Слика Инстаграм профила „Студенти у блокади“. Фотографија Meta.mk; користи се уз дозволу.

Овај чланак је заснован на извештају новинске агенције Meta.mk објављеном 16. и 23. новембра, 2025. године.  Уређена верзија је поново објављена овде у складу са споразумом о дељењу садржаја између Глобалних гласова и Фондације Метаморфозис. 

Координисани напади који су покушали да угасе Инстаграм налоге које користе студентски покрет у Србији и независни медији у Северној Македонији догодили су се готово истовремено током новембра 2025. године. Ове операције великих размера укључивале су огроман пораст лажних пратилаца на њиховим профилима кроз активност ботова, са циљем да се покрене аутоматски одговор алгоритма платформе друштвених медија за гашење.

Брза реакција студентског покрета спречила је оштећење овог кључног елемента њихове информационе инфраструктуре, према ТВ Н1. Као одговор на претходни сличан напад ове врсте, македонски медиј Слободен Печат закључао је свој Инстаграм профил како би спречио даље активности ботова.

Србија: Напад ботова на студентски протестни покрет путем лажних профила и масовних пријава

Напади ботова у Србији фокусирали су се на Инстаграм профиле које воде студенти укључени у покрет Студенти у блокади. Студенти су прво приметили изненадни пораст сумњивих пратилаца на профилу главног покрета Студенти у блокади — који има преко милион пратилаца – заједно са паралелним нападима на профиле друштвених медија појединачних факултета и одељења.

Балша Булатовић, студент Факултета техничких наука (ФТН), објаснио је у изјави за Н1 ТВ да су идентификоване две врсте напада, а оба имају исти циљ деактивирања студентских профила.

Први је укључивао изненадни пораст лажних, страних пратилаца. Други је укључивао масовне пријаве неприкладног садржаја, осмишљене да покрену аутоматску реакцију вештачке интелигенције коју користи Мета платформа, што закључава профил до прегледа.

Грађанско удружење ИТ Блокада, које служи као јединица за ИТ подршку у студентском покрету, јавно је упозорило да су комуникациони канали покрета нападнути, описујући операцију као „координисани напад за брисање кључних комуникационих канала“.

Једна од погођених студентских група, Пољопривредни блокада, објавила је следеће саопштење:

Ovo očigledno predstavlja jedan od jadnih pokušaja kontrole stanovništva i sprečavanje širenja slobodne misli koja poziva na pobunu protiv trulog režima.

Друге групе су постепено повратиле контролу над својим профилима и објавиле пркосне јавне одговоре нападачима, чији идентитет остаје непознат.

Ako ste mislili da sa svojim polupismenim kadrom i botovima možete da nadmudrite alumni klub najvećeg fakuleta u ovom delu Evrope…
Iz naših učionica izašlo je hiljade i hiljade inženjera koji rade u najvećim svetskim kompanijama, uključujući i Metu.
Više sreće drugi put! 😘

— FTN SE BUDI (@ftn_se_budi) 17 новембар 2025

Балша Булатовић је даље објаснио да су „до сада напади извођени преко институција или одређених државних организација. Ово је нова врста напада, по мом мишљењу један од ‘креативнијих напада’ где је циљ ућуткати глас студената.“

Додао је да је Инстаграм примарни комуникациони канал за покрет и да би онемогућавање најпраћенијих профила значило да би „аутоматски прекинуло контакт студената са остатком света“.

Професор Ђорђе Кривокапић, оснивач организације за дигитална права SHARE Foundation потврдио је у изјави за Н1 ТВ да су студентски профили успешно враћени колективном акцијом. Инцидент није категорисао као хаковање већ као манипулативни напад који укључује злоупотребу онлајн механизама.

Напоменуо је да је такав координисани напад, у који су укључене стотине хиљада нових пратилаца са „источних тржишта“, без преседана по обиму и очигледно захтева значајне ресурсе и организацију, указујући на високо мотивисаног починиоца, иако његов идентитет тренутно није проверен.

Imali smo sve indikatore da je cela komunikaciona infrastruktura studentskog pokreta bila pod rizikom da bude neutralisana određenom vrstom manipulativnog napada čije aspekte analiziramo.

Ако су студентски профили заиста „неутрализовани“, тврдио је да одговорност прво треба тражити од самих платформи.

Međutim, mediji i civilno društvo imaju dužnost da obaveštavaju javnost i platforme o ovom pitanju i da na taj način podignu pažnju mnjenja i platformi kako bi ovakve zloupotrebe mehanizama u onlajn okruženju bile stopirane.

Такође је нагласио да раније није примећен сличан напад ових размера:

…vidimo da je ovde sve podignuto na viši nivo, vidimo stotine hiljada novih pratilaca sa istočnih tržišta. Nemamo verifikovane informacije šta se dešava, ali je jasno da je operacija većeg obima koja zahteva značajne resurse i organizacione kapacitete.

Све ово, каже он, показује да је напад изведен са јаком мотивацијом и јасном намером. Кривокапић је напоменуо да „у овом тренутку није могуће утврдити да ли иза овог напада стоји режим, његови приватни сателити, спољни актери који желе да дестабилизују Србију или регион, или чак други актери са другачијом агендом“, али је нагласио да је Мета на време препознала злоупотребу и реаговала..

Северна Македонија: Медијска кућа Слободен Печат мета масовне активности ботова

Сличан сајбер напад догодио се у Северној Македонији раније у новембру. Мета је био Слободен Печат, једна од најутицајнијих медијских организација у земљи, која објављује истоимене дневне новине и повезани популарни онлајн медиј, као и Инстаграм профил са скоро 70.000 пратилаца.

