Активисти блокирају пут до скијашког центра на планини Кожуф. На плакатима пише „Екоцид је злочин“, „Желе да пресеку Кожуфу вене“, „Људи су спас за планину“ и „Желе да убију планину Кожуф“. Фотографија: Meta.mk; користи се уз дозволу.

Овај чланак Антоније Поповске први пут се појавио на Meta.mk 14. јула 2025. године. Глобални гласови поново објављују уређену верзију у оквиру споразума о партнерству са Фондацијом Метаморфоза.

Најава изградње две мале хидроелектране на реци Дошница (такође названој Дошница) подигла је узбуну међу еколошким организацијама и локалним активистима који тренутно блокирају приступ. Река се налази на планини Кожуф (такође названој Козхув) у јужном делу Северне Македоније, близу грчке границе; њен извор лежи испод врха Зелен Брег, близу скијалишта које никада није отворено. Активисти кажу да је само у припреми за изградњу посечено чак 1.000 кубних метара шуме.

Врућ је јулски дан док тим Meta.mk полако вози путем до Смрдљиве Воде, места где се 29. јуна одржао велики протест против изградње електрана. Предео је сликовит, пун високих, зелених стабала.

Планина Кожуф и нова брана у близини села Конско. Фотографија Meta.mk, користи се уз дозволу.

Неколико километара од Смрдљиве Воде популарног туристичког места са топлим изворима, тим се креће ка Асан Чешми, где се налази неколико паркираних возила и десетине еколошких активиста, грађана и добронамерника из различитих делова Северне Македоније. Људи из Делчева, Скопља и Ђевђелије уједињени су једним циљем – да се супротставе свакој градњи на планини која би уништила природу и њена блага. Већ скоро месец дана чврсто стоје на барикади коју су поставили, дању и ноћу.

Губитак шуме

Кристијан Алчинов, професионални пчелар, апитерапеут, и дугогодишњи активиста на планини Кожув, узнемирен је због велике површине дрвећа која је већ посечена.

Кристијан Алчинов. Фотографија: Meta.mk, користи се уз дозволу.

Он објашњава:

Ако дојде, пак, до изградба, ќе треба да се прекопува течението на реката Дошница долж 4 километри, а со ширина од 8 метри. Тоа значи дека целата флора, фауна и ендемичните видови, ќе бидат уништени. Дошница е најчистата река во Македоинја, од која може да се пие вода и е наше богатство и затоа не смее да се дозволи чепкање во нејзината разновидност. Покрај рибите, пастрмката, разновидните ракови, ендемичните мовови, една од најважните видови е медоносната пчела апис мелифера македоника, чие живеалиште е Црвени стени, кој е всушност еден долг предел по течението на Дошница. Тие би биле буквално истребени од нивното живеалиште, а тоа богатство е непроценливо и тоа не може да се мери со ниеден државен, општествен и каков и да е интерес и профит.

Ако би се изградња наставила, река Дошница би морала бити продубљена дуж четири километра и проширена на осам метара. То значи да би сва флора, фауна и ендемске врсте биле уништене. Дошница је најчистија река у Македонији, из које можете пити воду, и то је наше благо, стога се њена разноликост не сме нарушавати. Поред рибе, пастрмке, разних ракова, ендемских маховина, једна од најважнијих врста је медоносна пчела Apis mellifera macedonica, чије је станиште Црвени Стени, који се протеже дуж дугог дела реке Дошнице. Биле би буквално збрисане са свог станишта, а то богатство је непроцењиво. Оно је изван сваке мере државних, друштвених или економских интереса и профита.

Алчинов и остали активисти кажу да неће одустати; неће дозволити да се такви „злонамерни пројекти“ спроведу.
Марина Томова, активисткиња из Ђевђелије повезана са организацијом цивилног друштва „Промени се“, каже да су, када су обавештени да камион и тракторска приколица иду ка том подручју, блокирали их у близини Смрдљивих вода.

Марина Томова. Фотографија: Meta.mk, користи се уз дозволу.

„Извођач радова је довезаа трактор са намером да утовари машине које су већ биле на терену. Рекли су да им је дозвола поништена и да ће однети машине. Али нажалост, то је била лаж. До тренутка када се грађевинска дозвола поништи, остаћемо овде“, каже Томова. „Министар заштите животне средине и просторног планирања, Изет Меџити, рекао је да ће учинити све у корист грађанаns. Верујемо му на реч, иако је влада, нажалост, одлучила да грађевинска дозвола важи до априла 2026.“ Томова је одлучна да остане у блокади до краја, чинећи све што може да блокира грађевинске активности на локацији.

