Слика љубазношћу Untoldmag.org.
Овај интервју је први пут објављен од стране UntoldMag 22. јуна 2025. године. Уређена верзија се поново објављена на страницама Глобалних гласова као део споразума о дељењу садржаја.
Усред текућег геноцида у Гази, биометријски надзор и дронови су постали централни алати у модерном ратовању. Халил Деван је правни стручњак и истраживач. Он је стипендиста Nomos-а на SOAS Универзитету у Лондону. Деван је провео преко 15 година истражујући глобални рат против терора и његову трансформацију кроз вештачку интелигенцију, технологију дронова и правне манипулације. У овом интервјуу, он говори о томе како су се циљана убиства развијала, импликацијама по међународно право и шта Газа открива о будућности ратовања.
Валид Ел Хури (ВХ): ровели сте више од деценије истражујући ратовање дроновима и надзор. Како сте почели да радите у овој области?
Калил Деван (КД): Истражујем глобални рат против терора и нападе дроновима већ скоро 15 година. Пратио сам програме дронова САД, Велике Британије, Француске и других земаља, и једна од ствари која је постала јасна је како ове западне силе користе ратовање дроновима за неколико стратешких циљева. Најзначајније је то што омогућавају лакше убијање кроз оно што ја називам индивидуализацијом ратовања, новим обликом сукоба где државе више не циљају само недржавне наоружане групе или непријатељске државе, већ саме појединце, на основу понашања или перципиране претње.
ВХ: Да ли можете да нам објасните шта подразумевате под „индивидуализацијом ратовања“?
КД: Ту се ради о циљању људи, а не традиционалних војних мета. Дронови могу да лете и лебде изнад удаљених делова света и да нападају појединце са врло мало правне одговорности. Ова врста циљања је доминантна у последње две деценије глобалног рата против терора. А сада, са системима циљања омогућеним вештачком интелигенцијом, ствари постају још проблематичније.
ВХ: Како се вештачка интелигенција користи у циљаним убиствима, посебно на местима попут Газе?
КД: У случају Израела, на пример, видели смо употребу система за циљање омогућених вештачком интелигенцијом путем дронова. Ови системи су дизајнирани да обрађују метаподатке и помажу у идентификацији мета које могу бити погођене и где се могу налазити, посебно у сложеним урбаним срединама попут Газе. Али то је веома проблематично, посебно када их користе државе попут Израела или Сједињених Држава, које већ делују у омогућавајућем положају, што значи да су већ склоне да нападну, са или без јасног правног оправдања.
ВХ: Које су правне импликације овог ланца убијања вођеног вештачком интелигенцијом?
КД: То све компликује. Више не питамо само да ли је убиство било законито. Сада се бавимо алгоритамском пристрасношћу уграђеном у системе вештачке интелигенције. Пристрасношћу коју дизајнирају и спроводе државе. У оружаном сукобу, ослањање на такву технологију покреће озбиљна правна и етичка питања. Ко је дизајнирао систем? Које су пристрасности уграђене? Ко је одговоран када је погрешна особа убијена?
ВХ: Видели смо употребу биометријског скенирања током евакуација у Гази. Које су импликације таквог надзора у хуманитарном контексту?
КД: То је дубоко забрињавајуће. Када је Израел отворио оно што је назвао коридором за евакуацију у Гази, Палестинци су држани између две велике структуре и приморани да им се скенирају лица пре него што им је дозвољено да се крећу. То је урађено усред континуираног гранатирања и ваздушних напада, и то показује како се екстракција биометријских података користи као предуслов за преживљавање. Палестинци су већ међу најнадгледанијим заједницама на свету, а сада се биометријско подношење користи као оружје током хуманитарне кризе.
ВХ: Да ли је ова пракса у складу са међународним правом?
КД: То свакако изазива велику забринутост. Међународно право се манипулише, посебно од стране западних држава, како би се оправдала циљана убиства и унутар и ван оружаног сукоба. Ослањају се на правне аргументе о непосредним претњама, самоодбрани и употреби силе, али у стварности померају границе правног оквира. Присиљавање на биометријско скенирање током кризе, на пример, се уклапа у ширу стратегију контроле и дехуманизације, а не хуманитарне заштите.
ВХ: Какву улогу играју приватни актери у овом новом пејзажу ратовања?
КД: Приватни актери су све више укључени, било кроз обраду података, развој вештачке интелигенције или логистичку подршку. Ова приватизација ратовања још више отежава приписивање одговорности. Постоји замагљена граница између државне и корпоративне одговорности, а међународно право још увек није адекватно опремљено да се носи са тим.
ВХ: Како видите будућност вештачке интелигенције и аутономије која обликује бојиште?
КД: Оно чему сведочимо у Гази је будућност ратовања, мешање вештачке интелигенције, аутономије, циљаних убистава и правних манипулација. Државе се тркају да остану конкурентне у овом простору. Глобални Југ развија сопствене могућности дронова и вештачке интелигенције и посматра последњих 20 година, посебно акције Израела у Гази, и пита, „Ако могу да се извуку са тим, какав би требало да буде наш став?“
ВХ: Који савет имате за државе на глобалном Југу које се налазе у овом окружењу?
КД: Моја порука је јасна: поштујте међународно право што је могуће верније. Поштујте етичке стандарде, витештво, ако желите, али и признајте геополитичку реалност. Државе морају остати конкурентне у процесу доношења закона. Не би требало да буду колонизоване међународним правом које користе моћни актери као оружје, али га не би требало ни напустити. Ради се о балансирању етике са преживљавањем, јер ако нас је Газа ичему научила, то је да је преживљавање сада правно, политичко и егзистенцијално питање.
