
Особље у штрајку основне болнице Келе, града у јужном региону СННПР. Фотографија EHPM, користи се уз дозволу.
Аутор: Захаријас Зелалем
„Кључно је да се континуирано произвољно притварање др Данијела схвати у контексту брзо растућих образаца ауторитарних пракси у Етиопији“, објаснила је за Глобал Гласове Хајманот Ашенафи, истраживачица за Рог Африке у Амнести интернешенел.
Понављамо наш позив властима да ослободе др Данијела и да окончају све већу употребу закона и институција земље за угњетавање мирног неслагања.
Она мисли на хапшење др Данијела Фентанеха, специјализанта гинекологије на Универзитету Бахир Дар 25. јуна. Оптужен је за помагање у организовању штрајка радника који је прошлог месеца паралисао здравствени сектор Етиопије и довео до каснијег обрачуна са лекарима широм земље.
Током штрајка који је трајао месец дана, стотине, ако не и хиљаде, медицинских стручњака напустиле су посао. Десетине болница широм земље су затворене.
Илегални, онлајн колектив лекара познат као Покрет здравствених стручњака Етиопије (EHPM) покренуо је штрајк након што је етиопска влада одбила да се позабави листом од дванаест жалби у вези са лошим платама, експлоататорским условима рада и безбедносним проблемима до 19. маја.
Лекари су изведени пред суд по лажним оптужбама које су укључивале сарадњу са страним снагама ради „изазвања хаоса“ у Етиопији.
Др Данијел је био 149. хапшење медицинског стручњака у Етиопији од маја, према онлајн бази података коју је поставио EHPM. Међу оптуженима је и др Махлет Геш, патолог. Она је притворена 19. маја, неколико дана након што је дала интервју за BBC, у којем је објаснила да је месечна плата патолога у отцепљеном региону Сомалиленд једнака комбинованим платама двадесет етиопских лекара. Провела је нешто више од три недеље иза решетака.
Human Rights Watch је осудио полицијске акције. Међутим, влада је удвостручила напоре, тврдећи да само спроводи закон.
Дередже Дугума, државни министар за програмско крило у Министарству здравља, рекао је у емисији за државне медије:
Лекари не могу штрајковати, то је кривично дело [у Етиопији]. [Лекари] добијају упутства од политичких активиста да користе друштвене мреже да прете колегама које иду на посао. Влада ће спровести казнене мере против њих.
Није тако, каже Хајманот из Амнести интернешенела, који тврди да су лекари који протестују ти који су у складу са законом.
Оптужбе против др Данијела сведоче да је притворен због коришћења свог индивидуалног права на слободу изражавања. Такође откривају да власти сада јавно означавају право људи на окупљање као злочин, наратив који је у супротности са уставом земље.
Зашто су лекари штрајковали?
Прошломесечни штрајк није био први пут да су се етиопски лекари укључили у грађанску непослушност. 2019. године бојкотовали су рад пре него што су постигли договор са властима, које су обећале да ће спровести решења.
То је било пре него што је Етиопију захватио брутални рат у Тиграју, у којем су од 2020. до 2022. године погинуле стотине хиљада људи што је довело економију земље на ивицу пропасти, и вртоглаво повећани трошкови живота. Постоје континуирани сукоби у два најнасељенија региона земље, Оромији и Амхари.
Након прекида ватре, осетљиви преговори са Међународним монетарним фондом ради обезбеђивања милијарди кредита за обнову земље довели су до тога да је влада надгледала девалвацију локалне валуте бира за преко 100 процената прошле године. Иако је земља обезбедила финансирање, није пружила помоћ радницима широм земље, од којих многи имају исте плате као и пре девалвације валуте.
У Тиграју, др Гирмај (псеудоним из безбедносних разлога), који је био међу лекарима у штрајку, објаснио је своју невољу Глобалним гласовима:
Потичем из сиромашне породице. Тренутно зарађујем месечну основну плату од 7.633 бира (око 56 америчких долара). Осећам се сломљено изнутра, јер не могу ни да платим кирију, па чак ни да купим нову одећу. Данас носим исту одећу коју сам носио током целог медицинског факултета.
Поређења ради, прошле године, лекари у штрајку у суседној Кенији одбили су владину понуду месечних плата од око 550 америчких долара, захтевајући скоро троструко већу цифру, скоро двадесет пута више од зараде већине етиопских лекара.
