Фотографија припадника Јамајчанске полицијске службе (JCF), полицијске службе земље, коју је објавио BBC World Service на Flickr. (CC BY-NC 2.0).

Према речима његове мајке 31-годишњи Марио Дин је можда пушио мало превише ганџе, али никада није био у невољи. Па ипак, на 52. годишњицу независности Јамајке 6. августа 2014. године, он је преминуо у болници од последица тешких повреда које су му три дана раније нанели други затвореници у полицијском притвору у Монтего Беју.

Тројица затвореника су се изјаснила кривим за убиство из нехата. Један је проглашен „неспособним да се изјасни“ због проблема са менталним здрављем, али су друга двојица осуђена за убиство из нехата 2020. године и осуђена на пет година затвора. Међутим, пуштени су на слободу јер су већ одслужили казну док су били у притвору. Четири године касније, још један затвореник — и главни сведок у случају — убијен је из ватреног оружја. Лобистичка група за људска права „Јамајчани за правду“ пратила је временску линију случаја до 2020. године, случај који илуструје бројна одлагања судског поступка.

Премотајмо унапред до 2025. године: након што је случај неколико пута одлаган и на крају премештен у други парохијски суд због недостатка поротника, тројица полицајаца који су били на дужности у затвору у време Диновог премлаћивања — каплар Елејн Стјуарт и полицајци Џулијана Кливон и Марлон Грант — коначно су се појавили пред судом. Оптужени за убиство из нехата, злоупотребу јавне функције и ометање правде, проглашени су кривима 22. маја.

1. јула су им изречене казне; каплар Стјуарт је осуђен на пет година затвора, али је пуштен уз кауцију до жалбе. Друга два полицајца добила су условне казне па неће служити казну иза решетака. Тиме је тројица у суштини напустила суд. Стјуарт, најстарији од тројице полицајаца, који је наредио да се ћелија у којој је Дин претучен очисти пре доласка истражитеља, плакао је на суду.

Динова мајка, Мерсија Фрејзер, која се неуморно борила за правду за свог сина током протекле деценије, изразила је своје разочарање (Два од тројице полицајаца осуђених у случају Марио Дин неће ићи у затвор јер су им казне условне.):

Два од тројице полицајаца осуђених у случају Марио Дин неће ићи у затвор јер су им казне условне. pic.twitter.com/OCX2Y7c6U1

— Jamaica Gleaner (@JamaicaGleaner) 2 јул 2025.

Фрејзер је додала да намерава да тужи државу. Многи Јамајчани, схвативши да је то за њу био дуг и тежак пут, изразили су своје саосећање. Корисник X-а @A_Dat_Now назвао је пресуду a „пародијом правде“ (Тројица чланова JCF-а осуђених за смрт 31-годишњег Марија Дина 2014. године добили су условне казне.
Пресуда је изречена у уторак на Окружном суду у Вестморланду.):

Три члана JCF-а осуђена за смрт 31-годишњег Марија Дина 2014. године добила су условне казне.

Пресуда је изречена у уторак на Окружном суду у Вестморланду.https://t.co/BlyazQXaFm pic.twitter.com/aD11PjPeNk

— Nationwide90FM (@NationwideRadio) 2 јул 2025.

Новинар Рикардо Брукс је тужно твитовао (Мајка Марија Дина мора да осећа као да живот њеног детета није ништа значио. Надам се да ће је тешити чињеница да га није изневерила. Истрајала је до самог краја.):

Мајка Марија Дина мора да осећа као да живот њеног детета није ништа значио. Надам се да ће је тешити чињеница да га није изневерила. Истрајала је до самог краја.

— Ricardo Brooks (@cardobrooks) 2 јул 2025.

Лобистичка група за људска права Stand Up for Jamaica (Заузмите се за Јамајку) изразила је дубоку забринутост, напомињући у саопштењу за штампу да исход „шаље опасну поруку о вредности живота, одговорности и једнакости пред законом“:

Марио Дин је умро под државним надзором након што је ухапшен због мањег прекршаја, а његова судбина је суров подсетник на то како се сиромашни и рањиви често третирају у нашем правосудном систему.

Условне казне покрећу критично питање: Да ли приступ правди значи исто за све или је то само илузија за маргинализоване? Када полицајци нису смислено позвани на одговорност за злоупотребу моћи и губитак живота, то нарушава поверење јавности и поткопава сам темељ правде.

Позивамо на хитно размишљање и реформу како би се осигурало да правосудни систем заиста служи свим Јамајчанима, а не само привилегованима. Правда не мора само да се спроведе, већ се мора видети да се спроводи.

Неки Јамајчани су изразили бес, док су други били цинични, сугеришући да исход случаја није био неочекиван и спекулишући о корупцији.

