Илустрација: Данијар Мусиров. Користи се уз дозволу..

Овај чланак је написала Ајсулу Тојшибек за Vlast.kz и објављен је 15. априла 2025. године. Глобални гласови објављују уређену верзију у оквиру споразума о медијском партнерству. 

Активисти Темирлану Јенсебеку није било дозвољено да присуствује сопственом суђењу. Иако би ово могао бити наслов са Јенсебековог сатиричног сајта Qaznews24, нажалост је истина.

11. априла у Алматију, судија Бејнегул Каисина осудиo је новинара на пет година „ограничене слободе“ (казна без затвора) уз забрану бављења новинарством и јавног ангажовања, између осталих казни. У малој судници у којој се одржало тродневно суђење, није било места за оптуженог.

Колумнисткиња листа „Власт“ Ајсулу Тојшибек посматрала је прва два дана суђења испред суднице. У овом чланку, она се осврће на лекције научене из овог случаја.

Лекција 1: Креативно је политичко

„Лично је политичко” један је од најпознатијих слогана феминистичког покрета, популаризованог 1960-их и 1970-их. Током деценија, инспирисао је безброј реинтерпретација. Постао је камен темељац феминистичке мисли и ширих друштвених покрета, укључујући интерсекционални феминизам (интерсекционалност: „сложен, кумулативни начин на који се ефекти различитих облика дискриминације комбинују, преклапају или укрштају“. Једноставно речено, то значи да различити облици дискриминације не постоје у вакууму – за оне који отелотворују различите маргинализоване идентитете, они се често преклапају и појачавају једни друге како би створили јединствено искуство дискриминације које је више од самог збира његових делова; прим.прев.). Да парафразирамо: Креативност је политичка.

Креативност се односи на стварање нечег новог – гледање изван уобичајених оквира и претварање смелих идеја у стварност. Начин на који се облачимо, у шта верујемо, шта једемо за доручак, наше вредности и друштвене норме – све је то неко створио и на крају су многи усвојили.

Стварати значи изазивати – било да је то традиција, природа, случајност или чак божанско. Без тога не може бити развоја, јер стварањем нечег новог мењамо животе. Промена често почиње тихо, попут семена у земљи, али временом трансформише пејзаж. На исти начин, креативни људи мењају земљу преобликујући норме кроз значење и слике. Како нешто тако моћно не би могло бити политичко?

Креативност је инхерентно политичка. Понекад постане радикална, понекад не, али увек има смелу и искрену страну. Темирлан Јенсебек (29) пронашао је свој креативни начин да се носи са стварношћу живота у Казахстану. Сатирични садржај који је покренуо пре неколико година очигледно је погодио у мету: сатирични налог на Инстаграму, Qaznews24, окупио је 75.000 пратилаца. Одговор владе? Изолација. Ухапсили су га 17. јануара 2025. године, сместили у притворски центар, одржали су суђење у удаљеном насељу и ускратили директан пренос и приступ јавности.

Оптужен је за „подстицање међуетничког раздора“ према члану 174 Кривичног законика.

Темирлан Јенсебек се повезао са преносом у судници. Фотографија Олге Логинове, користи се уз дозволу.

Лекција 2: Породица може бити извор снаге

Марат Тургимбај, Темирланов отац, подржавао га је од почетка и одржавао отворену комуникацију са јавношћу.Био је јавни бранилац свог сина заједно са адвокатицом Жанар Балгабајевом, с обзиром на то да Темирлану није било дозвољено ни да буде присутан на сопственом суђењу.

Испред суднице, његова вереница Марија Кочнева наставила је да га заступа. 10. априла је притворена и кажњена новчано, заједно са другим активистима.

Нико не би требало сам да се суочи са казахстанским правосудним системом. Темирланова заједница нам је показала како да то спречимо.

Лекција 3: Пријатељи и савезници ће се појавити

Темирланов случај није једини пример политички мотивисаног кривичног гоњења у Казахстану, али се истиче због јаке мреже која га подржава. Чланови Ојан, Казакстан!-а, покрета за политичке реформе на нивоу грађана, и заједнице Qaznews24 покренули су кампању 17. јануара 2025. године, залажући се за његово пуштање на слободу. Пет људи је одржало протестне страже након његовог хапшења.

Током наредна три месеца, док је Темирлан чекао суђење, пријатељи су му писали, доносили храну и залихе и лично се појављивали на суду.

Лекција 4: Пажња јавности је важна

У политички мотивисаним суђењима, ниво пажње јавности може бити подједнако важан као и сам судски поступак. Забрана преноса уживо, одбијање уласка посматрачима и искључивање Темирлана из суднице били су сви напори да се он избрише из јавности, да се његова прича закопа на маргинама вести.

Пажња јавности је један од ретких алата које грађани још увек имају када судови, истражитељи и полиција делују као јединствена репресивна машина.

Темирланове присталице организују протест испред суднице. Фотографија Олге Логинове, користи се уз дозволу.

Када случај добије пажњу, систем мора да узме у обзир расположење јавности. Иако ово не гарантује правичност, може утицати на ток суђења, од формулације казне до услова притвора или тока жалбе.

Јавна свест постаје облик заштите. Несавршено, али стварно. Све се рачуна: лајкови, дељења, коментари, објаве, протести, изјаве. Када јавност остане ангажована, шаље поруку: видимо и памтимо.

Одлука судије Каисине да убрза суђење, која ће вероватно спречити Темирланове присталице да се организују, само истиче колико је учешће јавности заиста важно.

Жанар Балгабајева, Темирланов адвокат. Фотографија Олге Логинове, користи се уз дозволу.

Лекција 5: У реду је плашити се. Али уради нешто

У саопштењу, Темирлан се обратио суду, упозоравајући да његово кривично гоњење угрожава будућност независног новинарства у Казахстану:

„Ако ми наметнете ова ограничења, моје колеге ће се нажалост плашити да раде свој посао.“

Ово суђење није био само случај против Темирлана. Постало је сукоб два система вредности: једног који представља људско достојанство, слободу и живот; и другог који људе види као алате за једнократну употребу. Пресуда није била само напад на независно новинарство, већ и на слободу изражавања и креативности.

Сада је време да одлучимо који систем желимо да подржимо.

И пре него што изаберемо, морамо запамтити: У систему где је људски живот безвредан, нема сигурних тема, нема застарелости.

Чак и ако ваш рад сада не изазива власти, то не значи да сте безбедни.

Постављена креативност, где уметници морају сами себе да цензуришу, јесте врста духовне смрти. У таквим условима, култура пропада, а публика је осиромашена, и емоционално и материјално.