изгуби своју животну уштеђевину због дигиталне преваре. Ниједан сан о бољем животу не би требало да се заврши експлоатацијом и дуговима.