Многи одговори одражавали су опште, дугогодишње неповерење према полицији међу јамајчанском јавношћу. Чланак професора Технолошког универзитета дотакао се овог питања, указујући на анкету јавног мњења која сугерише да је овај недостатак поверења и даље присутан, упркос недавним успесима у борби против насилног криминала:

Недостатак „процедуралне правде“ је у сржи овог психолошког слома. Истраживања континуирано показују да је перципирана праведност у процесу важнија за поверење јавности него резултати (хапшења, стопе криминала). Да ли полицајци дају оправдања за своје поступке? Да ли су непристрасни када слушају? Да ли се према грађанима односе са поштовањем? Оно што психолози називају „примарном несигурношћу“ — анксиозношћу на нивоу преживљавања у којој се организација задужена за обезбеђивање безбедности претвара у претњу — изазвано је историјским недостацима JCF-а у овим областима. Ово објашњава закључак анкете да се, упркос квантитативним побољшањима безбедности, 59,8% испитаника осећа мање безбедно сада него пре пет година.

Анкета је показала да је близу половине испитаника, посебно мушкарци и они у старосној групи од 18 до 24 године, изразило мало или нимало поверења у полицију.

Још једно често игнорисано питање које је Динов случај истакао јесу услови у затворима полицијских станица. Дин, који је ухапшен због поседовања марихуане, смештен је у претрпану ћелију са другим насилнијим затвореницима, од којих је један био ментално болестан. У радио интервјуу, један коментатор је подсетио слушаоце да су и пренатрпаност и физички услови константно нехумани, позивајући се на инцидент из 1992. године у затвору Констант Спринг у Кингстону, где су се тројица мушкараца угушила.

Неколико аспеката односа између полиције и заједнице, који доприносе овом неповерљивом ставу, одразило се на реакције друштвених медија на изрицање пресуде. Упркос томе што су политичари и полиција изразили задовољство драстичним смањењем убистава ове године након невиђене заплене оружја и неколико других успешних проналазака оружја, осећај несигурности и даље постоји.

Књижевница и бранитељка људских права Сузан Гоф, док је слушала радио интервју, направила је поређење са недавним случајем Аланда Греја, невиног човека чију је фотографију полиција погрешно објавила на друштвеним мрежама као „Тражи се“, и који је био затворен неколико дана док нису утврдили да су направили грешку (Слушајући извештај о случају погрешног идентитета Аланда Греја, била сам импресионирана његовом изјавом да му је полиција претила да ће га ставити у ћелију са окорелим криминалцима како би се они обрачунали са њим. Помислила сам на Марија Дина. Постоји култура унутар полицијских снага…):

Слушајући извештај о случају погрешног идентитета Аланда Греја, била сам запањена његовом изјавом да му је полиција претила да ће га ставити у ћелију са окорелим криминалцима како би се они могли носити са њим. Помислила сам на Марија Дина. Постоји култура унутар полицијских снага… @djmillerJA #Jamaica

— Susan Goffe (@suezeecue) 18 jun 2025.

Случај је изазвао јавно негодовање и, пошто је једна медијска кућа марљиво истраживао случај, полиција се на крају извинила.

Према Nезависној комисији за истрагу полицијских злоупотреба (INDECOM), број особа које је полиција убила ове године, закључно са 8. јулом, био је 169. У 2024. години забележено је 189 смртоносних пуцњава.

Један јамајчански твитераш je прокоментарисао да сви обрти и преокрети трагичне саге, који су се континуирано појављивали у локалним медијима и јавним коментарима током протеклих једанаест година, треба да буду у потпуности документовани.

Адвокат и заговорник људских права Клајд Вилијамс закључио је да је ситуација у којој се нашао Марио Дин пример хладнокрвног система и „неоправданог насиља“ од стране полиције (Мора бити да је безосећајно, често нехумано поступање са радно ангажованим црним Јамајчанима у: јавним болницама; полицијским притворима, истражним центрима… владина политика JLP JLP & PNP када формирају владу. Јер како бих иначе гледао на намерност без извињења, исправке или промене курса):

Мора бити да је безосећајно, често нехумано поступање са радно ангажованим црним Јамајчанима у: јавним болницама; полицијским притворима, истражним центрима… владина политика JLP JLP & PNP када формирају владу. Јер како бих иначе гледао на намерност без извињења, исправке или промене курса…

— Clyde Williams (@ClydeWilliams46) 3 јул 2025.

У овом контексту, како се може постићи равнотежа између националне безбедности и поштовања људских права? Професор Хенри Луис са Технолошког универзитета сугерисао је да ће бити потребне године да се поништи историја злостављања и непоштовања од стране полиције и да ће пут до исцељења бити дуг:

Смањење стопе убистава је важан, али неадекватан корак напред. Исцељење националне психе, која је историјом условљена да очекује издају, тежи је задатак који захтева стрпљење од оштећене јавности, понизност од политичког директората и вођство од полиције. То захтева законе који подједнако наглашавају очување људског достојанства као и спречавање криминала.

У међувремену, Динова мајка покушава да се помири са пресудом, рекавши локалним медијима: „Упркос свим овим годинама, чини се да Маријев живот не вреди ништа.”