Priča o jedinim novinama na nemačkom jeziku u Centralnoj Aziji
Novine na nemačkom jeziku Dojče Alemajne Cajtung na mašini za štampanje. Snimak ekrana iz video zapisa „Dojče Alemajne Cajtung (DAZ)” sa YouTube kanala daz.asia. Poštena upotreba.
Predstojeći jubilej, 60. godišnjica osnivanja „Dojče Alemajne Cajtung (DAZ), jedinih novina na nemačkom jeziku u Centralnoj Aziji, predstavlja značajan trenutak za lokalnu nemačku zajednicu. Od svog osnivanja 1966. godine, DAZ predstavlja glas nemačke zajednice u regionu, posebno u Kazahstanu, gde se i nalazi sedište ovih novina.
Od samog početka, a naročito nakon masovnog odlaska etničkih Nemaca tokom devedesetih godina, novine su posvećene očuvanju i širenju nemačke kulture i jezika u Centralnoj Aziji. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine skoro 800.000 Nemaca napustilo je državu. Danas u Kazahstanu živi oko 200.000 stanovnika nemačkog porekla.
Od ideološke indoktrinacije do povezivanja dve nacije
DAZ je osnovan sa ciljem marksističko-lenjinističke indoktrinacije Nemaca. Danas predstavlja važan most između Nemačke i Kazahstana, a tiraž iznosi 1.000 primeraka nedeljno.
Sadržaji se objavljuju na ruskom, nemačkom, a ponekad i kazahtanskom jeziku, i pokrivaju širok spektar tema, uključujući političke, ekonomske i društvene prilike u Kazahstanu, Nemačkoj i širem postsovjetskom području.
Iako je prvobitno bio štampano glasilo, vremenom se razvio u multimedijalnu platformu koja aktivno objavljuje sadržaj na Instagramu i Fejsbuku, kao i na drugim mrežama.
U svojim nedeljnim izdanjima na nemačkom i ruskom jeziku, DAZ se bavi najnovijim vestima i trendovima relevantnim ne samo za nemačku publiku zainteresovanu za Kazahstan, već i za širu zajednicu.
Priče sa naglaskom na istoriju, kulturu i način života su najčešće i najpopularnije. Jedan od primera jesu priče o uspešnim Kazahstancima nemačkog porekla. Predstavljanjem ljudi nemačko-kazahstanskih korena DAZ ističe put ka uspehu koji su mnogi prošli. Dobar primer ove prakse je intervju sa Olgom Gauks, koja je nedavno izabrana za člana Predstavničkog doma u Berlinu kao prva predstavnica iz Kazahstana.
Ovde možete pročitati intervju sa Olgom Gauks (na nemačkom prim.prev.).
DAZ stvara forum za komunikaciju između obe strane, deleći najnovije događaje i kontakte. Na primer, poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Astani u septembru 2024. godine donela je obećavajuće mogućnosti za buduće zajedničke projekte u oblasti energetske infrastrukture i obrazovanja. Dok su mejnstrim mediji izveštavali o poseti uopšteno, DAZ je naglasio konkretne mere koje su bile posebno zanimljive nemačko-kazahstanskoj zajednici.
Pored toga, DAZ je vredan resurs za one koji su zainteresovani za poslovanje, obrazovanje i turizam u Centralnoj Aziji i Nemačkoj. Strani državljani koji žele da studiraju ili rade u Kazahstanu i/ili Nemačkoj mogu imati koristi od ovakvog izveštavanja i saznati više o obrazovnim i poslovnim prilikama. Vredno je pomenuti da Kazahstan i Nemačka jačaju saradnju u oblasti visokog i stručnog obrazovanja, a DAZ prati ove razvojne procese.
Više od običnih novina
U intervjuu za Globalne glasove, Robert Gerlic, direktor DAZ-a od 2018. godine, ističe: „Tehnički gledano, DAZ je podružnica Socijalne fondacije „Udruženje Nemaca Kazahstana Wiedergeburt” (Preporod). Ove dve organizacije su neraskidivo povezane.”
DAZ ne objavljuje samo novine, već i skoro sve informacije vezane za samostalnu organizaciju Nemaca u Kazahstanu na različitim platformama.
Zajedno sa Udruženjem Nemaca Kazahstana „Wiedergeburt”, koje je osnovano 1989. godine, DAZ je posvećen očuvanju i promociji nacionalnog identiteta Nemaca u bivšim republikama Sovjetkog Saveza.
