Слика Јутјуб видеа са Тихоном Џадком као водитељем Јутјуб канала ТВ Rain. Поштено коришћенње.

Од почетка потпуне руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, медији у Русији који су се противили влади и инвазији били су блокирани, а многи новинари су морали да напусте земљу. Од тада су ови медија почели у великој мери да се ослањају на западне платформе друштвених медија, углавном Јутјуб, а појавили су се и нови канали за вести и мишљења, који такође користе те платформе. 

Максим Курњиков, уредник веб-сајта Ехо Москве који ради из Берлина, рекао је у интервјуу за Јутјуб канал:

Рекао бих да су независни медији, који су раније деловали у Русији, углавном само променили своју географску локацију и прилагодили своје моделе рада. Али генерално, независни медији на руском језику, који су се појавили крајем 1980-их у Совјетском Савезу, и данас настављају свој рад. Мислим да је ово медијско окружење једна од кључних институција цивилног друштва. Појавило се на време — чак и пре Руске Федерације — и то му је вероватно помогло да постане јако и утицајно 1990-их.Касније, упркос притиску, посебно од Владимира Путина, који је започео своју владавину обрачуном са медијима, ови медији су наставили да раде. Неки од њих, посебно регионални и појединачни новинари, и данас су активни у Русији. Без друштвених медија и нових технологија, било би много теже прилагодити се. Али чак и сада, десетине милиона људи у Русији добијају информације од независних медија — и то и даље има стварни утицај.

Руска влада је почела да блокира Јутјуб 2024. године, а до прве половине 2025. године, саобраћај ка Јутјубу из Русије пао је на само 20 процената. 

Међутим, супротно ономе што су опозициони новинари раније веровали, западне платформе им нису помогле да дођу до руске публике. Као што је Тихон Џадко, главни уредник емисије „Дожд“ (ТВ „Киша“) рекао у интервјуу другом опозиционом новинару у егзилу Дмитрију Колезеву: 

„Нисам технички стручњак, али сам апсолутно уверен да би велике технолошке компаније, ако би потрошиле одређену количину ресурса — пре свега интелектуалних — да заобиђу ове блокаде, могле лако то да ураде. Они једноставно не желе. Тврде да би морали да омогуће неку функцију у апликацији Јутјуб, која је вероватно већ уграђена. Мислим да је у стварности то мало компликованије, али ипак, људи који су створили и развили такве гиганте као што су Епл, Гугл итд., очигледно су иницијативнији и паметнији од оних који раде у Роскомнадзору [руском владином телу за цензуру] или руском Министарству правде.“.

Дакле, није ствар у томе да ли они то могу да ураде. Нажалост, они једноставно не желе. Сви покушаји — отворена писма, разговори у различитим форматима са њима или њиховим представницима — нису довели ни до чега у протекле три године.

Мислим да их једноставно није брига. Да будем искрен, колико ја разумем, економски је то за њих сада безначајно тржиште. У најбољем случају је сива зона. Лакше је избећи проблеме — можда имају запослене или рођаке који би могли бити узети за таоце, па се једноставно држе подаље. И то је, наравно, веома тужно у контексту чињенице да скоро три године рата и стотине хиљада жртава нису ништа променили у њиховом начину размишљања. И даље је: „Не тиче ме се, нећу се мешати.“

Упркос томе што је Јутјуб блокиран у Русији, новинари многих политичких опозиционих канала на Јутјубу тврде да нису приметили пад. Штавише, чињеница да Руси користе ВПН-ове за приступ овим каналима повећала је њихову монетизацију на Јутјубу — на почетку потпуне инвазије, Гугл је укинуо сву монетизацију Јутјуба за налоге са седиштем у Русији. Џадко додаје:

Чудно, блокада Јутјуба у Русији нам је заправо финансијски помогла. Наша монетизација се повећала, као и за све који циљају рускоговорећу публику. Многи Руси су се преселили на места попут Холандије, Сингапура, САД, Немачке итд. и наставили су да нас гледају.

