Заговорници климатске правде поздрављају саветодавно мишљење Међународног суда правде. Фотографија са Фејсбук објаве Студената са пацифичких острва који се боре против климатских промена, користи се уз дозволу. (На транспарентима пише: Судови су се изјаснили – владе морају да делују одмах. Судови су се изјаснили. Закон је јасан. Државе морају ДЕЛОВАТИ САД.).

Међународни суд правде (МСП), неформално познат као Светски суд, издао је саветодавно мишљење о климатским променама 23. јула 2025. године, којим је потврђено да државе имају обавезу да заштите животну средину од емисија гасова стаклене баште и да могу да сносе правну одговорност ако не испуне или игноришу ову дужност. Ево извода из одлуке МСП-а:

Државе имају дужност да спрече значајну штету по животну средину поступајући са дужном пажњом и да користе сва расположива средства како би спречиле активности које се спроводе у њиховој јурисдикцији или контроли да изазову значајну штету по климатски систем и друге делове животне средине, у складу са својим заједничким, али различитим одговорностима и одговарајућим могућностима…

Пацифичке нације и заједнице поздравиле су мишљење од самог покретања петиције. Ово је почело када су 2019. године 27 студената права са кампуса Порт Вила Универзитета Јужног Пацифика (USP) убедили владу Вануатуа да питање климатске неправде изнесе пред МСП. Вануату је сарађивао са другим пацифичким владама како би убедио Уједињене нације да у марту 2023. године одобре резолуцију којом се од МСП-а тражи мишљење о обавезама држава према међународном праву да штите животну средину.

Студенти USP-а који су започели кампању, покренули су и организацију Студенти пацифичких острва који се боре против климатских промена (PISFCC), који су прерасли у регионални и глобални покрет. Лидерка PISFCC-а Синтија Хунијухи била је међу онима који су учествовали у разговорима које је водио МСП у децембру 2024. године (енгл.).

Саветодавно мишљење МСП-а одмах је препознато као историјска интервенција и победа за човечанство. Белиндар Рикимани, студент са Соломонских Острва, објаснио је значај одлуке за Пацифичка острва.

Оно што је веома посебно у вези са овом кампањом јесте то што је нису покренули владини стручњаци, стручњаци за климу или стручњаци за политику. Покренули су је студенти.

Такође, ови студенти права нису са Харварда или Кембриџа или свихса тих великих универзитета, већ су студенти са Пацифика који су из прве руке видели последице климатских промена. Почело је са студентима који имају срца да виде промене за наша острва и за наш народ.

Универзитет Јужног Пацифика (USP) је похвалио своје студенте који су водили кампању од Пацифичких острва до МСП-а у Хагу:

Оно што је почело са студентима права са Пацифичких острва са Универзитета Јужног Пацифика прерасло је у глобални покрет који захтева правну одговорност за неактивност у вези са климатским променама.

Невероватно смо поносни што су студенти USP-а одиграли кључну улогу у покретању овог покрета заједно са Вануатуом, трансформишући визију у сврху, а залагање у акцију.

Ова прекретница потврђује оно што је Пацифик одувек знао: да су наши гласови, културе и будућност важни! Да међународно право може и мора да заштити људе и планету.

Ово је победа за наш народ, нашу земљу и за генерације које долазе.

Трансформација Акорау са Соломонских Острва сумирала је импликације саветодавног мишљења МСП-а за пацифичке нације.

Сада имамо правни основ да тражимо надокнаду за климатску штету. Врата су отворена за државе Пацифичких острва да захтевају надокнаду, правду и значајно финансирање климатских промена – не као добротворне сврхе, већ као законско право.

У Вануатуу је одржан победнички марш у част Дана независности земље и њене успешне петиције МСП-у. Ралф Регенвану, министар за климатске промене, рекао је у саопштењу за штампу да одлуку МСП-а треба да прате конкретне акције које укључују глобалне заинтересоване стране.

Нације које су најодговорније за емисије требало би да буду одговорне за свако кршење законских обавеза и оне такође морају да се појачају и преузму водећу улогу у обезбеђивању ресурса и подршке како би се помогло онима који су највише погођени.

Победа на највишем светском суду је само почетак. Успех ће зависити од тога шта ће се даље десити кроз координисане напоре у дипломатији, политици, парницама и заступању како би се овај тренутак претворио у праву прекретницу.

Професор Стивен Ратува са Новог Зеланда истакао је вредност саветодавног мишљења МСП-а и како га пацифичке нације могу искористити да захтевају акцију од развијених земаља.

Иако саветодавне одлуке нису правно обавезујуће, пресуда је ефикасно преобликовала глобални пејзаж климатских промена дајући већа овлашћења малим државама, посебно онима у Пацифику, да позову велике земље загађиваче на политичку, моралну и финансијску одговорност.

Динамика моћи се променила. Ово је победа за народе Пацифика и заслужује да се прослави.

Она даје пацифичким државама моћнију платформу да се потврде на глобалној сцени.

Мајлс Јанг и Ешли Боу из Пацифичке заједнице (SPC), која је помогла у координацији регионалних напора да се ово питање изнесе пред МСП, упутили су овај изазов глобалним институцијама:

Удаљеност до Светског суда представљала је изазов за регион, али посвећеност народа Пацифика да путују и до три дана у континуитету како би присуствовали поступцима МСП-а сведочи о важности коју придају овом питању. Морамо охрабрити системе Уједињених нација и глобалне мултилатералне процесе да се приближе региону како би наше заједнице биле у бољој могућности да им смислено приступе на праведан и равноправан начин сада и у будућности.

МСП је примио 91 писану изјаву, док је Суду у децембру 2024. године дато 107 усмених изјава. У поступку је учествовало и тринаест земаља Пацифичких острва и једанаест пацифичких организација.