Деца у технолошкој лабораторији. Слика: Синтија Ебот Таканг. Користи се уз дозволу
Широм Камеруна, посебно током летњег распуста (од краја јула до почетка септембра), све већи број родитеља уписује своју децу у програме обуке усмерене на кодирање, роботику и вештачку интелигенцију. Оно што је почело као интересовање претворило се у национални напредак, онај који дигиталну писменост не види као луксуз већ као нужност.
Како вештачка интелигенција и напредна технологија почињу масовно да мењају свет, Африка се суочава са познатим ризиком да заостане. Многа афричка деца и даље немају могућности да се рано укључе у технологију, продубљујући постојеће образовне и економске проблеме. Али помак се дешава. У Камеруну, све више родитеља узима ствар у своје руке, уписујући своју децу у програме вештачке интелигенције и кодирања како би били сигурни да не пропусте будуће прилике.
Када је четворогодишње дете прошле године стајало у просторији пуној родитеља, ментора и пријатеља у Јаундеу, главном граду Камеруна, мало ко је очекивао много више од стидљивих осмеха. Али оно што је уследило била је самоуверена презентација групног пројекта, интерактивне игре која помаже корисницима да изаберу здраве оброке на основу својих година, здравља и пола као део петонедељног кампа за обуку деце о вештачкој интелигенцији. Издање за 2024. годину организовао је камп за обуку Китадис, који се наставио и ове године.
Идеју је пружила трудна мајка вође тима, која се мучила са планирањем оброка. Пројекат је освојио награду „Дан демоа“ (завршни презентациони догађај петонедељног кампа за обуку вештачке интелигенције за децу), где су представили своје идеје вршњацима и наставницима.
У земљи у којој је приступ технологији и даље неуједначен, а иновације се често сматрају доменом одраслих, овај тренутак је доказао да чак и најмлађи Камерунци могу да идентификују проблеме из стварног света и направе алате за њихово решавање.
Врх промене
У Јаундеу-евом Нгоа-Екелу (насељу које се налази у центру Јаундеа), Центар Китадис је једно од средишта које покреће ову промену. До 9 ујутру, учионица се пуни децом узраста од четири до тринаест година, прстићи плешу по тастатурама, вођени од стране два млада тренера. Циљ није само да се научи куцање или PowerPoint; већ да се пробуди креативност кроз технологију.
Оснивач предузећа познатог као Star Light Inc., Мабу Целеб Нџијењо, који води камп, верује да је технолошко образовање кључно за подизање генерације решавача. Рекао је:
Сви се жале, али мало ко користи технологију да реши проблеме са којима се суочавамо.
Програм кошта 10.000 КФА франака (17 америчких долара) за регистрацију и 20.000 КФА франака (33 америчка долара) за школарину, у земљи где је минимална месечна плата 43.969 КФА франка (79 америчких долара) за већину радника у формалном сектору ван пољопривреде.
Програм се завршава „Демо даном“ где ученици представљају своје изуме родитељима и жирију. Деца раде у тимовима, а наставни план и програм је структуриран тако да до краја пет недеља чак и потпуни почетници могу да направе нешто корисно. „Након кампа, оснивамо технолошке клубове у њиховим школама“, додао је Нџијењо.
У другом делу града и у другом центру за обуку, BLIS Global Center у Бијем-Аси Лаку (насеље у центру Јаундеа), поставка је напреднија. Деца долазе у 8 ујутру, облаче беле лабораторијске мантиле и упуштају се у активности попут програмирања робота, пројектовања помоћу 3Д штампача и изградње основних механичких система. Њихов радни простор подсећа на минијатурну лабораторију, са кабловима, симулаторима, точковима и рачунарима свуда по радним станицама.
Технички директор за кодирање и роботику у центру, Че Емануел Ање, верује да подучавање технологије сада више није опционо. Рекао је за Глобалне гласове:
Језик сутрашњице неће бити ни енглески или француски већ технологија.
Трогодишњи програм BLIS Global почиње од шесте године и постепено упознаје децу са практичном технологијом: пројектовањем аутоматских канти за смеће, симулацијом електронских система, па чак и креирањем раних прототипова за комерцијалну употребу. Годишња чланарина је 100.000 ФРА франка (167 америчких долара) и укључује кодирање, роботику и развој талената. Али оно што програм чини још утицајнијим јесте његова посвећеност инклузији деце из различитих средина. Оснивач и директор сиротишта Света Рита, сестра Балбин Лемана, послала је десеторо деце у центар ове године преко различитих спонзора.
Ова обука им је помогла да схвате вредност техничког образовања које су раније игнорисали. Сада воле да граде ствари.
За њу, програми попут оног који се нуди у BLIS Global доказују да приступ могућностима не би требало да буде одређен богатством. У оба центра, трансформација је видљива. Деца не само да уче да користе рачунаре; почињу да замишљају како могу да обликују свет помоћу њих. Од жичаних кола до интерфејса за игре, они прелазе са игре на сврху.
Многа деца уписана у ове центре и друге широм земље одлучују се за више техничког образовања. Кажу да су већ свесни добрих и лоших страна технологије, али су спремни да максимално искористе добру страну како би помогли својој заједници.
Неки од пројеката на којима су радили укључују: прототип електричног бицикла, електронски штап за ходање за слепе особе и самофункциониалну канту за смеће.
Национални педагошки инспектор Камеруна за рачунарске науке, Годсон Мулух, подржава овај покрет. Победник такмичења Google Gemini AI из 2024. године – Мулух МГ Годсон Ндахи, верује да технолошко образовање треба да почне што је раније могуће.
Празници су прилика да се надокнаде друге вештине, као што је коришћење технологије. Већина школа не може детаљно да предаје дигиталне вештине током школске године. Рани почетак обликује каријерне путеве и гради технолошко самопоуздање које је данас потребно у свим аспектима живота.
Сетио се да му је рано учење рачунарских вештина дало предност у средњој школи, издвајајући га од вршњака.
Можете да урадите минимум са вештачком интелигенцијом, а она ће обавити тешки део посла за вас. Што пре деца ово схвате, то боље.
У учионицама које су некада биле пуне креде и прашине, камерунска деца сада уче да пишу код, програмирају роботе и дизајнирају алате који решавају стварне проблеме. За неке, попут дечака који је направио игру о исхрани за своју мајку, то је већ лично. За друге је то први корак у свет где су решења удаљена само неколико кликова.
