Слика са родеа на интерконтиненталном аеродрому Џорџ Буш у Хјустону, Тексас. Фотографија љубазношћу Марије Марте Бруно.

Овај чланак, који је написала Марија Марта Бруно, првобитно је објављен у билтену Pública 29. априла 2025. Глобални гласови објављују уређену верзију у складу са споразумом о партнерству.  

„Зашто носите наочаре за сунце? Зашто путујете сами? Шта сте радили у Колумбији? Који је ваш посао? Шта вас доводи у Сједињене Државе? Да ли носите дрогу?”

Ова питања ми је поставио агент Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ) док сам преузимала пртљаг са траке на аеродрому у Хјустону 16. марта 2025. Враћала сам се у Тексас, где сам живела две године, завршила мастер студије на Универзитету Тексас A&M и предавала до децембра претходне године. Овог пута сам представљала Државну агенцију на Међународном симпозијуму о онлајн новинарству (МСОН).

Мој повратак је представљао одличан пример онога како се тренутна америчка администрација односи према одређеним путницима. Ја сам жена која није белкиња — у САД, иако Бразилци попут мене< нису званично категорисани као Латиноамериканци, често нас доживљавају као Латиноамериканце — путујем сама, а стижем из Колумбије. Штавише, ја сам новинарка.

Те недеље у марту, рекла сам агенту ИЦЕ да носим наочаре за сунце јер имам диоптрију. Такође сам објаснила да путујем сама због радног задатка у Колумбији и да сам новинарка која присуствује медијској конференцији у САД. И не, нисам носила дрогу – само четири кесице кафе у коферу, поклоне за пријатеље који ће ме угостити у Тексасу, заједно са одећом и личним стварима.

Агент је рекао да ми не верује. Опрезно и с поштовањем сам упитала: „Да ли је ово заустављање било случајно или се нешто код мене истицало?“ Велика грешка.

Крупни белац са густом брадом и обријаном главом подигао је глас, наизглед увређен питањем. „Мислим да лажете, и заиста мислим да носите дрогу. Немам разлога да верујем вама или било коме. Моја једина сврха је да ставим интересе Америке на прво место.“

Да, поновио је слоган Доналда Трампа реч по реч: „Америка на првом месту”. Можда звучи као да је из цртаног филма, али је застрашујуће – и функционише.

Затим ме је отпратио до приватног простора за преглед. Била је то кратка шетња, али сам била нервозна – на крају крајева, ја сам жена, новинарка, и била сам сама у страној земљи.

У просторији за преглед је била породица са двоје деце и још једна жена која је путовала сама. Предала сам му кључеве од кофера да може да претура по мојим стварима. Међутим, није отворио паковаља кафе.

Касније ми је један амерички пријатељ рекао своју процену ситуације: „То је био наступ да те застраш. Да је заиста нешто посумњао, отворио би пакетиће кафе.“

Напетост је попустила тек када сам поменула Тексашки A&M. Тај локални детаљ је променио тон. Други полицајац, љубазнији, почео је да прича о универзитету. Брзо сам скренула разговор на тексашки роштиљ и колеџ фудбал. Вратили су ми пасош и пуштена сам.

Нисам неко ко лако заплаче, али када сам изашла из те собе, три сата сам била сломљена. Плакала сам због политике и због личних страхова. Размишљала сам о својим бившим студентима на Тексашком универзитету A&M, лицу агента ИЦЕ-а и породици која је била проверена поред мене. Да ли су пуштени или су били изложени даљем понижењу? Плакала сам јер сам знала да сам била застрашена и мета због свог пола, посла и националности.

2024. године сам била извесно попустљива према својим студентима који су гласали за Трампа – на крају крајева, рекли су да се радило о ценама намирница, зар не? Али тог дана сам плакала и зато што су чак и они који нису били ватрени присталице прихватили све: док су гласали за економију, прихватили су и бруталност и сваки облик предрасуда.

