Уметник слави 120 година Националног дана Цинцара објављивањем 120 портрета истакнутих Цинцара
Национални дан Цинцарa галерија 120 истакнутих Аромуна поводом, аутор Зоран Кардула, користи се уз дозволу.
Сваког 23. маја, Цинцари, аутохтона етничка заједница Балкана, славе Национални дан Цинцарa, обележавајући османско признање њиховог статуса милета1905. године. Ове године у Северној Македонији, уметник Зоран Кардула је одао почаст поводом 120. годишњице објављивањем 120 дигиталних портрета истакнутих историјских личности влашког порекла, истичући њихов допринос региону и шире.
Такође познати као Власи, Аманџи, Аромуни, Власи, Влахи или Цинцари, они говоре цинцарски језик, источноромански језик сродан латинском и савременом румунском. Око 250.000 људи на Балкану и у дијаспори активно га говори, чувајући га као кључни део свог етничког идентитета, док су се многи други временом асимилирали у веће националне културе, укључујући и путем мешовитих бракова.
У изјави за Глобалне гласове, Зоран Кардула је објаснио:
Денес се навршуваа 120 години како турскиот Султан Абдул Хамид Втори со посебен документ, Декрет, ги признал Власите како посебен народ, со посебен етнички, јазичен и култрен идентитет, на територијата на целата Отоманска Империја. Од тој ден на Власите им биле гарантирани сите основни човекови права како и останатите немуслимански народи кои живееле на тие простори.
Овог 23. маја навршава се 120 година откако је турски султан Абдул Хамид II признао Цинцаре као посебан народ, са посебним етничким, језичким и културним идентитетом на територији целог Османског царства. Од тог дана, држава гарантује Цинцарима сва основна људска права као и другим немуслиманским народима који су живели на овим просторима.
23. мај је званични државни празник у Северној Македонији, који се слави као Национални дан Влаха. У Румунији се такође слави као Дан балканског румунства 10. маја, због календарских разлика које датирају још из почетка 20. века.
Кардула је објаснио зашто је направио серију дигиталних портрета познатих личности са цинцарским наслеђем, које је објавио као галерију на Фејсбуку која је постала вирална.
Овој ден е се слави како Национален ден на Власите и по повод тоа илустраирав 120 портрети на познати личности со влашко потекло. Сите тие имаат оставено своја трага во влашката историја и култура. Тие во исто време се и Македонци, Албанци, Срби, Грци, Југословени, Црногорци, Романци, Унгарци, Италијани, Германци, Австријци, Американци, Бугари и секако се дел од историјата на државите каде живееле. Секогаш посветени на развојот на државата во која живеат и лојални ма истата. Власите се нераскинлив дел од Европа.
Овај дан се слави као Национални дан Цинцара и за ту прилику сам илустровао 120 портрета познатих личности армунског порекла. Сви су оставили свој траг у армунској историји и култури. Истовремено, били су и Македонци, Албанци, Срби, Грци, Југословени, Црногорци, Румуни, Мађари, Италијани, Немци, Аустријанци, Американци, Бугари и саставни део историје земаља које су насељавали. Сви су били посвећени развоју своје матичне државе и показивали су високу националну лојалност. Цинцари су неизоставни део Европе.
Зоран Кардула је плодан графички уметник и сликар. Иако је дипломирао електротехнику, радио је као дизајнер још од студентских година. Често користи дизајн као облик активизма, промовишући људска права и прогресивне вредности.
Уз његову дозволу, Глобални гласови представља мали избор портрета изузетних Цинцара из галерије, праћен скраћеним одломцима њихових прича, који представљају њихову разноликост и историјски утицај.
Константин (Коча) Поповић (1908–1992), рођен у Београду, Србија.
Комуниста, надреалиста, ветеран Шпанског грађанског рата и командант Прве пролетерске дивизије југословенских партизана. Генерал Југословенске народне армије и начелник Генералштаба, дипломата који је дошао на идеју за Покрет несврстаних. Носилац Ордена народног хероја Југославије.
Портрет Николе Думбе, рад Зорана Кардуле, корити се уз дозволу.
Никола Думба (1830–1900), рођен у Бечу, Аустрија.
Индустријалац, либерални политичар и филантроп. Покровитељ уметности и пријатељ Густава Климта, Рихарда Вангера и Јохана Штрауса II. Наручио је чувени валцер „На лепом плавом Дунаву“ , и финансирао изградњу концертне дворане Музикферајн, места одржавања годишњег Бечког новогодишњег концерта.
Портрет Драге Љочић, рад Зорана Кардуле, користи се уз дозволу.
Драга Љочић (1855–1926), рођена у Шапцу, Србија.
Била је прва српска лекарка. Студирала је медицину у Цириху и служила је као медицински асистент и поручник у више ратова, укључујући сукобе са Османским царством (1876–1878), Бугарском (1855–1886), Балканским ратовима (1912–1913) и Првим светским ратом. Била је велики борац против родне дискриминације са којом се суочавала на послу.