Затим, ту је и питање обима посла. Др Гирмај је објаснио:
У великим болницама, понекад се од нас очекује да покривамо ноћне смене са тимом од само четири или пет чланова особља. Експлоатација је овде гора него другде у Етиопији.
Безбедносна питања су погоршана у ратом разореним регионима Етиопије. Прошле године, извештај организације Human Rights Watch је истакао системски образац злостављања и убистава здравствених радника у северозападном региону Амхара, од стране етиопских војника који су их оптужили да симпатишу локалне побуњенике.
Финансијски проблеми
Став етиопске владе је да економске тешкоће отежавају тренутно задовољавање финансијских захтева штрајкача.
Замрзавање финансирања од стране USAID које је наредио председник САД Доналд Трамп раније ове године значајно је осакатило националне иницијативе за превенцију болести.
Како се наводи у новом извештају организације Action Aid, смањења буџета јавног сектора која прате споразуме са ММФ-ом уништила су здравствене секторе шест афричких земаља, укључујући Етиопију. Од анкетираних етиопских здравствених радника, 95% је пријавило све већи недостатак опреме и вакцина.
Међутим, мноштво исцрпљујућих пројеката, укључујући нову палату за премијера Абија Ахмеда која наводно кошта 10–15 милијарди америчких долара, и контроверзни пројекат улепшавања градова, редовно се наводе као прекомерни трошкови који би могли да иду у здравствени сектор.
Џавар Мохамед, заменик председника опозиционе странке Оромо Федералистички конгрес, рекао је за Глобане гласове:
„Ови лекари траже минималну плату за живот. Влада може лако да им повећа плате на више начина преусмеравањем више милијарди долара који се троше на отмене пројекте.“.
EHPM: Биће још тога
Током штрајка, странице EHPM-а на друштвеним мрежама објављивале су новости и документовале полицијско застрашивање стотина хиљада пратилаца.
Др Емебет (псеудоним из безбедносних разлога), координатор покрета, рекао је за Глобалне гласове да је штрајк радника био спонтани устанак.
Како су се [лекари који протестују] тако брзо окупили? Морамо да једемо. Нећете се плашити да ћете остати без посла када вам посао који имате не плаћа довољно да једете три пута дневно, а камоли да прехраните своју породицу.
EHPM пориче оптужбе владе да је штрајк угрозио пацијенте. Током штрајка, покрет је ширио упутства да би се одржао рад хитних служби болница.
Министарство здравља Етиопије инсистирало је да је штрајк имао минималан утицај на његове установе. Међутим, процурели интерни меморандум који су видели Глобални гласови показује да је 26. маја министарство признало недостатак радне снаге изазван штрајком. У писму, званичник министарства и посланик парламента, Сехарла Абдулахи, наређује двадесет два медицинска факултета широм земље да доставе имена лекара специјализаната у штрајку.
Истакнути медицински колеџ Миленијумске болнице Светог Павла у Адис Абеби, на пример, објавио је током штрајка да активно покушава да попуни 400 отворених радних места, са бедним платама у распону од 62 до 78 америчких долара месечно.
Упркос свему, влада тврди да се дијалог између владиних званичника и лекара показао успешним. Министар здравља др Мекдес Даба објаснио је у интервјуу за државне медије
„Желели смо да се позабавимо жалбама лекара и састајемо се са њима и широм заједницом. Већина проблема је решена, а ми радимо на решавању осталих“.
Др Мекдес није прецизирао која су питања решена и није одговорио на захтеве за појашњење послате имејлом.
Премијер Абиј Ахмед одржао је 20. јуна телевизијски састанак са одабраним медицинским стручњацима. Упркос неискреним обећањима да ће се позабавити основним проблемима, премијер је већи део састанка провео грдећи лекаре у штрајку, називајући их „политичарима у мантилима“. Незадовољан Абијевим коментарима, EHPM је описао састанак са премијером као „представу осмишљену да поткопа наш покрет и понуди лажну наду“.
Иако је штрајк наводно прекинут како би се странкама пружила прилика да разговарају, покрет је упозорио да би могла уследити друга фаза ако се акције за спровођење реформи не спроведу до 15 септембра 2025. године.






