Попречни пресек реке Јарлунг Цангпо у Тибету. Кина намерава да изгради масивну брану на овој реци у наредним годинама, што изазива регионалне контроверзе. Maxisheng18, CC BY-SA 4.0, преко Wikimedia Commons

Овај чланак је поднет као део стипендије за климатску правду у оквиру програма Климатска правда Глобалних гласова, која удружује новинаре из синофонских (синофоне (синофонски) – означава особе, заједнице или области које говоре кинески језик, најчешће у контексту ван Кине, а такође се може односити и на све оне који користе или се баве кинеским језиком у ширем смислу прим.прев.) и земаља глобалне већине како би истражили ефекте кинеских развојних пројеката у иностранству. Више прича пронађите овде (енг).

Много воде је протекло откако је Кина у децембру 2024. године објавила да ће изградити највећу брану на свету на реци Брамапутра или Јарлунг Цангпо у Тибету како би генерисала 60.000 мегавата енергије или 300 милијарди киловат-сати годишње. Хидроелектрана Медог, вредна 137 милијарди америчких долара, са планираним комерцијалним радом за 2033. годину, привукла је пажњу медија и планера широм света због свог енергетског потенцијала, као и због својих уочених еколошких утицаја. 

Мапа слива реке Јарлунг Цангпо, која дренира северну падину Хималаја. CC BY-SA 4.0, преко Wikimedia Commons.

Ова одлука је жестоко оспоравана у Индији због могућих утицаја низводно, јер би измењени речни ток могао утицати на залихе слатке воде и пољопривреду, а истовремено повећавати ризик од непредвидивих поплава и суша. Река издржава скоро 130 милиона људи и шест милиона хектара пољопривредног земљишта у североисточним државама Индије, укључујући Аруначал Прадеш и Асам. Индијски хидролози су такође изразили забринутост да би брана могла да блокира проток талога и смањи плодност земљишта у региону.

Као одговор на то, индијска влада је предложила изградњу Вишенаменског пројекта на горњем Сиангу, снаге 11.000мв на реци, која се локално назива Сианг. Такође ће складиштити 9 милијарди кубних метара воде за регулисање протока током сушне сезоне и замишљен је „као тампон у случају прекомерног и изненадног испуштања воде из брана у Кини“. Иронично, многи мештани у Аруначалу, у Индији, успротивили су се пројекту и изашли на улице у знак протеста, тврдећи да се студија изводљивости спроводи тајно. Такође се плаше великих расељавања и могућих демографских промена због прилива странаца. (Видео испод: Сељани су протестовали против предложеног Сианг-а од 12.500кв; Хиљаде сељана у Паронгу, округ Сианг, протестовало је против предложеног Вишенаменског пројекта горњег Сианга) 

Бангладеш, с друге стране, који већ пати од акутне несташице воде коју је погоршала климатска криза, у великој мери зависи од реке, локално познате као Џамуна, за 55 одсто својих потреба за наводњавањем као и за пиће и риболов. Проток реке утиче на више од 160 милиона људи у земљи. Извештај Министарства заштите животне средине Бангладеша из 2022. године наводи да би чак и смањење протока реке од 5 одсто могло довести до пада пољопривредне производње од 15 одсто у одређеним регионима.

Због тога, званичници Бангладеша страхују да би брана смањила проток воде током сушне сезоне и затражили су од Кинеза да процене утицај на животну средину, ураде студију изводљивости, процену утицаја на климу и процену утицаја бране на катастрофе.

У време када је покрет против бранe добио на замаху широм света због својих друштвених и еколошких трошкова, земље у овом делу света се боре да инвестирају и развијају мега пројекте на већ крхком хималајском пределу склоном катастрофама, који је сада погоршан климатском кризом. Хималаји су такође сеизмички активни, а појаве избијања ледених језера, где ледена језера избијају и изазивају огромне поплаве сличне цунамију у унутрашњости, честа су појава. Хидроелектрана Медог на реци Брамапутра је само најновији пример таквог подухвата.

У међувремену, кинески државни медији тврде да је хидроелектрана Медог безбедан и еколошки осетљив пројекат који ће помоћи у испуњавању циљева Кине у погледу угљеничне неутралности. Такође је речено да „пројекат неће негативно утицати на доњи ток“ и да ће „наставити да одржава комуникацију са земљама у доњем току“, као и да ће сарађивати на спречавању катастрофа и спасавању.

Значај Брамапутре

Брамапутра је прекогранична хималајска река која се протеже кроз Кину, Бутан, Индију и Бангладеш. Река извире близу планине Каилаш у Тибету, где се зове Јарлунг Цангпо, и прелази 1.700 километара Кине пре него што уђе у Индију након наглог скретања на југ, а из Бангладеша, где је позната као Џамуна, улива се у Бенгалски залив да би се спојила са Гангом.

„Велики завој“ реке Јарлунг Цангпо. Снимак са YouTube.

Хидроелектрана Медог се гради на „Великом завоју“ пре него што река уђе у Аруначал Прадеш, а затим у Асам у Индији, где река пада 2.000 метара на деоници од 50 километара и постаје Брамапутра, а управо тај нагиб јој омогућава да генерише 60.000кв.

Пекинг је промовисао брану као део кинеске транзиције ка зеленој енергији, наводећи да ће то ојачати њене климатске циљеве, укључујући испуњавање циљева угљеничне неутралности до 2030. године, значајним смањењем ослањања на енергију из угља. Кина је већ глобални лидер у чистој енергији са огромним инвестицијама у хидроенергију и соларне панеле, између осталог.

