Dok se genocid odvija u Sudanu, međunarodna zajednica gleda, nemoćnas. Sudanski civili su žrtve sukoba između dvojice vojnih vođa koji nastoje da steknu potpunu kontrolu nad zemljom.

Nakon četiri meseca javnih protesta koji su zahtevali trenutnu ostavku bivšeg sudanskog predsednika, Omara el-Bašira (na dužnosti od 1989.), i promenu vlade, predsednikova 30-godišnja vladavina je prekinuta 11. aprila 2019. godine.

Prelazno veće suvereniteta je naknadno uspostavljeno na period od 18 meseci, kako bi se premostio jaz dok se ne održe novi izbori za obnovu civilne vladavine. Dva vojna zvaničnika su imenovana za vođe veća: general Abdel Fatah el Burhan i general Muhamed Hamdan Dagalo, poznat kao Hemedti.

Međutim, 21. septembra 2021., veće je doživelo svoj prvi pokušaj državnog udara, koji su predvodile pristalice bivšeg predsednika, Omara el-Bašir. Sledećeg meseca, 25. oktobra, tokom drugog državnog udara general Abdel Fatah al Burhan je raspustio prelaznu vladu zemlje. 11. novembra, novo Prelazno veće suvereniteta je uspostavljeno kao zamena za prethodnu vladu. Iako su general Abdel Fatah al Burhan i general Mohamed Hamdan Dagalo zadržali svoje pozicije, ubrzo je izbio sukob između njih dvojice, što je usporilo proces demokratske tranzicije u zemlji.

Da bi bolje razumeli izvor ovog sukoba, francuske novine, Courrier International, daju kratko objašnjenje u ovom videu (fr.):

15. aprila 2023. godine, Abdel Fatah al Burhan i Mohamed Hamdan Dagalo, podržani od strane sudanskih oružanih snaga (SAF) i Snaga za brzu podršku (RSF), gurnuli su zemlju u smrtonosni rat. Nakon što je optužen za raspoređivanje svojih trupa u Darfuru, glavnom gradu Sudana, Kartumu, i drugim sudanskim gradovima 19. maja, Mohamed Hamdan Dagalo je na kraju smenjen sa svoje pozicije zamenika lidera prelaznog Veća.

Sudanski civili su efikasno zarobljeni usred sukoba ega između dva generala oko vođstva zemlje.

Nasilje i ratni zločini nad civilima

Zbog toga što je na meti obe frakcije, procenjena populacija Sudana od preko 48 miliona građana često snosi najveći teret ovog sukoba. Nasilno postupanje i ubijanje civila zabeležene su od strane međunarodnih organizacija, poput Amnesty International-a.

U svom izveštaju „Sudan: „Smrt je došla u naš dom“: Ratni zločini i patnja civila u Sudanu“, objavljenom 3. avgusta 2023. godine, ova organizacija krivi obe frakcije za „namerne i neselektivne napade“ u kojima su hiljade civila poginule i povređene. U izvodu iz izveštaja se navodi:

Des milliers d’hommes, de femmes et d’enfants sont pris entre deux feux et les combattants des deux parties, qui utilisent souvent des armes inadaptées et des munitions explosives à large rayon d’impact, se positionnent souvent dans des zones résidentielles densément peuplées, d’où ils lancent des attaques. Les pillages et saccages de biens publics et privés, dont des infrastructures médicales et humanitaires, auxquels se livrent les parties au conflit exacerbent la situation humanitaire déjà catastrophique. Plus de 2,6 millions de personnes ont été déplacées à l’intérieur du pays et plus de 750 000 ont fui dans les pays voisins.

Hiljade muškaraca, žena i dece našlo se u unakrsnoj vatri, jer zaraćene strane često koriste netačno oružje i eksplozivno oružje sa širokim dejstvom, pri čemu se borci lociraju u gusto naseljenim stambenim područjima i pokreću napade iz njih. Pljačka i uništavanje javne i privatne imovine, uključujući medicinske i humanitarne objekte, od strane zaraćenih strana pogoršalo je već tešku humanitarnu situaciju. Više od 2,6 miliona ljudi je interno raseljeno, a preko 750.000 je prešlo u susedne zemlje.

Prema Ženevskoj konvenciji, pošto je ovaj rat nemeđunarodni oružani sukob, životi civila treba da budu pošteđeni. Međutim, to nije slučaj u Sudanu. Sudanski civili su postali žrtve svih vrsta nasilja. Žene i mlade devojke su takođe bile izložene seksualnom napadu i grupnim silovanjima. Jedna takva preživela iz Genejna (grada koji se nalazi na jugoistoku zemlje na granici sa Čadom) dala je svoj iskaz u ovom izveštaju Amnesty International-a:

On n’est nulle part en sécurité à El Geneina. Je suis sortie de chez moi parce qu’il y avait partout des coups de feu […] et ces criminels m’ont violée. Maintenant je crains d’être enceinte […] Je ne pourrais pas le supporter.