Како је Meta.mk објавила, медијски канал је доживео „напад који је изузетно софистициран, нимало једноставан, укључује више слојева и развија се током времена“. Уреднички тим је рекао за Meta.mk да је намера нападача била да профил учине „мање видљивим, а нападачи су покушавали да покрену оно што је познато као ‘забрана у сенци'“.

Током периода од недељу дана, профил је био преплављен стотинама идентичних коментара ботова који су садржали само реч „свиђа ми се“. Према писању медија, корисничка имена повезана са коментарима „била су генеричка, звучала су необично и садржала су нелогичне бројеве“, што сугерише аутоматизовану активност.

Фотографија: Слика објаве Слободен Печат која најављује „6. новембра око поднева, једна од наших објава је добила 100 коментара у једној секунди. Сви су били исти, садржали су реч ‘свиђа ми се'“. Поштена употреба.

Читаоци су почели да примећују да се дешава нешто чудно. Иако су објаве приказивале стотине коментара, само неколико њих је било видљиво. Неки пратиоци су чак питали да ли неко „тестира ботове у коментарима“.

Напад се развио од спам коментара до масовног лајковања, које се не може лако избрисати или контролисати. Медиј је привремено закључао свој Инстаграм профил како би спречио даљу штету, иако је то ограничило његову могућност комуникације са широм јавношћу.

Како Meta.mk цитира уреднички тим:

Првпат во сите овие години, главниот профил на Слободен печат е заклучен… сега имаме лимитиран опсег само до луѓето кои не следат, па нашите објави не може да се споделуваат на „стори“, а во понудите за пријателства имаме над 999 понуди од сомнителни профили, затоа што ботскиот напад не заврши, само е „миниран“, односно им ја затворивме вратата.

По први пут за све ове године, главни профил Слободен Печат је закључан… сада је наш досег ограничен само на људе који нас већ прате, наше објаве се не могу делити у Причама. У међувремену, наша листа захтева за праћење показује преко 999 захтева са сумњивих профила. Напад ботова није престао; само је „миниран“, што значи да смо им затворили врата.

Слимка Инстаграм објаве Слободен Печат објашњава: „Сага се наставила са наредним објавама… Стотине коментара у секунди, сви слични, сви са сумњивих профила из Индије.“ Поштена употреба.

Да би се супротставили забрани у причи, медијски канал је апеловао на читаоце да интерагују са одређеним објавама како би повећали видљивост. Уреднички тим је рекао за Meta.mk:

Тоа што требаше да биде напад се претвори во доказ дека зад Слободен печат стои заедница што верува во вистината, слободата и во независното новинарство.

Оно што је требало да буде напад претворило се у доказ да иза Слободен Печат стоји заједница која верује у истину, слободу и независно новинарство.

Стручњак за сајбер безбедност кога је интервјуисао Meta.mk понудио је шири контекст. Према речима Божидара Спировског, оснивача платформе BeyondMachines:

Скоро е невозможно да се одбраните од ботови. Ова е платен сервис, има такви безброј на светот. Алгоритмот прави шедоубен мислејќи дека сопственикот се самопромовира преку ботови, и токму затоа некој може лесно да го злоупореби.

Готово је немогуће одбранити се од ботова. Ово је плаћена услуга, као и безброј других у свету. Алгоритам покреће скрину забрану мислећи да се власник самопромовише путем ботова, и управо због тога, неко може лако да га злоупотреби.

Додао је да се ботови могу користити за генерисање прихода, промоцију садржаја или сузбијање садржаја, па чак могу и „створити илузију да је одређена тема у тренду“.

Растућа претња дигиталном грађанском простору

Иако је српски студентски покрет на крају спречио трајну штету, а Слободен Печат успео да стабилизује свој налог одбрамбеним мерама, готово истовремени напади истичу колико су грађански актери рањиви када њихова комуникација зависи од комерцијалних платформи са аутоматизованим системима модерирања.

У оба случаја, нападачи су искористили алгоритме платформе дизајниране да детектују неаутентично или „вештачко“ понашање. Оркестрирањем таквог понашања, нападачи су покушали да оружају безбедносне механизме платформи како би ућуткали активисте и новинаре.

Сличности између два случаја – тајминг, тактике и циљеви – подвлаче шири регионални тренд: антидемократски актери Западног Балкана користе све софистицираније алате попут бот мрежа како би сузбили критичке гласове.

У својој изјави за Meta.mk, стручњак за сајбер безбедност Спировски упозорио је:

Ботовите се направени да ја автоматизираат целта на тој што ги продава. Направени се за да направат пари, промоција на некој сајт или пак во овој случај за загушување на содржината. Ова се најосновните механизми. Но ботовите може да бидат многу комплексни, може да ставаат вистински содржини, да ставаат конструирани содржини со некоја специфична цел, сами меѓусебе да разговараат и да создаваат илузија дека некоја тема дека е интересна, тоа е веќе моќна пропаганда.

Ботови су створени да аутоматизују циљеве свакога ко продаје њихове услуге. Они су дизајнирани да зараде новац, промовишу веб страницу или, у овом случају, да угуше садржај. То су најосновнији механизми. Али ботови могу бити много сложенији – могу објављивати прави садржај, објављивати измишљени садржај са одређеном сврхом, чак и разговарати једни са другима и стварати илузију да је одређена тема у тренду. То је већ моћан облик пропаганде,

Цивилно друштво, медијске организације и велике онлајн платформе морају тешње сарађивати како би спречили злоупотребе које поткопавају демократију и онлајн видљивост заинтересованих страна које захтевају јавну одговорност.