Еко-активиста Ристо Камов каже да су демонстранти поднели захтев парламенту земље, молећи владу да поштује међународне споразуме које је потписала, а који захтевају јавне консултације у вези са изградњом било каквих пројеката који угрожавају животну средину:

Врз основа токму на овие договори, во Црна Гора и во БиХ вакви хидроцентрали не се градат од 2022 година. За жал, почнавме со заштитата на Дошница поради мегаломански проект за изградба на хидроцентрали кои сакаат да ја стават реката во цевка на 20 километри, што ќе значи уништување на целиот биодиверзитет и уништување на сите ендемски видови, не само пчелите, пастрмките, туку и други животни ендемични кои ги има само на Кожув планина. Ние бараме да се почитуваат конвенциите бидејќи секаде во Европа се вадат цевките од реките, и се оставаат реките да одат по својот природен тек. Еднаш засекогаш да престанеме со овие девастирачки проекти.

На основу ових споразума, такве хидроелектране нису изграђене у Црној Гори и Босни и Херцеговини од 2022. године. Нажалост, почели смо да штитимо Дошницу због мегаломанског пројекта изградње хидроелектрана које желе да поставе цевоводе реку у дужини од 20 километара, што ће значити уништење целокупног биодиверзитета и ендемских врста – не само пчела и пастрмке, већ и других ендемских животиња које се налазе само на планини Кожуф. Захтевамо да се конвенције поштују јер се свуда у Европи цеви уклањају из река, а рекама се дозвољава да иду својим природним током. Хајде да једном заувек зауставимо ове разорне пројекте.

Катерина Илијовска, технолог и активисткиња из Скопља која је повезана са еколошким удружењем „Да за мање“, такође је учествовала у блокади:

Живеев во Шпанија, пред неколку месеци се вратив овде. Формирав еко-здружение. Прв пат сум на Кожув и не можам да разберам како луѓето кои се од овој крај не се овде во поголем број. Во Шпанија лани имаа суша поради климатските промени, не можеа да се полеваат јавните површини, имаше рестрикции, немаше вода. Од овде доаѓа тоа дека е важно да ја чуваме природата. Не сме свесни што имаме како богатство. Не сфаќаме колкава важност има планината. Верувам дека ќе успееме да спречиме изградба на објекти. Има многу примери од Црна Гора и Босна, се изгласаа закони со кои се забрани изградба на мали хидроцентрали. Има и документарци со луѓе кои седеле на вакви блокади по 365 дена, и на крај нивниот активизам вродил со плод. И ние верувам дека ќе успееме.

Живела сам у Шпанији; вратила сам се овде пре неколико месеци. Основала сам еко-удружење. Први пут сам у Кожуфу и не могу да схватим како људи из овог региона нису овде у већем броју. Прошле године у Шпанији је била суша коју су изазвале климатске промене; јавне површине нису могле да се наводњавају, уведена су ограничења, није било воде. Одатле потиче идеја о очувању природе. Нисмо свесни блага које овде имамо. Не разумемо колико је планина важна. Верујем да ћемо успети да спречимо изградњу ових објеката. Има много примера из Црне Горе и Босне и Херцеговине, где су донети закони који су забранили изградњу малих хидроелектрана. Постоје и документарци са људима који су седели на таквим блокадама 365 дана, и на крају је њихов активизам уродио плодом. Верујемо да ћемо и ми успети.

Активисти стоје на стражи на планини даноноћно, смењујући се да спавају у шаторима. Добронамерници из различитих градова долазе да их подрже доносећи им воду и храну.

Барикада на планини Кожуф. Фотографија: Meta.mk, користи се уз дозволу.

Иако су градоначелници оближњих општина Демир Капија, Ђевђелија, и Кавадарци покренули предлог да се Кожув прогласи националним парком, само је Лазар Петров, градоначелник Демир Капије, присуствовао последњем протесту у Смрдљивој Води, иако су сва тројица била позвана.

Широм Балкана, разне групе активиста протестују против изградње више од 2.700 малих хидроелектрана, за које стручњаци кажу да угрожавају животну средину и изворе слатке воде.

Подржите Глобалне гласове дa објављујемо још чланака попут овог

За више информација о овој кампањи, посетите ову страницу.