Слика видеа победничког наступа Интервизије 2025 из Вијетнама, који је представљао Ђук Фук са песмом „Phù Đổng Thiên Vương’ на Јутјуб каналу Кирана Едмундса YouTube. Поштена употреба.

Такмичењa за најбољу песму су постала дубоко политизована. Од Евровизије до Интервизије, скоро свако међународно музичко такмичење, попут Фестивала песама ABU TV или Међународног фестивала песама Виња дел Мар, на крају се претвара у огледало геополитике. Судије, публика, чак и извођачи се налазе увучени у игру симбола, где мелодија и текст престају да постоје сами по себи и постају начин да се нешто каже између редова.

У септембру 2025. године, Русија је најавила оживљавање Интервизије, која се, изгледа, поставља као алтернатива Евровизији, са које је Русија забрањена од почетка рата у Украјини 2022. године.

Званичници земље домаћина, наравно, инсистирају да је обновљено такмичење „аполитично“. Александар Алимов, званичник руског Министарства спољних послова, рекао је у интервјуу за ТАСС да „Интервизија никада није била замишљена као противтежа Евровизији, иако свакако постоје разлике. Наше такмичење нема политичке призвуке. Тражимо уједињујући језик заснован на вредностима као што су међусобно поштовање, културни суверенитет и једнакост.“”

Истовремено, овај независни пројекат, описан у руским медијима као пројекат са сопственим концептом, случајно – запањујуће личи на Евровизију: по свом имену, избору водитеља, визуелном стилу и укупном дизајну.

Испод је цео снимак финала Интервизије на Јутјубу:

А ево и целог преноса финала Евровизије на Јутјубу:

Иронија је у томе што су таква такмичења првобитно замишљена као супротност политици. Евровизија је рођена педесетих година прошлог века са идејом уједињења Европе кроз културу, док се Интервизија појавила седамдесетих година као пандан социјалистичком блоку. Учествовали су извођачи из источне Европе, СССР-а и савезничких земаља, са циљем да покажу да гвоздена завеса није блокирала културну размену. HТакмичење, одржано у Сопоту, у Пољској, – упркос ограниченом емитовању – постало је једна од најпрепознатљивијих музичких сцена у Источном блоку. Године 1981, Интервизија Сопот је отказана због успона покрета независних синдиката, који су друге комунистичке владе Источног блока оцениле као „контрареволуционаран“.

Данас, како се свет поново дели на ривалске таборе, та историја се чини новом релевантношћу. Што је политичка клима затегнутија, то је мања вероватноћа да музика може остати нетакнута њоме. Гласови жирија и публике се све више не посматрају као процене талента, већ као изјаве о оданости.

Друштвене мреже су појачале овај ефекат. Није изненађујуће што се испод новинских чланака о Интервизији, налазе коментари попут: „Гледао сам то јуче. Било је дивно. Без голотиње, сви су били пристојно обучени. Без дугиних застава.“ Сама чињеница да гледаоци процењују идеологију, а не перформансе, показује колико се разговор удаљио од саме музике.

Карнеги Берлински центар је истакао занимљив тренутак током емисије: када су водитељи питали певача из Индије о чему је његова песма, он је одговорио на енглеском: „О љубави – кога год волите.“

Међутим, на руски је то преведено као: „Обично, када људи говоре о љубави, мисле на љубав између мушкарца и жене. Али моја песма је о другој врсти љубави – љубави према родитељима“. Ово је виђено као покушај да се избегне врста „вулгарности” коју су неки руски званичници приписивали Евровизији.

Било је време, још у прошлом веку, када је Интервизија поклонила овом делу света незаборавне песме и изванредне извођаче.

У наставку је Јутјуб видео са Интервизијског такмичења „Златни кључ“ из 1968. године одржаног у Карловим Варима:

Ово је Интервизијско такмичење песме одржано у Сопоту, у Пољској, 1977. године:

Обновљена Интервизија, која је сада под активном дискусијом, неизбежно ће наследити овај контекст. Не може постојати ван политике, али може понудити другачију перспективу – не ривалство, већ дијалог између култура. На крају, музика остаје једини језик којим свет још увек може да говори без превода.