Постер за braindrain.org.mk, иницијативу из 2001. године која документује одлив мозгова из Северне Македоније. Фотографија: Глобални гласови, користи се уз CC BY лиценцу.

Овај чланак Антоније Јаневске и Кристине Радовић први пут је објављен од стране Reporting Diversity Network (RDN) 29. априла 2025. године. Уређена верзија се поново објављује на страници Глобалних гласова у оквиру споразума о партнерству с Innovative Media.

„Моја главна мотивација за одлазак на студије у иностранство била је жеља за променом, у смислу да сам желео да искусим живот негде у иностранству у својим двадесетим годинама“, каже црногорски студент који тренутно студира у Словенији. Далеко од тога да је емиграција младих искључиво проблем Црне Горе, постоји много студената из других балканских земаља са сличном причом.

Кристијан из Северне Македоније студира машинство у Љубљани. Универзитет који тамо похађа је међу најбољима у Источној Европи за његов смер студија; такође је и најисплативији. Такође штеди новац тако што живи са неколико цимера, пошто није успео да обезбеди место у студентском дому.

„Типичан дан за мене почиње одласком на наставу“, објашњава Кристијан. „Између тога обично имамо две паузе. Након тога имамо аудиторне вежбе или лабораторијске вежбе. Аудиторне вежбе су заиста сличне часовима које похађамо, али се фокусирају на задатке и проблеме из математике и физике. Лабораторијске вежбе се разликују у зависности од предмета, али смо увек подељени у мање групе […] обично од четири до осам. Тада радимо на пројектима, добијамо оцене и стичемо практично знање о теоријским концептима које смо учили. На крају дана, понављам градива у библиотеци и учествујем у спортским програмима које нуди универзитет.“

Већина младих са Балкана одлучује да напусти своје земље због лоших социјалних, животних и економских услова. Студија младих из југоисточне Европе (енгл.) Фондације Фридрих Еберт из 2024. године показује да је у Црној Гори једна петина младих изразила жељу да оде.

„Млади људи непрестано напуштају Црну Гору. Узроке оваквих појава треба тражити у нестабилном економском и политичком окружењу, које пружа плодно тло за наставак неевропских пракси, као што су партијско и непотистичко запошљавање, корупција, безакоње, заробљени медији и недовољна подршка младима, или само декларативна подршка која не одражава истински став доносилаца одлука“, каже за Innovative Media (IM) Давид Вукићевић, председник Мреже за омладински активизам Црне Горе (MOACG).

Сједињене Америчке Државе остају једна од најпожељнијих дестинација за младе људе са Западног Балкана; ипак, 2024. године, више од трећине америчких захтева за визе на Косову, у Црној Гори и Албанији било је неуспешно. У Северној Македонији, стопа одбијања била је 28 процената.

Неки одлучују да остану у Европи

Јосиф, 21-годишњи Македонац који студира рачунарство на Универзитету у Бристолу, проводи велики део времена или на часу или консултујући се са професорима о пројектима и оценама. Часови се састоје од презентација и практичног рада, док се материјали за учење – када нису у електронском облику – могу наћи у библиотеци.

Иако ужива у свом времену у Уједињеном Краљевству и даље… Захвалан на стипендији Министарства просвете која му је пружила ту прилику, Јосиф признаје да осећа „дубљу везу“ са својом домовином: „Чак и овде се дружим са Македонцима.“

Стипендија коју је Јосиф добио захтева да студент буде примљен на један од 100 најбољих универзитета на Шангајској листи, која рангира глобалне високошколске институције на основу – између осталог – броја научних радова објављених у међународним часописима и броја добитника Нобелове награде које су изнедрили. Иако ниједан од универзитета у Северној Македонији није уврштен на Шангајску листу у последњих неколико година, земља обезбеђује стипендије које покривају већину студентских трошкова, уз услов да се након дипломирања, корисници морају вратити кући да раде неколико година.

