Izbeglički kamp u Čadu. Slika Henry Wilkins/VOA, via Wikimedia Commons (Javni domen).

Od aprila 2023. godine, u Sudanu se neprekidno vode razorni sukobi između sudanskih oružanih snaga (SAF) i Snaga za brzu podršku (RSF), dve suparničke vojne frakcije čija je borba za vlast gurnula zemlju u humanitarnu krizu velikih razmera. Milioni su raseljeni, civilna infrastruktura je uništena, a humanitarni pristup je i dalje opasno ograničen.

Oružani sukob u Sudanu izgleda kao jedan od najzaboravljenijih građanskih ratova na svetu. Vladajuća tišina koja okružuje ovaj sukob gura stanovništvo u svakodnevna previranja.

Dok Međunarodna organizacija za migracije (IOM) tvrdi da je preko 10 miliona ljudi interno raseljeno, Norveški savet za izbeglice (NRC) procenjuje da je gotovo 15 miliona ljudi raseljeno, a polovini stanovništva Sudana hitno treba humanitarna pomoć. Mnogi traže utočište u prenatrpanim skloništima, nedovršenim zgradama ili otvorenim prostorima uz minimalnu količinu hrane i vode.

Izbeglička kriza prelazi granice

Kolaps Sudana nije domaća katastrofa — to je regionalna kriza. Visoki komesar UN-a za izbeglice (UNHCR) navodi da je sukob naterao više od 11 miliona ljudi da pobegnu u susedne zemlje kao što su Čad, Južni Sudan, Egipat i Etiopija. Izbeglički kampovi u ovim područjima suočavaju se sa ogromnim pritiskom, sa ograničenim resursima za podršku prilivu raseljenih ljudi.

Masovno kretanje ljudi vrši pritisak na ionako krhke susedne države i stvara dugoročne rizike za zdravlje, obrazovanje i sigurnost u regiji.

Porodice često dolaze samo s odećom na leđima, tražeći sigurnost nakon što su danima ili nedeljama hodali kroz nepristupačan teren.

Razorni uticaj rata

U urbanim centrima kao što je Kartum, stambena područja su bombardovana, bolnice na meti, a infrastruktura uništena. Prema Doktorima bez granica (MSF), brojne bolnice su zatvorene zbog štete ili nedostatka zaliha, dok su druge preplavljene brojem ozleđenih civila.

U regiji Darfur, gde su sećanja na prošla zverstva ostala sveža, borbe su dramatično eskalirale. Human Rights Watch i BBC su zabeležili etnički ciljana ubistva i raširene pljačke u gradovima kao što je Genejna, grad u zapadnom Darfuru, u široj regiji Dar Masalit u Sudanu, gde su hiljade civila ubijene ili raseljene.

Uticaj na decu je veoma ozbiljan. UNICEF izveštava da je više od 14 miliona dece potrebna hitna humanitarna pomoć. Od toga, najmanje 4 miliona pati od akutne pothranjenosti i suočava se sa po život opasnim nedostatkom hrane.

Zatvaranje škola poremetilo je obrazovanje za milione dece, a mnoge škole se sada koriste kao skloništa. U nekim područjima, UNICEF izveštava da deca umiru alarmantnom brzinom od pothranjenosti i bolesti.

Osim toga, incidenti rodno zasnovanog nasilja, eksploatacije i zlostavljanja su se povećali među raseljenim ženama i devojkama.

Poteškoće u isporuci humanitarne pomoći

Kancelarija visokog poverenika Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) procenjuje da je humanitarna pomoć neophodna za više od 25 miliona ljudi u Sudanu. Međutim, nesigurnost i tekući sukob učinili su isporuku pomoći izuzetno teškom. Putevi su često blokirani, konvoji pomoći se napadaju, a humanitarna skladišta se opljačkaju ili uništavaju.

MSF je izvestio o oružanim pljačkama svog medicinskog osoblja i objekata, dok se Svetski program za hranu i druge humanitarne agencije suočavaju s ozbiljnim logističkim izazovima. UN-ov plan odgovora na Sudan 2024. i dalje je kritično nedovoljno finansiran, sa manje od 20 posto potrebnih sredstava primljenih do sredine godine.

Dok sudanska kriza nastavlja da eskalira, ona je dobila ograničenu pokrivenost u međunarodnim medijima, a humanitarni kolaps Sudana postavlja teško pitanje: Zašto svet ignorišr Sudan?

Deo odgovora leži u globalnom umoru pažnje. Sukob u Sudanu zasenjen je višestrukim istovremenim krizama — od rata u Ukrajini, eskalacije izraelskog rata u Gazi, napetosti između Kine i Tajvana i drugih globalnih incidenata.

Deutsche Welle upoređuje situaciju u Sudanu sa drugim krizama o kojima se ne piše dovoljno, naglašavajući kako urednička pristrasnost i prioritet resursa utiču na to koje priče dopiru do međunarodne publike.

Ali postoji i dublja, neugodnija istina: humanitarna patnja u Africi, nedostatak zapadnih geopolitičkih i ekonomskih interesa u Sudanu, doprinosi ovoj tišini.

Uprkos brojnim diplomatskim naporima, prekidi vatre u Sudanu su se više puta srušili zbog dubokog nepoverenja među zaraćenim frakcijama i upornog spoljnog uplitanja. Konferencija koju je nedavno predvodila Velika Britanija u Londonu nije uspela da uspostavi čak ni osnovnu kontaktnu grupu za mirovne pregovore, jer se glavni arapski posrednici poput Egipta, Saudijske Arabije i UAE nisu mogli dogovoriti o jedinstvenom pristupu, naglašavajući podeljenu međunarodnu volju koja ometa pregovore.

U međuvremenu, pokušaje prekida vatre brzo potkopavaju i sudanske oružane snage i snage za brzu podršku. Obe strane u sudanskom ratu koriste društvene medije za propagandu i regrutovanje, dok se novinari suočavaju s pretnjama, cenzurom i napadima koji blokiraju pristup pouzdanim vestima.

U mnogim slučajevima, borbe počinju ponovo samo nekoliko sati nakon što se dogovor sklopi. Ne postoji pouzdana grupa ili zemlja koju će obe strane slušati, a neke strane vlade podržavaju različite strane u ratu.

Bez snažnog i ujedinjenog međunarodnog pritiska, svaki prekid vatre postaje samo još jedno prazno obećanje. Mir je teško postići kada postoji toliko nepoverenja i spoljnog uticaja.