Слика: Сафа и Лиз Кариган, са визуелним елементима Јоргоса Багакиса, Алесандра Крипсте и Ла Ломе, користи се уз дозволу.

Овај чланак је написао Сафа за серију „Дигитализоване поделе (Digitized Divides)” и првобитно је објављен на tacticaltech.org. Глобални гласови поново објављују уређену верзију у оквиру споразума о партнерству. 

Надзор, праћење и контрола се користе кроз историју и настављају да се користе и данас под маском заштите и безбедности, али, како је професорка Хана Зеавин објаснила, „Брига је начин који прихвата и оправдава надзор као праксу, уоквирујући га као етичко ‘добро’ или безбедносну нужност уместо политичког избора.“

Tactical Tech има седиште у Берлину, бившој престоници међународне шпијунаже. Министарство државне безбедности (познато као Штази) је функционисало као државна безбедност и тајна полиција бивше Источне Немачке (Немачке Демократске Републике или НДР) од 1950. до 1990. године. Познати су као једна од најрепресивнијих полицијских организација које су икада постојале. Након распада Штазија, хиљаде демонстраната окупирало је њихово седиште у Берлину и спречили их да униште досијее. Оно што је сачувано укључује скоро два милиона фотографија и толико фајлова да би, када би се положили равно, били дугачки више од 111 километара. 

Штази је такође спроводио међународне операције које су имале трајне последице у иностранству. Они су опсежно обучавали бивши сиријски Мухабарат (тајну полицију) сада палог Асадовог режима, под Хафезом ел Асадом, „методама испитивања, инфилтрације, дезинформација и бруталног изнуђивања признања које су виши Штазијеви агенти педантно убацивали у умове сиријских обавештајних званичника“. Падом ДДР-а и Берлинског зида, Штази је распуштен, а Источна и Западна Немачка су се поново ујединиле. 

Иако је Немачка предузела неке кораке да се суочи са својом прошлошћу, надзор је и даље свеприсутан. Немачка полиција користи софтвер Палантир за подршку напорима за надзор становништва од 2017. године. Године 2021, Human Rights Watch је изразио забринутост због два закона која су измењена, а којима су федералној полицији и обавештајним службама дата већа овлашћења за надзор. Иако Немци имају дугу и упорну историју надзора и стекли су репутацију да веома озбиљно схватају питања приватности, ова перспектива се временом променила. Студија из 2017. године у којој је анкетирано преко 5.000 Немаца о различитим темама везаним за приватност, открила је да „Немци сматрају приватност вредном, али истовремено, скоро половина становништва мисли да она постаје све мање важна у нашем друштву“. 

Иако је Штази светски познат по свом надзору и прикупљању података, данашњи пејзаж спровођења закона је гозба података. Визуелизација Штазија наспрам НСА, развијена 2013. године, показује како се подаци прикупљени од два ентитета пореде, пројектујући да „НСА може да складишти скоро милијарду пута више података него Штази“. Коришћењем модерних технологија попут алгоритама и приступа свим дигитализованим подацима, од здравственог стања до упита за претрагу и приватних разговора, лакше је него икад добити не само увид, већ потпуну слику живота скоро свакога. 

Како је известио Амнести интернешенел, „Архива Штазија је благовремено упозорење на потенцијалне последице неконтролисаног надзора. Показује колико брзо систем за идентификацију претњи еволуира у жељу да се зна све о свима“. Пројекат „Стаклена соба“ организације Tactical Tech истраживао је ову тему током година уз следећи коментар: „Постоји растуће тржиште за технологије које обећавају повећану контролу, безбедност и заштиту од штете. Истовремено, оне могу нормализовати надзор на макро и микро нивоу – од облика дечјег уха до сателитских снимака хектара пољопривредног земљишта. Често, они којима је најпотребнија подршка могу имати најмању контролу над тим како или када се њихови подаци користе.“ 

Изложба„Велика мајка“ у Стакленој соби прилагођава слику Великог брата брижнијој фигури — мајци — луструјући како људи могу лако да спусте гард када се праћење података представи као корисно и брижно. То се може видети у рекламама за технолошке производе као што су уређаји који помажу људима да прате старије рођаке путем апликације, апликације за праћење плодности, и биометријски регистри избеглица и тражилаца азила. САД и Израел су међу највећим светским добављачима технологије за надзор, укључујући амерички Palantir и израелску NSO групу и Elbit Systems, које користе владе на местима попут границе САД и Мексика, Централне Америке, и Европе. 