Јосиф каже да је једини разлог због којег би се вратио у Северну Македонију његова породица и пријатељи; што се тиче каријере, сматра да су му могућности у иностранству много привлачније. Ипак, нада се да ће знање и искуство које стекне у Великој Британији привући довољну плату код куће.

У последњој деценији, све већи број македонских студената тражио је образовне могућности ван граница земље. Суочени са изазовима у испуњавању својих академских тежњи, многи су привучени институцијама у иностранству, где очекују напредније наставне планове и програме, најсавременије објекте и веће професионалне перспективе. То је тренд који одражава дубље, системске проблеме у систему високог образовања Северне Македоније. Како број студената који напуштају земљу наставља да расте, то поставља озбиљна питања о капацитету њених академских институција да задрже младе таленте и негују окружење које погодује иновацијама и напретку.

Како показује студија (енгл.) Вестминстерске фондације за демократију, Северна Македонија годишње улаже између 116 и 433 милиона евра у образовање и обуку младих људи, који затим напуштају земљу. У протеклих 30 година дошло је до смањења становништва земље за десет процената због значајне емиграције висококвалификованих студената.

Нема посла за младе

Иако не постоји званична статистика о томе колико Црногораца живи у иностранству, подаци Друштва статистичара и демографа (DSDCG) показују да је на дан пописа 2023. године око трећине црногорских грађана, односно 213.478 људи, живело ван земље.

Гордана Радојевић из DSDCG објашњава, „Иако су подаци прикупљени за 44.017 људи у попису, то чини само 20 процената процењене дијаспоре, док 80 процената, односно 169.461 особа, није укључено јер у време пописа нису имали члана домаћинства присутног у Црној Гори који би могао да пружи информације у њихово име.“

Попис становништва је тренутно једини извор података о младима који студирају у иностранству. Према последњој анкети, 8.230 грађана Црне Горе борави у иностранству из образовних разлога, од чега 43 процента – или 3.607 људи – студира у Србији. Вукићевић из MOACG-а сугерише да подаци указују на то да Црној Гори недостаје адекватна пронаталистичка политика, па „млади људи настављају да траже срећу ван граница своје домовине“.

Напомињући да су фактори попут квалитета живота, академског успеха, могућности за усавршавање, запошљавање и напредовање, као и економске независности, кључни фактори који обликују ставове младих, Вукићевић за IM каже:

Улазак на тржиште рада је донекле лакши за младе људе због дефицита одговарајуће радне снаге и раста минималних нето плата. Међутим, због сталног раста цена, овај ефекат постепено слаби, иако је и даље присутан. Истовремено, очекује се да ће радни учинак одговарати тренутним нивоима плата, али образовни систем није адекватно припремио оне који тек улазе на тржиште рада за такве услове.

Иако Вукићевић признаје континуиране напоре Министарства просвете, науке и иновација и Министарства спорта и омладине у побољшању положаја младих, он такође напомиње да би без адекватне подршке Министарства финансија било тешко постићи опипљиве резултате.

Подаци Светске банке показују да је само у последњој деценији, више од 2,5 милиона људи напустило Западни Балкан у потрази за бољим условима живота у Западној Европи, што указује на регионални тренд.

ИТ и инжењерство

Један од кључних изазова миграције је одлазак високообразованих младих људи – стручњака у областима везаним за СТЕМ, као што су информационе технологије, инжењерство и медицина. За разлику од друге половине прошлог века, када је егзодус углавном био неквалификована радна снага, многи од оних који сада одлазе су високообразовани.

СТЕМ програми се често сматрају профитабилнијим и важнијим од уметности – па иако Северна Македонија има дубоку културну историју, уметнички програми у земљи се боре да понуде привлачне могућности, што доводи до тога да студенти креативних дисциплина траже образовне опције у иностранству.

Илустрација: Fisnik Xhelili/Portalb.mk, користи се уз дозволу.

