Жена држи знак на којем пише „Престаните да нас убијате“ током марша у Бразилији, главном граду Бразила, осуђујући насиље над женама. Фотографија: Марсело Камарго/Agência Brasil. Поштена употреба.

Хиљаде жена марширало је у неколико градова у Бразилу током викенда 6. и 7. новембра, како би послале поруку да се насиље над женама не може тривијализовати и да представља кризу. Протести су организовани под називом „Устаните живе жене“ (Levante Mulheres Vivas), и уследили су након низа познатих случајева који су доспели у вести у последњих неколико недеља.

Међу њима је и инфлуенсер на друштвеним мрежама познат по креирању садржаја „црвене пилуле“ (termcorpo која потиче из филмова Матрикс и симболизује „буђење“, али коју су преузеле неке политички конзервативне и мизогине групе), који је ухапшен због наводног напада на своју партнерку и покушаја да је примора на секс. Он је негирао оптужбе.

У Сао Паулу, мушкарац је вукао жену својим аутомобилом један километар, што је довело до ампутације обе њене ноге. Према полицији, осумњичени се „разбеснео“ након што је видео жену како разговара са другим мушкарцем у бару. Њена породица и пријатељи рекли су да су се неко време забављали. Мушкарац је негирао да је познаје, упркос томе што су сведоци тврдили да су их видели како се свађају на месту догађаја.

У Рио де Жанеиру, јавни службеник је пуцао и убио две жене са којима је радио у савезној образовној јединици, извршивши самоубиство одмах након тога. Полиција истражује да ли случај има мизогинистички фактор јер нападач није прихватао жене на вишим позицијама на радном месту. Радио ЦБН каже да би злочин „могао бити мотивисан мизогинијом, што је мржња, презир или предрасуда према женама“, на основу исказа родитеља ученика и других људи блиских жртвама.

У Флоријанополису, држава Санта Катарина, петогодишњи дечак је стајао испред своје мајке покушавајући да је заштити док ју је отац избо ножем, спасавајући јој живот. Исти град у којем је 31-yгодишња жена силована и убијена на планинарској стази којом је ишла на час пливања, крајем новембра.

У Бразилији, главном граду земље, угљенисано тело 25-годишње каплара пронађено је након пожара у војној јединици са посекотином на врату. 21-годишњи војник је признао да ју је убио и запалио место након свађе.

У Сао Томе дас Летрасу, држава Минас Жераис, истог дана, 26-годишња жена је задобила опекотине на 60% тела. Након што је одведена у болницу, рекла је полицајцима да ју је њен дечко полио бензином и запалио, такође након свађе.

Антрополошкиња и списатељица Дебора Диниз објавила је позив на маршеве током викенда на свом Instagram профилу, додајући:

Esse é o paradoxo do nosso tempo bruto contra as mulheres: marchar para garantir o direito à vida. Caminhar para interromper a naturalização do feminicídio. Ocupamos a cidade para lembrar o óbvio: não deveria ser necessário pedir para não morrer.

Marche. E fale desse paradoxo, sem suavizar. Estranhe que a sobrevivência precise de coro, de cartaz, de grito na garganta. Estranhe que tenhamos de gritar para viver — e, ainda assim, grite. Porque cada passo junto desmente o silêncio que tentaram nos impor.

Ово је парадокс нашег бруталног времена против жена: марширање да би се гарантовало право на живот. Ходање да би се прекинула нормализација фемицида. Окупирамо град да бисмо подсетили очигледно: не би требало да буде неопходно тражити да се не умре.

Наставите да марширате. И причајте о његовом парадоксу, не ублажавајте га. Чудно вам је што је за преживљавање потребан хор, постери, крик у грлу. Чудно вам је што и даље морамо да вичемо да бисмо живели – и, ипак, вичемо. Јер сваки заједнички корак пориче тишину коју покушавају да нам наметну.

Протест на авенији Паулиста у Сао Паолу, за „Жене живе“ 7. новембра 2025. Фотографија: Ровена Роса/Agência Brasil. Поштена употреба.

Од 2006. године, у Бразилу је на снази закон који је усмерен на борбу против родно заснованог насиља, посебно на заштиту жртава породичног насиља. Име је добио по Марији да Пењи, жени која је постала параплегичарка након што ју је бивши муж упуцао у леђа док је спавала. Године 2015, још један закон, који је потписала тадашња председница Дилма Русев, пооштрио је казне за убиство жена и девојчица, додајући фемицид као квалификатор убиству у кривичном закону земље. Ова промена је у законодавство увела појам да постоје жене које су убијане због свог пола.