Праћење малолетника

Такозвана индустрија образовне технологије годинама добија на замаху, чак и пре пандемије COVID-19. „Образовна технологија“ описује бројне технолошке иновације које се пласирају школама, а које наводно користе ученицима, наставницима и школским администраторима. Нису све образовне технологије исте и постоје напори да се дигитализација уведе у школе како би се смањио дигитални јаз, посебно у руралнијим и подручјима са ниским приходима. Поред тога, неки од дигиталних алата које користе школски администратори имају потенцијал да делују подједнако као алати за надзор. То укључује снимање деце у вртићу, коришћење вештачке интелигенције за анализу покрета тела и очију током испита и праћење друштвених медија ученика. 

Толико праћења није без последица, посебно за традиционално маргинализоване групе. Једна студија је показала да технологије надзора студената излажу већем ризику црне, староседелачке, латиноамеричке/x, ЛГБТ+, недокументоване и студенте са ниским приходима, као и студенте са инвалидитетом. Америчка унија за грађанске слободе (ACLU) је 2023. године интервјуисала тинејџере узраста од 14 до 18 година како би забележила искуства надзора у школама. Један учесник је рекао: „…Третирамо децу као чудовишта и као криминалце, па је … то нека врста самоиспуњавајућег пророчанства.“ Фондација за електронске границе је 2017. године упозорила: „Неконтролисана образовна технологија прети да нормализује следећу генерацију у дигитални свет у коме корисници предају податке без поговора у замену за бесплатне услуге, свет који је мање приватан не само по подразумеваним подешавањима, већ и по дизајну.“ Неки ученици и родитељи су се супротставили, а у неким случајевима су успешно блокирали употребу одређених технологија у школама.

Очи свуда

Радници се такође осећају посматрано. Од 2020. до 2022. године, број великих послодаваца који су користили алате за праћење запослених се удвостручио. И нису погођени само добро познати механизми контроле које Амазон користи над својим радницима у складишту — просечан канцеларијски радник такође може бити погођен. Студија из 2023. године открила је да преко три четвртине њих користи неки облик надзора на даљину над својим радницима. Послодавци прате своје запослене користећи методе као што су праћење интернета, скенери отисака прстију, праћење покрета очију, скидање података са друштвених мрежа, и анализа гласа, између осталог. „Налазимо се усред промене у радним односима и односима на радном месту значајне као Друга индустријска револуција крајем 19. и почетком 20. века“, наводи се у часопису MIT Technology Review. „А нове политике и заштите могу бити неопходне како би се исправио баланс снага.“

Чак се и аутомобили могу претворити у алате за надзор. Одлазак на посао и одвожење деце у школу може се одвијати у аутомобилу за искоришћавање података. У 2023. години, откривено је да 84 одсто брендова аутомобила продаје или дели личне податке са посредницима у раду података и предузећима. Исте године, објављена је вест да су запослени у Тесли међусобно делили снимке приватних камера снимљених у аутомобилима купаца у собама за ћаскање. Ово се није десило само једном или двапут, већ много пута од 2019. до 2022. године. Видео снимци су садржали голотињу, сударе и инциденте са агресијом на путу; неки су чак „ претворени у мемове улепшавањем забавним натписима или коментарима, пре него што су објављени у приватним групним ћаскањима“. Године 2024, Фолксваген је био одговоран за кршење података због чега је тачна локација стотина хиљада возила широм Европе месецима била изложена онлајн. У САД, истраживачи су открили да су неке камере за читање регистарских таблица преносиле видео уживо и податке о аутомобилима онлајн. 

Почетком 2025. године, руководиоци Тесле предали су снимке са камереу аутомобилу полицији Лас Вегаса како би помогли у проналажењу особе одговорне (која је користила ChatGPT за планирање напада) за Теслин сајбер камионет који је експлодирао испред хотела Трамп Интернашонал. Иако су овај конкретан случај и поступци руководилаца Тесле генерално похваљени у медијима, он покреће питања о ширем питању надзора, примени закона и ограничењима приватности.

Истраживачи су, у вези са праћењем података у ширем смислу, приметили да би се „тактике и алати које већ користе органи за спровођење закона и имиграционе власти могли прилагодити за праћење свакога ко тражи или чак размишља о абортусу“. Проналажење више начина за документовање и праћење људи може се претворити у све претеће начине под различитим политичким администрацијама и у контекстима који имају још мање заштите за маргинализоване групе.