Осамдесетих година, неки југословенски рокери су писали песме о хомосексуалној љубави

Учесник Скопље Прајда 2025. држи транспарент на којем пише „Љубав је превише лепа да би се сакрила“. Фотографија Ванчо Џамбаски, CC BY-NC.

Како је мејнстрим друштво Југославије постајало све патријархалније током осамдесетих, неки од рок бендова у земљи су редовно изводили песме које су говориле о истополној љубави. Босанска рок звезда Сејо Сексон, вођа легендарног сарајевског бенда Забрањено пушење, недавно је подсетио љубитеље музике на ово, објашњавајући да је хит групе из 1989. године „Јави ми“ причао о љубави између два мушкарца.

У интервјуу са музичким новинаром Бором Контићем, објављеном у књизи „Памтим то као да је било данас“ , Сексон је објаснио:

To je obrada. U originalu je ‘Turn on me.’ Album ‘New sensations,’ Loua Reeda. To je ljubavna pesma dva muškarca. Ono što je u New Yorku normalno tih godina. Ili u Parizu, Londonu, Berlinu… Ali kod nas oko LGBT još uvijek ima taj moment konspiracije, tajnovitosti, straha da se ne otkriju. Naši se gejevi ne smiju javno pokazati. Za razliku od Loua Reeda koji to otvoreno opisuje. Njegova pjesma je ista kao muško-ženska pjesma, samo što je muško-muška. Tamo je brate, i jedno i drugo, normalno. Zato su ljubavne pjesme jednako lijepe kao i one o ženama. Naša ima conspiracy. Skrivenost…

The book "Pamtim to kao da je bilo danas" ("I remember it as if it were yesterday") by Boro Kontić and Sejo Sexon, and magazine Rock 82. Photo by Global Voices, used with permission.

Књига „Памтим то као да је било данас“ аутора Бора Контића и Сеја Сексона, и часопис Rock 82. Фотографија: Глобални гласови, користи се уз дозволу.

Текст босанске верзије је сличан тексту Лу Рида, у облику поруке између два отуђена мушкарца; међутим, укључује идеју да други мушкарац живи у лажном браку, камуфлирајући своју сексуалност под сумњом комшија:

А жена кад те пита, ‘Па добро, шта ми фали?
Зашто никад не радимо оне ствари’
Кад оде да се исплаче сама, кад врата залупи
Знај, ја те још увијек волим, мене вазда можеш назвати
Јави ми, јави ми, ја ћу чекати

„Доказ моћи љубави“

Сексон је приметио да – више од 30 година – нико изгледа није приметио да је песма о два мушкарца, што он назива „доказом моћи љубави“. Пошто је емоционални елемент универзалан, такве нијансе су многима у њиховој публици промакле.

Иако је ауторитарни систем Југословенске комунистичке партије био мање репресиван од тоталитаризма совјетског блока с друге стране гвоздене завесе, држава је током већег дела свог постојања формално криминализовала хомосексуалне односе. Међутим, током 1970-их и 80-их, дошло је до растућег покрета ка већим слободама – укључујући и ЛГБТК+ права – најистакнутије у Словенији.

Иако је и даље била избегавана у мејнстриму, хомосексуалност није била табу тема у музичкој сфери. Страни музички спотови са ЛГБТК+ тематиком, попут песме „Smalltown Boy“ („Дечак из малог града“) групе Бронски бит, редовно су се појављивали у музичким емисијама на јавној телевизији. Помињање наводне хомосексуалности или бисексуалности страних познатих личности попут Фредија Меркјурија или Дејвида Боувија такође је било уобичајено у музичкој штампи. Понекад су такви чланци садржали дозу ироније. На пример, 1. децембра 1982. године, у 80. издању недељног музичког часописа Rock 82, који је излазио у Београду, објављено је:

Elton Džon ima velike probleme oko distribucije svoj videa, ‘Elton's Song’ jer priča je o školskom dečku koji…hmm…simpatiše svog starijeg druga.

„Слободна мушка љубав“

У својој књизи, Сексон и Контић су објаснили да, иако је „Јави ми“ можда била прва босанска ода хомосексуалној љубави, није била прва југословенска рок песма о њој. Чини се да та част припада песми „Неки дјечаци“ хрватског бенда Прљаво казалиште из 1979. године. Као карактеристика панк фазе бенда, песма описује везу између два младића, од којих је један повремено одбачени љубавник. Била је позната по рефрену „Ја сам за слободну мушку љубав“:

Знам да ме правиш љубоморним
Јер колико си ми пута
На клупи у парку знао рећи
(Рефрен)
Ја сам за слободну мушку љубав

Убрзо након тога, 1980. године, српски бенд Идоли је продуцирао оно што је вероватно најпознатија југословенска песма која алудира на хомосексуалност, „Ретко те виђам са девојкама“. Текст песме је у облику дијалога између два пријатеља, алудирајући на потребу да се сакрије сексуална оријентација:

Ретко те виђам са девојкама
А виђам те сваки дан
Ретко те виђам са девојкама
Ипак никад ниси сам

Око тебе су дечаци
Фини су, ал'ипак знај
Гласине се брзо шире
А кад пукну ту је крај

Жене нису заборављене

Неке песме су се такође бавиле љубављу међу женама. Песма „Ана“ коју је 1984. године објавио словеначки бенд Videosex, помиње друштвена ограничења и законске одредбе које су некада криминализовале хомосексуалне односе у Југославији, закон који је постепено укидан од 1970-их па надаље:

Ана, ти добро знаш
То што ми радиш је забрањено код нас
Ти добро знаш
То што ми радиш је забрањено код нас

Први пут, женска тоалета
Стварно нисам то хтјела
Камена је тајна добила слободу

Још једна песма о лезбејској љубави, објављена 1983. године, је „Моја пријатељица“ хрватског бенда Xenia:

Она је тако лијепа, моја пријатељица…
Ја сам тако поносна, она је тако лијепа…

Мушкарци би да је дирају
Мушкарци би да је сакрију од мене, од мене
Мушкарци би да са њом сањају
Мушкарци би да са њом спавају, без мене, без мене

Клатно се љуља

Упркос томе што су прогресивни бендови у Југославији 1980-их певали песме о хомосексуалној љубави, у следећој деценији дошло је до својеврсног преокрета. Како се Социјалистичка Федеративна Република Југославија распадала, музичке индустрије новонезависних бивших југословенских земаља окренуле су се турбо-фолку и другим жанровима комерцијалне продукције који су били компатибилни са растућим национализмом и популизмом, промовишући друштвени конзервативизам током 1990-их.

Песме тог периода често су промовисале хомофобију под маском хумора. Рефрен регионалног хита „Мала, мала“ из 1994. године, који је извео српски бенд Фамилија, садржи стих „Мала група педера нас је предуго мучила“.

Песма „Педро“ из 1994. године, коју је извео Ристо Бомбата и Кучешка Тенија, македонски бенд, исмевала је хомосексуалце текстовима који су се граничили са вулгарношћу, уз видео клип у којем се појављује један од најпопуларнијих комичара тог времена. Шпански назив у наслову алудира на погрдни израз за „хомосексуалца“ – „педер“ – а рефрен закључује да Педро треба да „побегне од нас“.

Разни интернет извори су од тада изнели мишљење да многе друге познате песме из Југославије имају ЛГБТК+ теме – правећи листе песама на основу закључака, индивидуалних перцепција и интерпретација. Многе од њих укључују песме о пријатељима истог пола које се експлицитно не односе на сексуалност и немају предност да њихови аутори касније открију о чему су заиста биле, као што је то учинио Сејо Сексон.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se пријави се »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.