Демонстранти се окупљају у луци Пиреј како би блокирали пошиљку за коју се верује да је намењена Израелу у војне сврхе. Фотографија: Сотирија Георгијаду; кристи се уз дозволу.

Упркос непрестаној врућини у Атини, грчки демонстранти су се окупили у луци Пиреј у ноћи 16. јула како би блокирали утовар војног терета за који се сумња да је намењен Израелу, што је део растућег таласа сличних демонстрација. Протест се фокусирао на теретни брод „Вечно златни”, за који су активисти веровали да превози челик намењен израелској војној употреби. Организован од стране грчких синдиката, левичарских група, анархиста и комунистичких колектива, протест је одразио растући бес јавности због онога што многи виде као саучесништво Грчке у текућем нападу Израела на Газу.

У снажном чину солидарности, демонстранти су покушали да одложе операције луке, настојећи да спрече материјалну подршку насиљу и да подигну свест о улози Грчке у сукобу. Демонстранти су испунили пристаништа палестинским заставама, кефијама и мајицама са слоганом „Слободна Палестина“, скандирајући, између осталог, „Нема сарадње са Израелом – нема луке за геноцид“.

Грчки корисник, вероватно повезан са групом приказаном у видеу, изражава солидарност са демонстрантима у Пиреју (Ред Андреу, 16. јул 2025.: САДА у луци Пиреј. Лучки радници вас уверавају, не прљају руке крвљу народа. Нећемо постати саучесници у геноциду!):

NOW at the port of Piraeus

The dockworkers assure you, they do not stain their hands with the blood of the people

We will not become accomplices in the genocide! #παλαιστίνη #FreePalestine https://t.co/Xh0JZK4KWe

— Red Andreou (@RedAndreou) July 16, 2025

На демонстрацијама, широка коалиција грчких грађана окупила се против онога што су сматрали неприхватљивом подршком акцијама Израела против Газе. Активисти су окружили луку, палили бакље, скандирали слогане солидарности са Палестином и захтевали да Грчка прекине своје учешће у олакшавању војног извоза.

Синдикат лучких радника (ENEDEP) на контејнерском терминалу Пиреј, у власништву грчке државе и којим управља Лучка управа Пиреја (PPA), у већинском власништву кинеске компаније COSCO Shipping, одиграо је кључну улогу у организовању протеста. У јавном саопштењу, синдикат је објавио да неће дозволити да се пет контејнера, за које се сумња да садрже челик војног квалитета, истоваре док је брод у доковима. Према речима председника синдиката Маркоса Бекриса, верује се да је терет био намењен Израелу. Он је упозорио да ће, ако се пошиљка настави, синдикат бити спреман да ескалира протесте.

Маркос Бекрис се обраћа демонстрантима окупљенима у луци Пиреј. Фотографија: Сотирија Георгијаду; користи се уз дозволу.

Растући антиратни став грчке јавности

На протесту су држали транспаренте који осуђују и грчку и израелску владу. Организатори су своје акције представили не само као антиционистичке, већ и као одбацивање растуће улоге Грчке као логистичког омогућавача страних ратова.

Порука демонстраната је била јасна: грчки народ не жели да буде саучесник у ономе што се широко сматра геноцидом у Гази. Демонстранти су осудили владу Нове демократије, коју предводи премијер Киријакос Мицотакис, због олакшавања војног извоза у Израел и због одржавања блиских односа са израелским премијером Бенjамином Нетањахуом, чак и док се извештаји о неселективном бомбардовању цивила у Гази повећавају.

Коалиција Мицотакис-Нетањаху

Многи активисти су указали на продубљивање веза између Грчке и Израела као извор фрустрације и негодовања. Иако је премијер Мицотакис јавно описао израелске акције у Гази као „неоправдане“ још у мају, његова влада је наставила да појачава војну и стратешку сарадњу са израелском државом.

Према извештајима, Грчка је значајно повећала куповину израелске војне технологије, укључујући системе дронова, опрему за противракетну одбрану и алате за сајбер надзор. Заједничке војне вежбе ове две земље такође су постале чешће, посебно у источном Средоземном мору, где су истраживање енергије и регионалне тензије учиниле такве савезе све стратешкијим.

Ови догађаји превазилазе прагматичну дипломатију и уместо тога сигнализирају идеолошко слагање. У очима демонстраната, Мицотакис не само да сарађује са Нетањахуом, већ га активно подржава.

Поред питања директне војне подршке, грчка тишина о хуманитарној кризи у Гази постала је главна тачка јавног незадовољства. Влада Нове демократије није понудила значајну хуманитарну помоћ народу Газе, отворила безбедне канале за палестинске избеглице, нити извршила значајан дипломатски притисак на Израел да заустави своју офанзиву.

Док је већина министара спољних послова Европске уније подржала холандски предлог да се преиспитају везе блока са Израелом због његових акција у Гази, Грчка и Кипар се нису придружили иницијативи. Грчка такође није потписала заједничку изјаву, коју су подржале још 22 земље, а којом се осуђује Израел због стварања услова глади у Гази.

Активисти ово сматрају очигледним непоштовањем људског, а посебно палестинског, живота. Док се Газа суочава са масовним расељавањем, уништавањем инфраструктуре, присилним изгладњивањем и оним што бројни посматрачи, укључујући званичнике УН, називају геноцидом, грчка влада је остала равнодушна.

Многи тврде да ова равнодушност одражава шире политике владе усмерене на рањиве популације. Само неколико недеља пре јулских протеста, грчка влада је објавила да ће обуставити обраду захтева за азил из Северне Африке, наводећи недавни пораст броја долазака на јужна грчка острва у Егејском мору.

Ова одлука се уклапа у шири антимигрантски став који је карактерисао администрацију Нове демократије: утврђене границе, криминализација миграција, и систематско потискивање. Могло би се тврдити да је владин третман расељених лица паралелан њеном занемаривању Палестинаца, који се виде као популација за једнократну употребу у служби геополитичких интереса.

Милитаризам, логика империје и локални отпор

За многе демонстранте, противљење војним пошиљкама је део ширег политичког става. Протест у Пиреју није се односио само на Газу; то је било одбацивање империјалистичких агенди и грчког повезивања са НАТО-ом, ЕУ и Израелом.

Локација протеста је такође симболично значајна. Приватизовани контејнерски терминал компаније COSCO, који је у великој мери у власништву кинеских државних интереса, наглашава растуће незадовољство страном контролом над грчком инфраструктуром. У том смислу, протест представља вишедимензионалну борбу: економску, геополитичку и етичку.

Од 20. јула, „Вечно златни” остаје усидрен у Пиреју. ENEDEP је наставио да се држи свог става несарадње. Иако симболичан, овај чин отпора је такође практичан и стратешки. Циљајући логистику војног сукоба, укључујући луке и теретне терминале, грчки демонстранти усвајају класичне, али ефикасне методе директне акције.

Њихов позив на акцију служи као подсетник да се отпор не изражава само кроз маршеве, већ и кроз организовано ометање и солидарност.