Samostalna organizacija je jedan od ključnih faktora konsolidacije etničkog razvoja nemačke populacije u Kazahstanu. Od 1995. godine, Udruženje aktivno učestvuje u aktivnostima Skupštine naroda Kazahstana, pomažući u izgradnji i jačanju međunarodne harmonije, što DAZ takođe podržava.
Gerlic je dodatno objasnio perspektivu novina:
Sve dok „Wiedergeburt” postoji, informacione potrebe nemačke etničke grupe će biti zadovoljene kako kroz štampanu, tako i kroz elektronsku verziju novina. DAZ će stoga nastaviti da živi. U eri digitalizacije, elektronska komunikacija postaje sve važnija, a mi ćemo proširiti naše internet stranice i naloge na društvenim mrežama.
Istorija Nemaca u Kazahstanu
Priča o tome kako su Nemci stigli u Kazahstan obeležena je patnjom i prinudnom deportacijom, ali i prilikama i nadom. Manifest koji je izdala ruska carica Katarina II 1763. godine privukao je hiljade Nemaca u Rusiju, gde su im dozvolili da obrađuju velike površine zemlje. Kolonizacija je bila intenzivna, a doseljenici su se uglavnom nastanjivali u oblasti Volge.
Godine 1941. Jozef Staljin je deportovao nemačku manjinu u Sibir i Kazahstan, označivši ih kao špijune, gde im je isprva bilo zabranjeno slobodno kretanje.
Ovde možete pogledati video zapis o Nemcima u Kazahstanu.
Etnički Nemci imali su značajnu ulogu u oblikovanju mnogih oblasti kazahstanske kulture i naučnog razvoja. Jedan od primera je pokojni pisac i prevodilac Herold Belger, za koga je DAZ organizovao nekoliko projekata i događaja povodom njegovog 90. rođendana.
Belger je bio izuzetna ličnost koja je izgladila most između dve kulturne sfere kroz svojih 45 knjiga, brojne recenzije i prozu na nemačkom i kazahstanskom jeziku. Kazahstanska poštanska služba ga je nedavno odlikovala posebnom poštanskom markicom.
Imena poput Vladimira Baumejstera i Ivana Sauera odavno su uvrštena u kanon najuticajnijih ličnosti zemlje. Baumejster bio je hirurg i poslanik Vrhovnog saveta Kazahstanske Sovjetske Socijalističke Republike, dok je Sauer uspešan biznismen u oblasti poljoprivrede i osnivač jedne od najpoznatijih kompanija za mlečne proizvode u Kazahstanu, „Agrofirma Rodina”.
Izazovi i perspektive
U februaru ove godine zakonodavci u Kazahstanu su predložili donošenje zakona o „stranim agentima” po uzoru na ruski model. Levičarska opoziciona Narodna partija Kazahstana tvrdi da bi takav zakon zaštitio suverenitet zemlje, dok se vladajuća stranka i zvanični organi još uvek nisu javno oglasili po tom pitanju.
Za sada se može samo spekulisati o detaljima, ali sličan zakon već je uveden u drugim bivšim republikama Sovjetskog Saveza poput Gruzije i Kirgistana. U Gruziji je ovaj zakon ozbiljno pogodio civilno društvo i medije, a postoji zabrinutost da bi mogao imati slučan uticaj i u Kazahstanu.
DAZ se trenutno finansira sredstvima Ministarstva informisanja Kazahstana, nemačkog Instituta za spoljne kulturne odnose (IFA) i nemačkog Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova i zajednica (BMI), što znači da se u velikoj meri oslanja na nemačko državno finansiranje.
Gerlic, međutim, nije zabrinut.
Moguće uvođenje Zakona o stranim agentima ne predstavlja poseban razlog za zabrinutost, jer je naša matična organizacija „Wiedergeburt” od 2024. godine na listi organizacija koje primaju finansijsku podršku iz inostranstva.
S obzirom na to da je DAZ besplatan list, on zavisi od finansiranja i reklama. Imajući u vidu izazove sa kojima se većina tradicionalnih medija danas suočava, kao što je pad broja čitalaca, budućnost DAZ-a zavisiće od njegove sposobnosti da se prilagodi potrebama modernog informativnog tržišta.
