Л'Адмеран, простор на Гвадалупу који трансформише отпад у креативни материјал. Фотографија Оливије Лобар; користи се уз дозволу.

Између грађанских иницијатива, уметничког ангажмана и јавних политика, Гвадалуп се покреће како би отпад претворио у ресурс. Од радионица шивења до одрживих фестивала, цео архипелаг се мобилише за одрживију будућност.

Према најновијим подацима које је објавио ORDEC, регионална опсерваторија за отпад и циркуларну економију Гвадалупа, у 2023. години земља је произвела 346.720 тона отпада. Четвртина овог отпада је рециклирана; преосталих 60 процената је закопано у два складишта неопасног отпада. Иако је производња отпада на територији остала стабилна од 2019. године, постоји хитна потреба за побољшањем канала за рециклажу отпада.

Када стварање постане еколошки отпор

Рециклирана мода у Л’Адмерану. Фотографија: Оливија Лобар; користи се уз дозволу.

За неке становнике Гвадалупа, чин стварања такође постаје чин еколошког отпораe. Тамо где неки виде само смеће, уметници и занатлије су одлучили да га трансформишу у креативни материјал. Тако настају нови хибридни простори, дајући други живот материјалима који су били предодређени за канту за смеће, у свесном процесу који је истовремено естетски, друштвен и одржив.

На пример, када стигнете у Л’Адмеран — креативни простор који се налази у бившој трпезарији Илет Перуа у Капестер-Бел-Оу — одмах урањате у креативни универзум мурала, рециклираног намештаја, редова машина за шивење и сталака за одећу са оригиналним кројевима и дезенима.

Фотографија Беатрис Сује, аутор ЖП Воле. Слика преко Оливије Лосбар, користи се уз дозволу.

„У л'Адмерану, појединци нам доносе своју одећу. Ми је перемо и сортирамо. Неки комади иду у нашу малу продавницу половне робе, али ми се углавном фокусирамо на рециклажу, креативни аспект. Подижемо свест јавности показујући им шта се може учинити са овим текстилним „отпадом“, објашњава Беатрис Сује, председница Le Nouveau Mode (Нови режим), удружења које стоји иза стварања овог простора посвећеног циркуларној економији. „Или вас учимо како да их рециклирате, или можемо да се побринемо за то. Циљ је да узмемо старо и направимо лепо.“

Л'Адмеран пружа добродошлицу модним предузетницима и корисницима РСО (Солидарни приход, додатак намењен људима који живе у Гвадалупеу, прим.прев.) који долазе да уче вештине шивења, а такође нуди радионице подизања свести за школску децу и професионалце. Радно место је чак склопило партнерство са водећим телекомуникационим оператером, Orange Caraïbe. Тим сакупља одбачене предмете, попут старих транспарената, и даје им други живот, а такође води радионице за запослене у компанијама на Гвадалупу, Мартинику и у Француској Гвајани.

„Мода је други најзагађујући сектор на свету.“ „Стога морамо усвојити одговорну потрошњу“, тврди Сује. „На Гвадалупу су покренуте одређене иницијативе за рециклажу текстилног „отпада“, али док се део њега прерађује на архипелагу, велики део сакупљене одеће се и даље шаље у континенталну Француску или Африку. Морамо сами да прерађујемо наш текстилни отпад. Рециклажа овог отпада ствара радна места.“

Борба против брзе моде

Cushions made from advertising banners scattered on the floor at l’Admérane. Photo by Olivia Lobar, used with permission.

Међутим, дизајнери рециклираних производа суочавају се са другим проблемом: брзом модом. „Не можемо да рециклирамо материјале лошег квалитета. Некада је постојала брза мода, али ултрабрза мода, са [појавом] сајтова попут Шеина и Темуа, генерише материјале лошег квалитета, понекад чак и опасне по здравље и животну средину“, наставља она. За Суије, стога је неопходно ефикасније комуницирати са широм јавношћу и објаснити да је, уместо куповине неколико одевних предмета лошег квалитета по ниским ценама, боље платити мало више за одевни предмет који ће трајати.

Уз подршку Департманског савета Гвадалупеа и освојивши неколико награда, л’Адмеран је недавно постао PTCE — територијални кластер за економску сарадњу. Истовремено, Суије је створила сопствени бренд, Cyrikaë, заснован на чврстој посвећености еколошкој свести.

Уметност као одговор на прекомерну потрошњу

Фотографија уметнице Гај Габон љубазношћу Оливије Лосбар.

Рад уметнице и еко-дизајнерке Гај Габон, у међувремену, заснован је на поновној употреби и трансформацији. За њу, бити еко-дизајнер значи одбацивање употребе сировина у корист секундарних материјала – оних који су већ имали претходну намену. То је избор који јој је постао јасан док је посматрала своју околину и њено брзо пропдање. Суочена са ширењем отпада и спиралом прекомерне потрошње, схватила је хитну потребу да предузме мере против система који производи предмете за једнократну употребу, често направљене од материјала који трају много дуже него што је предвиђено.