Поред техничких проблема са приступом руској публици, опозициони медији су се такође сусрели са проблемима финансирања, када је администрација америчког председника Трампа обуставила финансирање УСАИД-а. Како је руски филантроп који живи у иностранству Борис Зимин рекао у интервјуу за руски онлајн опозициони медијски програм Представа уз доручак на дан када су средства УСАИД-а замрзнута, Михаил Ходорковски и он су најавили да ће помоћи невладиним организацијама из Украјине и руским опозиционим медијима и невладиним организацијама у иностранству. Пошто су многи од њих изгубили велики део финансирања, ова два руска филантропа у егзилу ће надокнадити део средстава која су изгубили, како би их одржали на површини 90 дана.

То се догодило пре више од три месеца и, у овом тренутку, није познато да ли њихов фонд наставља да то ради.  Али, као што је рекао Борис Зимин: „Не можемо заменити УСАИД – то су огромне суме, милијарде.“

Тренутно није познато који ће медији потпуно престати са радом након што изгубе америчка средства. Међутим, многи медији су покушали да додају слојеве додатних извора финансирања. На пример, Дожд (ТВ Киша), Представа уз доручак, и Ехо Москве (вебсајт и Јутјуб канали који раде из Берлина, а неки из Москве), продају сопствену робу, као што су мајице или бејзбол капе, књиге. Такође организују јавне скупове или концерте са својим говорницима и водитељима за рускоговорећу публику у иностранству, продајући карте.  Поред тога, позивају људе да се претплате (али само оне у иностранству, јер је то кажњиво чинити из Русије).

Недавно су се многи медији придружили позиву за помоћ Медијазони, медију који су првобитно основале чланице Пуси Рајот, а посвећен је људским правима и политичким затвореницима режима у Русији. Други медији и многи Јутјуб новинари позвали су на донације од слушалаца, јер је Медијазона рекла да неће издржати до краја 2025. године осим ако не добију 10.000 месечних претплатника. Кампања је и даље у току; тренутно медији имају нешто више од 5000 месечних претплатника. 

Џадко је у интервјуу Колезеву, пре него што су објављена смањења финансирања од стране УСАИД-а, рекао:

Након што је почео рат и руски новинари почели да напуштају земљу, створен је огроман број нових независних медија — десетине. Већина су мали. Са мање грантова, неће сви преживети.То финансирање сада опада јер је много тога у почетку дато због изузетних околности рата. Сада се ствари враћају на нормалан ниво.Али број медија који се ослањају на то финансирање је много већи него раније. Дакле, неки мали медији ће морати да се реструктурирају, споје са већима или затворе. То није добар развој догађаја. Што је медијски пејзаж разноврснији, то боље. Али то је неизбежно.

Максим Курников је описао финансијску ситуацију пројеката Еха Москве са седиштем у иностранству:

Као и за већину прогнаних медија, тешко је. Немамо довољно средстава, али наша публика расте.Објављујемо књиге, организујемо догађаје. Недавно смо објавили књигу о односима САД и Русије 1990-их, а ускоро ћемо објавити и књигу о историји Руске православне цркве под Горбачовом и Путином. Такође путујемо са предавањима.

Дзјадко, с друге стране, истиче да опозициони медији сада, више него икад, морају да се ослањају на своју публику за финансијску подршку. 

Ово можда звучи грандиозно, али је апсолутно тачно: сви изгледи Дожђа су у рукама наших гледалаца. Када тражимо донације у етеру и кажемо да послујемо захваљујући вама, то је апсолутна истина. Да, део финансирања долази од међународних организација. Али тај новац није вечан – неизбежно је ограничен. Такође смо почели да добијамо неке приходе од оглашавања, који се постепено повећавају из месеца у месец, и то је одлично. Али оно што нам заиста омогућава да планирамо унапред јесте сазнање да имамо своје гледаоце који нас подржавају, првенствено кроз редовне донације. То нам омогућава да видимо будућност.  

Постоје милиони људи који говоре руски широм света спремни да подрже медије којима верују. Морате пронаћи прави формат и тон да бисте подстакли ту подршку — и наставили да је повећавате.