Fotografija Šanije Kabuelo. Izvor: Kodao, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak autorke Katrine Lazare prvobitno je objavljen na filipinskom nezavisnom informativnom portalu Kodao. Globalni glasovi objavljuju uređenu verziju u skladu sa sporazumom o deljenju sadržaja.

Na Filipinima, gde često kažu da „strasti ne plaćaju račune”, javlja se pomak na ulicama, u parkovima, na umetničkim pijacama tokom vikenda.

Savremeni oblik tradicionalne prodaje na improvizovanim tezgama pruža mladim kreativcima novu platformu na kojoj mogu da se izraze i istovremeno zarade za život. Latag je filipinski izraz koji označava postavljanje prostirke ili stola radi prodaje robe, a njegova popularnost naglo je porasla nakon pandemije COVID-19. Ovaj pristup se smatra manje zahtevnim po pitanju vremena i energije, što ga čini idealnim dodatnim poslom za mnoge preopterećene i nedovoljno plaćene radnike koji čine značajan deo stanovništva.

U Metro Manili, trenutna minimalna plata iznosi 645 pezosa (11 USD) dnevno, odnosno 14.190 pezosa (248 USD) mesečno, ne računajući poreze, obavezne odbitke i stalni porast inflacije. Ova suma je daleko od preporučene zarade za pristojan život od 1.200 pezosa (21 USD) dnevno, odnosno 36.000 (629 USD) mesečno, prema ekonomskom institutu IBON Fondacija. Za sve radnike koji primaju dnevnice, državna minimalna plata ne pokriva ni osnovne životne potrebe, a kamoli „luksuze” poput štednje, zdravstvene zaštite ili kreativnih aktivnosti.

Tu na scenu stupa latag, ali ne kao hobi, već kao strategija preživljavanja.

Lica lataga

Angelika Faje Pitpit nedavno je dobila posao kao kreativna saradnica u lancu kafića, ali i dalje postavlja sto na umetničkim pijacama gde prodaje svoje crteže, stikere, razglednice i slične rukotvorine.

Trgovinom se počela baviti 2023. godine, u vreme kada su joj troškovi na fakultetu, odnosno troškovi diplomskog rada, materijala i svakodnevne potrebe postale veliki teret. Latag je za nju bio rešenje.

„Ono što me je zaista motivisalo…osim želje da podelim svoju umetnost sa drugima, bile su moje ekonomske potrebe”, priznaje Faje.

Mladi arhitekta Julius Rajnera takođe se okrenuo latagu dok je završavao svoj diplomski rad. Međutim, i nakon diplomiranja, i dalje se oslanja na prodaju i rad po porudžbini tokom petsa de peligro, odnosno onih neizvesnih dana pred platu kada novčanik postane tanak.

„Uglavnom koristim ovaj novac da uštedim, ali mi pomaže i tokom  petsa de peligro, kada plata ne pokriva sve troškove”, kaže Julius.

Za honorarnu radnicu Šaniju Kabuelo, balansiranje između posla u kuhinji i izlaganja svojih rukotvorina pomaže joj da zaradi dodatni prihod i pokrije osnovne potrebe. Pošto joj osnovna plata često nije dovoljna, dodatni posao prodaje heklanih predmeta, ogrlica, privezaka i sličnih rukotvorina pruža joj neophodnu finansijsku podršku.

U latag je ušla kada joj je bio potreban tablet za školu, koji nije mogla da priušti od mesečne plate. Počela je da prodaje ručno rađene modne dodatke kako bi kupila uređaj koji je postao neophodan za studente poput nje.

„Ili bih uzimala avans, pozajmljivala novac ili tražila pomoć od mame kad mi ponestane novca”, prisetila se Šanija, objašnjavajući kako je došla na ideju da prodaje svoje rukotvorine.

Organizator događaja Kristijan Dejv Opijano ušao je u svet lataga nakon ukidanja pandemijskih restrikcija, nudeći prolaznicima proizvode inspirisane pank muzikom.

Nastavio je da se bavi prodajom i nakon što je napustio fakultet, koristeći slobodno vreme između više poslova. Latag poslovanje mu pomaže da pokrije svakodnevne troškove i obezbedi dodatni prihod, jer mu glavni posao ne donosi dovoljno novca.

„Ranije bih dan započinjao samo sa novcem za prevoz, a kući se vraćao sa hiljadama pezosa. To me je inspirisalo da nastavim dalje” rekao je Dejv.

Fotografija Juliusa Rajnera, Izvor: Kodao Productions, koristi se uz dozvolu.

Rad sa strašću

Faje, Julius, Šanija i Dejv oslanjaju se na latag iz različitih razloga, ali ih sve pokreće jedna ista stvar, a to je strast. U kulturi koja ne ceni uvek umetnički rad, latag je postao više od samo dodatnog posla. To je prostor disanje, stvaranje i vidljivost.

„Ovo je zaista moja strast”, rekla je Faje. Kreativnoj osobi poput nje latag pruža način da se izrazi i odmori od korporativnog života.

Slično tome, Šanija opisuje svoj dodatni posao kao predah od glavnog posla. „To je kao odmor. Mesto gde pronalazim mir i spokoj”, rekla je.

Za Dejva novac nije glavni razlog zbog kog nastavlja da se bavi latagom. „Za mene je najvažnije da predstavim svoju umetnost. To je to, samo želim da budem prepoznat”, otkrio je Dejv.

Iako ne zarađuju dovoljno čak ni na ovaj način, i dalje ga smatraju neophodnim za svoju umetničku strast.

Ali ako ga toliko vole, zašto ne rade taj posao puno radno vreme?

Većina umetnika na Filipinima ne može da živi samo od svoje strasti. Podrška države je oskudna. Umetnički programi nisu dovoljno finansirani. Prilike su ograničene. A kulturno gledano, umetnost se i dalje često posmatra kao hobi, a ne profesija.

Julius je istakao da latag scena nikada neće biti glavni izvor prihoda za umetnike. U najboljem slučaju će to ostati mali i ograničeni kulturni prostor gde umetnici i publika mogu da se međusobno povežu. „Može da bude izvor prihoda, ali ne vidim sebe da to radim puno radno vreme. Ovde na Filipinima čak ni ne postoji tržište za umetnike”, rekao je.