Служба хитне медицинске помоћи у болници у Ријеци, Хрватска. Фотографија: Глобални гласови, CC BY.

Крајем јуна, шеф одељења у највећој хрватској болници је ухапшен усред истраге о корупцији у вези са куповином залиха. Др Ана Будимир, задужена за Одељење за клиничку и молекуларну микробиологију у Клиничком болничком центру Загреб (познатом и као КБЦ Загреб или Ребро), приведена је заједно са још седам особа.

Група је оптужена за фаворизовање приликом набавке антибактеријских филтера за воду купљених од компаније AirMed Solutions. Директор компаније, Матија Херцег, такође је ухапшен у оквиру истраге Канцеларије за сузбијање корупције и организованог криминала (УСКОК) о широј корупцији у здравственом сектору.

Филтери су наручени након смрти три пацијента од легионарске болести, тешког облика упале плућа, у јуну 2024. године. Истражитељи тврде да је Романа Палић, главна медицинска сестра Јединице за превенцију и контролу интрахоспиталних инфекција у КБЦ Загреб, која је блиска Херцегу, осигурала да болница настави да купује робу од компаније AirMed Solutions. Такође наводе да су она и Будимир – за кога се верује да је добио путовање у Париз у замену за олакшавање намештања уговора — увели неколико других запослених у болници у шему.

Након хапшења, Фран Боровечки, директор КБЦ Загреб, одржао је конференцију за штампу на којој је нагласио да „велика већина запослених обавља своје дужности савесно и одговорно“. Међутим, атмосфера у болници је већ била пољуљана, након сличних скандала као и трагичне смрти дугогодишњег директора КБЦ-а, Анте Ћорушића, који је наводно пао са болничких степеница током пожара у октобру 2024. године и преминуо на лицу места услед повреде главе.

КБЦ Загреб – кампус Ребро. Фотографија: Suradnik13 via Wikimedia Commons, CC BY-SA.

Умешаност министара

Овај недавни скандал подсећа на контроверзу која је приморала премијера да реконструише свој кабинет. У новембру 2024. године, Пленковић је сменио министра здравља Вилија Бероша након што је ухапшен у истрази коју је покренуло Европско јавно тужилаштвоe (EPPO).

Берош је оптужен за примање мита у укупном износу од 75.000 евра од криминалне групе, у замену за коришћење свог утицаја како би олакшао продају медицинских роботских система по надуваним ценама. У то време, Берош је имао месечну плату од нешто више од 4.600 евра. Сматра се да је овај конкретан случај лишио државни буџет за чак 740.000 евра.

Названа „Афера микроскоп“, оптужница је открила замршену мрежу мутне јавно-приватне сарадње, у којој су многи појединци имали користи од намештене продаје уређаја. Два предузетника — Хрвоје Петрач, који је раније служио казну у затвору због отмице, и Саша Поздер — оптужени су да су испланирали шему, у којој је приход од аранжмана исплаћен Поздеровој компанији, прилагођавајући техничку документацију како би изгледало као да је надувавање цене легитимно.

Петрач, бизнисмен за кога се верује да има везе са мафијом, наводно је подмитио Бероша да искористи свој министарски утицај како би повећао износ издвојен за набавку медицинских уређаја у државном буџету. Петрач је платио Тому Павићу из Хрватског завода за здравствено осигурање да буде посредник између њега, Поздера и Бероша.

Након тога, Петрач је затражио од Бероша да намести процес јавне набавке и организује састанке са директорима жупанијских болница како би Поздер могао да прикаже своје уређаје. Приход је Берошу исплаћен из Павићеве компаније као део претходног споразума о подели профита. План је откривен тек након што су званичници једне болнице у Сплиту одбили понуђени мито.

Иако ово није први пут да се хрватски политичар нашао у центру кривичног скандала, Берошево хапшење наглашава како корупција у здравству прожима највише нивое хрватског друштва.

Међу гласним критичарима владе је и левичарска зелена странка Можемо! која — преко градоначелника Томислава Томашевића — држи контролу над градском скупштином Загреба од 2021. године. Странка сматра да је свеприсутна корупција искључива одговорност владајуће десноцентричне Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), која мање-више контролише власт у Хрватској од њене независности средином 1990-их.

Упркос залагању за реформе, многи грађани су се жалили да Можемо! није успео да се склони од упада у мрачне политичке вештине. У априлу је Миле Кекин, супруг Можемо! посланице Иване Кекин и фронтмен хрватског рок бенда Хладно пиво ухапшен са још неколико људи, након оптужби за прање новца и злоупотребу положаја.

Наводно је имао користи од смањене процене вредности која му је омогућила да стекне парцелу земље поред своје викендице по трећини тржишне цене. Имање се налази у Бујама, граду на брду познатом као „стражар Истре”, који се налази само десет километара од Јадранског мора. Вила се може изнајмити на Booking.com-у по цени од скоро 500 евра по ноћењу.

Кекин и Јелена Пероса, која је раније радила као шеф управног одељења за просторно планирање и управљање градском имовином у Бујама, били су међу ухапшенима. Осумњичени су да су остварили незакониту добит од преко 436.000 евра.

Након испитивања, Кекин је пуштен истог дана, док је странка Можемо! хапшење приписала „застрашивању пре локалних избора“. До сада против њега није подигнута званична кривична пријава, није одржано суђење, а истрага је и даље у току.

Грађани такође користе систем

Јавно негодовање је усмерено не само на количину корупције у хрватском друштву, већ и на (енг.; Конвенција ОЕЦД-а против подмићивања, фаза 2, Извештај o Хрватскoj) очигледну непокретност — на свим нивоима власти — у сузбијању исте. Ово се дешава упркос предизборним обећањима током изборних периода да ће се спровести реформе против коруптивних пракси и у државној служби и у приватном сектору.

Дела Бероша и ухапшених запослених у КБЦ Загреб нису изузеци у систему. Пре неколико недеља, десет људи је ухапшено због корупције у Клиничкој болници Свети Дух – такође у Загребу — укључујући лекаре, медицинске сестре и чланове техничког особља болнице. За оптужене се каже да су примали мито од грађана за повлашћени третман, као што је фалсификовање медицинске документације која је омогућавала „пацијентима“ да одложе затворске казне или намештање имена на листама чекања за операције и прегледе.

Благајна у медицинској установи у Хрватској. Фотографија: Глобални гласови, CC BY .

Коментаришући како се обичаји преводе у културу корупције — чак и док је наглашавала своју жељу да не учествује у таквој култури — бивша хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић објаснила је колико је то понашање постало нормализовано: „[Када посетите лекара] сви очекују да донесете барем цвеће [или] чоколаде – то је уобичајено”.

Док дуготрајни бирократски процеси терају неке грађане на екстремне методе у настојању да реше своје проблеме, борба за промену таквих укорењених обичаја додатно илуструје како подмићивање здравствених службеника заобилази и устаљену процедуру и правосудни систем.

Пред крај прошле године, у оквиру серије Животне приче, новинар Гордан Малић дао је интервју за Вечерњи лист, у којем је коментарисао ниво корупције у Хрватској:

Danas u Zagrebu ne funkcionira ništa, no organizirani kriminal nije bio jači nikada u cijeloj državi. Više ne moraju pucati jer nikad nisu bili legalniji.