Кунда Диксит, новинар и аутор из Катмандуа, који такође предаје климатске комуникације, изразио је своје мишљење о томе како би брана могла утицати на регион у интервјуу за Глобалне гласове:

Било би потребно изградити три до четири велике електране на угаљ да би се произвела једнака количина енергије као Медог, тако да са становишта здравља планете, брана можда и није толико еколошки штетна, а Индија би заправо могла имати користи од регулације воде на Брамапутри како се клима погоршава.

Али морамо сагледати утицај на речни екосистем. Такође се морамо запитати где ће се сва та енергија користити? Ако је то за храњење конзумеризма у Кини и свету, и тежње ка бескрајном економском расту који нас је уопште и довео у ову ситуацију, то можда никоме неће помоћи на дужи рок.

Кинеско оправдање

Једна од основних стратегија коју Кина користи за обликовање јавног мњења (舆论控制) јесте успостављање јасне нарације о датој теми, а затим њено појачавање кроз координисани онлајн екосистем. То укључује сарадњу са познатим утицајним људима (网红), који поново објављују или преобликују поруку како би одговарала њиховој публици, као и креирање лажних или анонимних налога на друштвеним мрежама који објављују готово идентичан садржај како би вештачки повећали видљивост наратива и перципирану легитимност.

На пример, узмимо случај бране на реци Јарлунг Цангпо. Једноставна претрага за „雅鲁藏布江大坝” на Баидуу, водећем кинеском претраживачу, даје стотине чланака — од којих многи понављају запањујуће сличне углове. Ови чланци обично прате јединствену нарацију која укључује неколико кључних тачака, почевши од огромног хидроенергетског потенцијала.

Кинески државни и повезани медији наглашавају да је Велики кањон Јарлунг Цангпо једна од најдраматичнијих и ресурсима најбогатијих речних клисура на свету. Дубљи од Великог кањона, са вертикалним падом већим од 6.000 метара, Кина тврди да је то идеално место за развој хидроенергије.

Даље тврди да би годишња производња електричне енергије могла да достигне 300–400 милијарди киловат-сати. Овај пројекат, према званичним наративима, довео би до значајног смањења потрошње угља и емисије CO₂ и хвали се као допринос циљевима глобалне неутралности угља.

Штавише, у државним медијима, брана се не представља само као енергетски пројекат већ као део шире националне стратегије. У оквиру иницијативе „Пренос електричне енергије са запада на исток”, Медог би снабдевао чистом енергијом Тибет и источне индустријске зоне, смањио зависност од угља и повећао енергетску аутономију Кине. Пројекат такође означава способност Кине да у потпуности развије и контролише горњи ток реке. Такође је позициониран као средство за стимулисање економског раста Тибета и консолидацију безбедности националних граница. Коначно, брана је приказана као алат за контролу поплава, ублажавање суше, па чак и прекограничну подршку водама током сушних сезона.

У међувремену, кинески медији имплицирају да су индијски приговори засновани на геополитичкој сумњи, а не на забринутости за животну средину. Кинески извори тврде да је брана изграђена на реци (тј. није за складиштење великих размера) и да је научно пројектована како би се избегла еколошка штета. Ове забринутости су такође смештене у шири образац индијске забринутости због регионалних инфраструктурних пројеката Кине, као што су Кинеско-пакистански економски коридор и Кинеско-непалска железница, при чему је брана Јарлунг Цангпо наведена као најновији пример који изазива индијску забринутост.

Говорећи о овом питању, анонимни извор из кинеске владе рекао је за Глобалне гласове: „Пројекат бране на реци Јарлунг Цангпо је класификован као поверљив. Тренутно, страни медији користе ово питање да оцрне и поткопају наше главне националне инфраструктурне напоре – то је наш званични став.“

 Хидрохегемонија Индије и Кине

У многим аспектима, изградња бране Медог од стране Кине могла би да значи катастрофу за Индију, не само еколошки или хидролошки, већ и геополитички. Како потражња за водом расте, а регулација воде постаје кључна због све већег утицаја климатске кризе, брана са Кином као највишом приобалном земљом могла би бити прекретница у регионалној динамици моћи у Јужној Азији и озбиљно поткопати безбедност, стабилност и утицај Индије.

И сама индијска влада је рекла да би огромна величина бране „могла омогућити Кини да контролише проток воде, представљајући стратешку претњу“. IУ ствари, многи стручњаци се слажу да главна брига Индије није доступност и проток воде, већ безбедност када је у питању хидроелектрана Медог.

Извори повезани са Пекингом тврде да се Индија доследно опирала развоју инфраструктуре у суседним земљама — било да се ради о кинеским пројектима у Непалу, кинеско-пакистанском економском коридору или сада о брани Јарлунг Цангпо. Штавише, Кина покушаје Индије да лобира код Сједињених Држава и других западних савезника да се супротставе пројекту види као део шире геополитичке стратегије обуздавања, а не као стварну еколошку или хуманитарну забринутост. У званичном саопштењу кинеског Министарства спољних послова, у интервјуу за државну телевизију CCTV, наводи се:

У вези са пројектом хидроелектране на доњем току реке Јарлунг Цангпо, Кина је већ јасно ставила до знања свој став. Желео бих да поновим да је изградња овог пројекта прошла ригорозну научну процену и да неће имати никакав негативан утицај на еколошку средину, геологију или права на водне ресурсе земаља низводно. Напротив, донекле ће допринети спречавању катастрофа, ублажавању последица и прилагођавању климатским променама низводно.