Састанак поглавара СПЦ, патријарха Порфирија, са руским председником Владимиром Путином, коме се придружио поглавар РПЦ, патријарх Кирил. У Москви, 22. априла 2025. Фотографија Kremlin.ru, CC BY 4.0 Intl.

Овај чланак је првобитно објавио Сбункер као део регионалне иницијативе Западнобалкански центар за борбу против дезинформација. Глобални гласови поново објављују уређену верзију уз дозволу.

Патријарх СПЦ Порфирије је током састанка са руским председником Владимиром Путином, изнео политички набијену и дестабилизујућу реторику у вези са регионом Западног Балкана током своје посете Москви 23. априла 2025. године.

Састанку су присуствовали поглавар Руске православне цркве, патријарх московски Кирил, као и митрополити СПЦ Иринеј и Антоније.

Поред коришћења историјски спорног термина за Косово — „Косово и Метохија“, званичног називa из времена када је Косово било покрајина Србије — што је одмах изазвало реакције у Приштини, Српски патријарх је предложио геополитичко репозиционирање Србије поред Русије. Ово репозиционирање је укључивало Косово, Републику Српску у Босни и Херцеговини и Црну Гору, формирајући заједнички ентитет око концепта „Српског света“ — нова верзија концепта „Велике Србије“ која је, према његовим речима, блиска „Руском свету“. Рекао је:

Наш став у вези са Косовом, Републиком Српском и Црном Гором, верујем и осећам да такође зависи од става руске државе, Руске Федерације на глобалном нивоу. Моја жеља, и жеља већине у нашој Цркви, јесте да у будућности, ако дође до новог геополитичког прегруписавања, будемо близу тог руског окружења.

Митрополит Иринеј се такође придружио разговору, додајући „…у руском свету“, што је Порфирије потврдио.

Према транскрипту састанка, патријарх Порфирије је описао ове територије као саставне делове српског идентитета који се морају поново ујединити, наводно у име духовног и националног јединства, под окриљем новог геополитичког светског поретка којим доминира Русија.

Током разговора са Путином, Порфирије, који је претходно посетио Косово, не само да је тражио подршку за Србију, већ је и изнео јасну ревизионистичку и експанзионистичку агенду која подсећа на реторику из 1990-их.

Путин је то поздравио, нагласивши да је Русија увек подржавала став Србије о Косову, описујући везе са Српском православном црквом као снажан духовни и историјски мост између два народа. Путин је изразио захвалност Порфирију на његовој улози у одбрани традиционалних вредности.

Овај предлог одражава дугогодишњу стратегију Русије на Балкану, како је наведено у извештају Савета за спољне односе из 2023. године, у којем Москва подржава словенске и православне савезнике попут Србије да изазову ЕУ и НАТО. Путин настоји да ово спроведе искоришћавајући регионалну нестабилност, подстичући лажне наративе о независности Косова и користећи крхку ситуацију у Босни и Херцеговини.

Реакције на Косову 

Политичари, организације цивилног друштва и политички аналитичари на Косову сматрали су патријархове изјаве покушајем оживљавања старих колонијалистичких наратива Београда. Према извештајима са Косова, који су добили широку медијску пажњу, ова реторика поткопава напоре за дијалог и мир у региону и долази у време појачаних тензија између Косова и Србије, додатно доприносећи поларизацији.

Косовски премијер Аљбин Курти одговорио је на изјаве у објави на X, називајући их опасним покушајима коришћења религије у служби националистичких и геополитичких пројеката. Курти је написао:

„Ово није верска дипломатија, већ стратешко партнерство ауторитарних режима, што регион доводи у озбиљан ризик. Косово, међутим, чврсто стоји иза својих демократских принципа и тежњи и недвосмислено одбацује ревизионистичке агенде које воде ауторитарне силе.“

Могуће последице 

Састанак српског патријарха са Путином и подршка коју је добио од руског лидера потврђују блиске везе између СПЦ и Кремља, постављајући цркву као политичког актера са хегемонистичким и антизападним тежњама. Истовремено, састанак истиче изазове са којима се Косово и даље суочава на међународној сцени у вези са својим суверенитетом и територијалним интегритетом.

Такве изјаве такође поткопавају напоре ка помирењу и изградњи поверења у региону, који остају крхки, посебно када утицајни верски и политички актери појачавају наративе који негирају политичке и правне реалности Косова и других држава у региону.
Наратив „српског света” је такође повезан са политиком бившег режима Слободана Милошевића и крвавим ратовима 1990-их, дискурсом који је супротан свакој идеји регионалног помирења.

У време када је Балкану потребан мир, сарадња и европске интеграције, такве изјаве верских и политичких лидера ризикују да гурну Западни Балкан у нову спиралу сукоба и изолације.

Региону је потребан координисан политички и дипломатски одговор, уз подршку западних демократија, како би се заштитио суверенитет балканских држава од опасних идеологија које користе религију као средство за политичку доминацију.