Ивана, студенткиња филма и фотографије на Итака колеџу у Њујорку, каже да, иако САД нуде више могућности у виду умрежавања, филмских фестивала, продукција и публикација, она би волела да уради исто код куће: „Одувек сам желела да на овај или онај начин допринесем развоју македонске културе и уметности и њеној промоцији широм света.“

Дигитализовани универзитети

Студенти интервјуисани за овај чланак који студирају у иностранству поделили су различита искуства од оних који стичу дипломе у Северној Македонији, где су потребне ствари попут дигиталних текстова још увек страни концепт.

Студија Форума за образовне промене и Европске фондације за демократију из 2023. године открила је да је дигитализација на јавним универзитетима у Северној Македонији веома неразвијена. Упркос све већој употреби технологије у образовању широм света, многе високошколске установе у земљи се и даље ослањају на традиционалне методе наставе и учења – укључујући употребу физичких уџбеника и регистрацију уживо, предавања и консултације. Упркос чињеници да постоји систем онлајн оцењивања, употреба папирних индекса – за разлику од онлајн ресурса – такође је уобичајена.

Ово истраживање показује значајан јаз у дигитализацији на државним универзитетима, који треба да побољшају своју инфраструктуру, ресурсе и обуку како би подржали дигитализацију – посебно зато што је буџет издвојен за ово и даље релативно низак.

Иако Македонски завод за статистику не води податке о томе колико грађана студира у иностранству, потврдио је да тренутно 400 стипендиста студира на неким од 100 најбољих међународних универзитета.

„Нажалост, Министарство унутрашњих послова нема тачне податке о броју грађана који су емигрирали нити о разлозима њиховог одласка, јер они који напуштају Црну Гору не одјављују пребивалиште, што отежава процену укупног обима миграција“, објашњава демограф Мирослав Додеровић. „Стога је систематско праћење миграција први и најважнији корак, посебно имајући у виду да, према истраживањима о младима, имамо стабилних 50 одсто младих који желе да напусте Црну Гору.“

Ову континуирану емиграцију, углавном млађих становника, потврђују и званични подаци Државног завода за статистику (Монстат), према којима је Црна Гора на попису из 1991. године имала 615.035 становника. У 2023. години, само 32 године касније, било их је само неколико хиљада више – 623.633, укључујући преко 90.000 страних држављана. Једна од главних имиграционих дестинација је Немачка, где има 10.413 држављана Црне Горе.

Зашто отићи?

Међународни аеродром Скопље. Фотографија са Portalb.mk, користи се уз дозволу.

Повећање ефикасности активних програма тржишта рада – са акцентом на интеграцији дугорочно незапослених појединаца и младих – може утицати на факторе привлачења и одвлачења миграције.

„Дугорочна незапосленост је један од кључних изазова у Црној Гори“, каже Додеровић. Упркос позитивним трендовима на тржишту рада, дугорочна незапосленост је 2023. године износила 72 процента, у поређењу са укупном незапосленошћу. У 2019. години, стопа дугорочне незапослености у земљи била је око 12 процената. Додеровић додаје да је највећа група међу дугорочно незапосленима они који први пут траже запослење – „углавном недавно дипломирани“.

Неки који напуштају Црну Гору наводе економију као разлог за емиграцију; други које је анкетирао> Монстат кажу да су се преселили у иностранство из породичних разлога или због образовања.

Према подацима Монстата, највећи број регистрованих појединаца који раде или студирају у иностранству долази из Подгорице – 6.384 особе.

Међутим, Додеровић сматра да би се добило свеобухватније разумевање питања миграција – „посебно структуре становништва које напушта Црну Гору“ – потребно је детаљно истраживање како би креатори политике могли „јасније циљати кључне проблеме и предложити програме за задржавање и привлачење становништва“.

Емиграција младих људи са Балкана, посебно из Црне Горе и Северне Македоније, је тренд који има дугорочне последице по развој региона. Упркос бројним иницијативама усмереним на заустављање ситуације – побољшање образовног система, увођење бољих услова рада и стварање могућности за младе – потребни су заједнички напори на регионалном, националном< и међународном нивоу како би се млади људи подстакли да остану и допринесу будућности својих земаља.