У Габониној пракси, ниједан материјал није унапред одређен: метал, пластика, текстил; све зависи од поруке или форме коју жели да изрази. Ово самонаметнуто ограничење је, по њеном мишљењу, неопходан услов за смањење производње отпада. „Не можете имати све“, каже она, уверена да ће еколошка транзиција подразумевати одређени степен нелагодности и жртве.

Двадесет година након што је кренула овим путем, Габон је приметила промену у ставовима, иако и даље сматра да је темпо те промене спор. Упркос сталном отпору, еколошка свест расте глобално. „Морамо променити начин на који живимо у свету“, инсистира она, позивајући на стрпљење и одлучност да се донесе трајна промена у понашању.

Одговорнији фестивали

И у сектору организовања догађаја, улажу се напори да се побољша управљање отпадом. Неки фестивали могу да произведу десетине тона отпада, због чега све више организатора усваја политике за смањење и сортирање отпада. Циљ је избегавање отпада на самом извору смањењем потрошње производа за једнократну употребу, спровођењем политике одговорне куповине, подизањем свести заинтересованих страна и омогућавањем сортирања отпада током догађаја.

Пре и током сваког догађаја, организатори спроводе кампање за подизање свести међу особљем и посетиоцима фестивала како би их подстакли да конзумирају другачије. Могу да обезбеде, на пример, чаше за вишекратну употребу и посуђе које се може прати, да се одлуче за стаклене или буре посуде, да ограниче употребу пластичних флаша и да промовишу компостирање хране. Посебна места за подизање свести такође су успостављена унутар излагачких села.

Организатори догађаја предузимају кораке да усвоје одговорније политике управљања отпадом. Фотографија: Mouvances Caraïbes преко Оливије Лобар, користи се уз дозволу.

Управљање отпадом на фестивалима често се поверава удружењима попут Mouvances Caraïbes, које је специјализовано за еколошко образовање и одрживи развој, и ради на подизању свести о овим питањима. Кроз пријатељске иницијативе, удружење има за циљ да информише јавност о новом начину живота који је праведнији, исплативији, еколошки прихватљивији и заснива се на сарадњи.

Франсоа Ватин већ седам година ради са удружењима попут ових као менаџер за отпад са догађаја, а пре годину дана се придружио организацији Mouvances Caraïbes. Током фестивала, он координира управљање отпадом и комуникацију између јавних тела, организатора, излагача и пружалаца услуга. Ипак, скоро деценију, овај инжењер се мучи да види било какво побољшање у пракси. Уместо тога, каже да, иако многи људи желе да усвоје одговорну политику, трошкови остају препрека, посебно за мале организаторе са ограниченим финансијама.

У сектору где буџети варирају од једног догађаја до другог, у зависности од субвенција и разних партнерстава, најмање смањење финансирања неизбежно доводи до смањења акција. За Ватина, ово смањење је често на штету акција усмерених на очување животне средине, и он осуђује одређена популарна уверења која и даље постоје. „Људи нам кажу да више не сортирају свој отпад. Мисле да је то бесмислено. Али на Гвадалупу има све више канти за смеће, тако да се напредак постиже“, каже он. „Све у свему, све више сектора се развија и све више људи се укључује. Више се не можемо крити иза овог аргумента. Сада то зависи од спремности људи.“

Ка архипелагу без отпада

Са стране јавног сектора, управљање отпадом је приоритет. Регионални савет Гвадалупеа поставио је циљ да архипелаг постане територија без отпада до 2035. године.

Од 2016. године, све општине у Гвадалупеу су пренеле своје одговорности за третман отпада на јавну, међуопштинску сарадњу – у основи заједничко удружење познато као EPCI, путем којег су створени нови објекти за третман и рециклажу отпада.

У том смислу, очекује се да ће постројење за енергетски рециклажу бити отворено у Гвадалупеу 2028. године. Пројекат, процењен на 96 милиона евра (нешто више од 111 милиона америчких долара), требало би да омогући спаљивање отпада и допринесе производњи електричне енергије. Међутим, још увек има много тога да се уради да би се циљеви постигли.

Ово је дугорочан, колективни напор на регионалном нивоу, због чега је у септембру 2024. године, након састанка између представника француских територија на Карибима, Доминиканске Републике, Доминике и Свете Луције, потписан споразум. Пројекат „Нулти отпад на Карибима“, који води синдикат за рециклажу отпада Syvade а финансира INTERREG Caribbean, има за циљ да обједини знања и развој сектора рециклаже отпада широм Кариба.