Прошле године, председник Луиз Инасио Лула да Силва потписао је још један закон којим је фемицид проглашен засебним кривичним делом, са казнама до 40 година затвора (може се повећати на 60 година у одређеним случајевима) — у бразилском правосудном систему нема доживотног затвора. Након последњих протеста, Лула је објавио видео на свом X (бивши Twitter) налогу који приказује догађај у Бразилији, на којем учествују министрке из његовог кабинета и прва дама Росангела Јања Лула да Силва, и написао је да је „борба против фемицида посао за све, посебно за мушкарце“.

Ипак, упркос овим постојећим законима, заштита жена и девојчица у земљи никада не делује у потпуности загарантованa, а број таквих злочина је забрињавајући.

Годишњи извештај невладине организације Бразилски форум јавне безбедности (Fórum Brasileiro de Segurança Pública) за 2025. годину показао је да, иако су насилне смрти у Бразилу смањене, случајеви насиља над женама и децом су се повећали.

Подаци прикупљени државним системима показали су да постоји 3,870 жртава покушаја фемицида – раст од 19 процената у односу на претходну годину. У 2024. години, Бразил је имао 1,492 жртве фемицида, што је повећање од 0,7 процената и највећи број регистрован од ступања на снагу закона из 2015. године. То значи да у просеку четири жене буду убијене из разлога повезаних са њиховим полом сваког дана. Осам од 10 су убили њихови партнери или бивши партнери.

„Жене живе! Доста фемицида“, каже транспарент који се носи у Бразилији. Фотографија: Марсело Камарго/Agência Brasil. Поштена употреба.

У поглављу које анализира ове податке у истом извештају, стручњаци су написали да насиље над женама остаје „један од највећих изазова са којима се суочавају бразилске јавне политике, посебно у области јавне безбедности, било у производњи и систематизацији података, било у смислу формулисања и спровођења ових јавних политика, посебно превентивних“. Такође су упозорили: „Закони се побољшавају, али насиље и даље постоји, а жене су и даље у опасности. Ови ризици су различити“.

У другом извештају који је објављен 2023. године, и у којем се анализирају бројке из 2022. године, када су „сви облици насиља над женама доживели пораст“, Форум примећује:

Agressões físicas, ofensas sexuais e abusos psicológicos se tornaram ainda mais frequentes na vida das brasileiras. O assédio sexual, seja no ambiente de trabalho ou no transporte público, atingiu recordes inimagináveis. (…) estamos diante de um crescimento agudo de formas graves de violência física, que podem resultar em morte a qualquer momento.

Физичка агресија, сексуални преступи и психолошко злостављање постали су чешћи у животима бразилских жена. Сексуално узнемиравање, било на радном месту или у јавном превозу, достигло је незамисливе рекорде. (…) суочавамо се са акутним растом озбиљног физичког насиља, које може довести до смрти у било ком тренутку.

Злокобно предвиђање које се у међувремену остварило за многе жене. Неколико дана пре маршева, 4. новембра, лист Correio Braziliense објавио је уводник у којем се наводи:

Os recentes casos de violência de gênero que chegaram ao noticiário nacional não deixam dúvidas da existência de um ódio crescente contra as mulheres no país, confluindo para um cenário de perigosa normalização das atrocidades. Não à toa especialistas alertam para uma prática disseminada de extermínio de mulheres e autoridades ressaltam os riscos da banalização de crimes do tipo. (…)

A inação faz parte da engrenagem que tira a vida das mulheres brasileiras todos os dias. Sem uma mobilização que envolva agentes públicos, a sociedade civil, escolas, igrejas, estudiosos, não se alteram estruturas que sustentam um ciclo prolongado de violência que tem o feminicídio como estágio crônico. A crueldade também está na omissão, e esta, sim, precisa ser extirpada.

Недавни случајеви родно заснованог насиља који су доспели у националне вести не остављају никакве сумње у постојање раширене мржње према женама у земљи, која се претвара у сценарио опасне нормализације злочина. Не случајно, стручњаци упозоравају на широко распрострањену праксу истребљења жена, а власти истичу ризике банализације таквих злочина. (…)

Неактивност је део механизма који свакодневно одузима животе бразилских жена. Без мобилизације која укључује јавне агенте, цивилно друштво, школе, цркве, научнике, не можемо променити структуре које одржавају продужени циклус насиља који је фемицид довео у хроничну фазу. Окрутност такође лежи у пропуштању, и то се, заиста, мора искоренити.