Nigde u Genejni nema sigurnosti. Otišla sam od kuće jer se pucalo na sve strane […] i ti kriminalci su me silovali. Sada se bojim da sam možda trudna […] Bojim se da se ne mogu nositi s tim.

Naoružane grupe izazvale su teror i smrt u nekoliko gradova. Pogubljenja po kratkom postupku takođe su izvršena u školama u kojima se sklonilo nekoliko civila.

Više o nasilju koje su doživeli civili, pročitajte: Sudan: Uništen grad Darfur

Druga međunarodna organizacija, Human Rights Watch, pruža dodatne informacije o nasilju koje su počinile ove oružane grupe u svom izveštaju. Taj izveštaj sadrži potresna svedočanstva preživelih pucnjave i ljudi čija su prava prekršena.

Masovni egzodus

Zločini počinjeni u ovom sukobu su naterali hiljade sudanskih građana da pobegnu iz Sudana. Upravo zato susedne zemlje služe kao zemlje domaćini, a većina civila sada traži utočište u Čadu. Do 10. septembra, 2023. godine, primio je više od 400.000 sudanskih izbeglica, prema podacima Visokog komesara UN-a za izbeglice (UNHCR).

Međutim, čadske vlasti strahuju da bi ovaj eskalirajući sukob mogao da utiče na njihovu zemlju. Ujedinjene nacije su takođe izrazile zabrinutost zbog sve većeg rizika od genocida. Alice Wairimu Nderitu, zamenica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i specijalna savetnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za sprečavanje genocida, objavila je izjavu u kojoj upozorava na ovu alarmantnu situaciju u Sudanu. U ovoj izjavi koju je citirao UN INFO, ona navodi sledeće:

Après quatre mois de combats incessants, accompagnés de violations des droits de l'homme et d'abus généralisés, le nombre de morts, de blessés et les milliers de personnes déplacées dans le cadre d'un conflit à forte composante identitaire est inacceptable. (…) les violences intercommunautaires et ethniques, si elles ne sont pas empêchées ou stoppées, pourraient s'intensifier et entraîner l'ensemble du Soudan dans une guerre civile, avec un risque élevé de génocide et de crimes d'atrocité connexes.

Nakon četiri meseca neprekidnih borbi, sa široko rasprostranjenim kršenjima i zloupotrebama ljudskih prava, nivo smrtnih slučajeva, povreda i raseljavanja hiljada ljudi u sukobu sa snažnim komponentama zasnovanim na identitetu je neprihvatljiv. […] Međukomunalno i etnički zasnovano nasilje, ako se ne spreči ili zaustavi, moglo bi da eskalira i da zahvati celu zemlju građanskim ratom, sa visokim rizikom od genocida i povezanih zločina.

Obe frakcije primaju stranu podršku

Razne afričke zemlje i spoljne sile podržavaju obe frakcije. U septembru 2023. godine, Abdel Fatah al Burhan je obavio više međunarodnih putovanja, prvenstveno u Egipat, Južni Sudan, Eritreju, Katar i Tursku. Prema Khalidu Omer Yousifu, potpredsedniku Sudanske kongresne stranke, al Burhan nastoji da učvrsti vlast. Yousif je rekao za medij, TRT Afrika:

Je crois qu'il veut renforcer la position militaire dans cette guerre en discutant avec les pays voisins et les acteurs régionaux et internationaux qui pourraient avoir une certaine influence sur la situation au Soudan.

Održavanjem razgovora sa susednim zemljama, kao i regionalnim i međunarodnim akterima koji bi potencijalno mogli da imaju neki uticaj na situaciju u Sudanu, verujem da on nastoji da ojača vojnu poziciju u ovom ratu.

Prema francuskim novinama Le Monde Snage za brzu podršku (RSF), na čelu sa Mohamedom Hamdanom Dagalom, takođe primaju vojnu podršku od plaćeničkih grupa u Maliju, Čadu, Nigeru, Centralnoafričkoj Republici, Rusiji, kao i drugim bliskoistočnim silama, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj video sa France 24 objašnjava (eng.):

U takvim okolnostima, sudanski narod ima vrlo malo nade da će videti obe strane kako sedaju za pregovarački sto da bi uspostavili mir u njihovoj zemlji.