Портрет Николе Мартин, рад Зорана Кардуле, користи се уз дозволу.
Никола Мартин (1903–1973), рођен у Крушеву, Северна Македонија.
Један од најпознатијих сликара у Југославији. Школовао се у Скопљу, Букурешту и Паризу. Суоснивач Националне галерије Македоније. Својем родном месту је завештао колекцију од 62 ремек-дела која се сада налазе у уметничкој галеријиy која носи његово име и једно је од места које не би требало да пропустите када посетите Крушево.
Портрет Јаниса Бутариса, рад Зорана Кардуле, користи се уз дозволу.
Јанис Бутарис (1942–2024), рођен у Солуну, Грчка.
Грчки винар и прогресивни политичар, градоначелник Солуна од 2011. до 2019. године. Оба његова родитеља су била ароманског порекла, из Крушева и Москопоља у Албанији. Био је активан у левичарским покретима и суоснивач еколошке организације Арктурос. Фондација градоначелника Велике Британије прогласила га је „најбољим градоначелником света“ за месец октобар 2012. године.
Портрет Џорџа Аверофа, аутор Зоран Кардула, коришсти се уз дозволу.
Џорџ Авероф (1815–1899), рођен у Мецову, у Грчкој.
Био је богати филантроп који је стекао богатство у Александрији. Финансирао је бројне школе у Египту и Грчкој. Финансирао је реновирање Панатинаико стадиона, омогућавајући Атини да буде домаћин првих модерних Олимпијских игара 1896. године по плану. Такође је допринео оснивању Националног техничког универзитета у Атини и донирао је грчкој морнарици. Постхумно је одликован као велики национални добротвор.
Портрет Флорке Багдасар, аутор Зоран Кардула, користи се уз дозволу.
Флорика Багдасар (рођена Чумети) (1901–1978), рођена у Битољу, Северна Македонија.
Румунски неуропсихијатар и прва жена министар здравља у земљи, обављала је функцију министра здравља од 1946. до 1948. године. Школовала се у Румунији, Молдавији и САД. Након студија на Харварду, она и њен супруг су увели модерну неурохирургију у Румунију. Основала је и водила Центар за менталну хигијену у Букурешту, фокусирајући се на ментално здравље деце. Касније је била универзитетски професор и потпредседница Румунског црвеног крста. Политички активна од 1944. године, њена каријера је осцилирала од високе функције до жртве стаљинистичких чистки.
Портрет Косте Пачиуа – Патријарх Кирил, аутор Зоран Кардула, користи се уз дозволу.
Коста Пачиу, Патријарх бугарски Кирил (1901–1971), рођен у Софији, Бугарска.
Био је први патријарх обновљене Бугарске патријаршије, изабран 1953. године. Пацијуови преци су дошли у Бугарску преко Велеса, пореклом из арумунских градова Грабува и Москополе у Албанији. Узео је монашко име Кирил 1924. године и постао митрополит пловдивски 1938. године. Помагао је у спречавању депортације бугарских Јевреја током Холокауста, а Јад Вашем га је прогласио Праведником међу народима.
Портрет Тодора Проје – Тоше Проески, аутор Зоран Кардула, користи се уз дозволу.
Македонски певач и текстописац, сматра се једном од највећих звезда балканске поп музичке сцене. Његови родитељи су из арумунских породица Проја и Налбанти. Заслужио је статус златне плоче широм региона и постао амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а за своје хуманитарне напоре. Његов последњи концерт у Скопљу, прикупљање средстава са УСАИД-ом за реконструкцију школа, привукао је преко 25.000 људи. Трагично је преминуо у саобраћајној несрећи у Хрватској пре планиране велике регионалне турнеје. Постхумно је проглашен почасним грађанином Македоније и остаје упамћен као један од највећих музичких талената региона.
Портрет Симоне Халеп, аутор Зоран Кардула, користи се уз дозволу.
Симона Халеп, рођена 1981. у Констанци, Румунија.
Професионална тенисерка, сада у пензији. Женска тениска асоцијација (ВТА) ју је 2017. и 2018. године рангирала као светски број 1 у женском синглу. Халеп је освојила 25 титула на ВТА туру, укључујући Ролан Гарос 2018. и Вимблдон 2019. године.
Као изненађујући одговор на адресу своје галерије, Кардула је добио портрет себе направљен у његовом стилу. Његов пријатељ и колега, македонски дизајнер Небојша (Бане) Гелевски, направио га је као „илустрацију која је недостајала у његовом фантастичном албуму од 120 портрета познатих Цинцара. Морао сам то да направим!“
Портрет Зорана Кардуле, дело Небојше (Банета) Гелевског, користи се уз дозволу.