У петак, 18. априла, отприлике месец дана након инцидента, Комитет за заштиту новинара (КЗН) објавио је низ савета које се односе на ову врсту третмана на тачкама уласка у САД. Организација, која се залаже за слободу штампе, истиче ризике попут претреса електронских уређаја и дуготрајног испитивања, попут мог. Такође је објавила листу са саветима за дигиталну безбедност и саветима за ношење контаката за хитне случајеве на папиру.

Оно што се дешава у САД већ се догодило у Тексасу

Тексас — добро познато, богато конзервативно упориште — дуго је био полигон за антиимигрантске и анти-ДЕИ (разноликост, равноправност, инклузија) политике. Операција Усамљена звезда (Lone Star), покренута 2021. године, потрошила је 10 милијарди долара на патролирање границом са Мексиком, притворила преко пола милиона имиграната, па чак и повезала WhatsApp групе са војним особљем како би шпијунирали мигранте.

Док је Трамп у фебруару 2025. године најавио крај пријема, запошљавања и финансирања пројеката заснованих на ДЕИ широм земље, Тексас је већ усвојио сличан закон у априлу 2023. године.

Прошле године, Тексашки здравствени центар A&M Здравствени центар обуставио је хормонске третмане за транс студенте, под притиском конзервативних бивших студената, како је откривено у имејловима који су процурели у студентске новине универзитета. Чак и пре него што се Трамп вратио на дужност почетком ове године, конзервативни инфлуенсер Кристофер Руфо, из десничарског Института за политичка истраживања Менхетн, оптужио је универзитет за „расну сегрегацију“ након што је професор бизниса промовисао конференцију само за црне, латиноамеричке и староседелачке учеснике

Стога је Тексас, у много чему, наговестио националне промене. „Забринути смо, али нисмо изненађени. Оно што се дешава широм САД већ се догодило овде“, рекао ми је један од мојих бивших професора на A&M.

A&M је највећи јавни универзитет (10 највећих универзитета у САД, енгл.) у Сједињеним Државама по броју уписаних студената (са преко 70.000 студената) и има осми највећи фонд међу америчким универзитетима. То је конзервативна институција фокусирана на МИНТ (Математика, инжењерство, технологија и наука (МИНТ) је образовна групација која се користи у Сједињеним Америчким Државама и другде прим.прев.) и НАСА-ин партнер, али је његов колеџ либералних уметности остао простор где је и даље било могуће радити са политичким мањинама. Међутим, колега који је спроводио истраживање са ЛГБТ+ заједницом рекао ми је да се плаши губитка финансирања пре него што заврши докторску дисертацију.

Водили смо тај разговор у кампусу, јер сам посету Тексасу искористила да видим и неке пријатеље и бивше професоре. Био је хладан дан и седели смо на сунчаној клупи испред библиотеке у којој сам радила. Док ми је говорио колико је опрезан када је у питању дискусија о политици на друштвеним мрежама и на послу, спустио је глас. Затекла сам се како га опрезно пратим, мислећи да ако је геј држављанин САД, уз живтно искуство у Тексасу, опрезан, можда би и ја требала да будем.

Још један професор на Одсеку за новинарство и комуникације ми је рекао да није променио градиво свог курса – само језик: „Још увек предајем исте ствари, само користим друге речи.“ На својим предавањима избегава Трампове табу појмове – разноликост, равноправност, инклузија – али преноси исте идеје користећи речи попут мноштво, разноликост и прихватање. Такође је поменуо да се страни студенти, посебно они из Кине, плаше да напусте САД за празнике, плашећи се да им се неће дозволити да се врате.

Било да се ради о агентима ИЦЕ који понављају слогане MAGA (Учини Америку опет великом (Make America Great Again)), депортацијама Венецуеланаца у Ел Салвадор, или о уклањању вредности ДЕИ из образовања, током својих 100 дана на функцији, Трамп дефинитивно испуњава своја обећања, кроз тон, акције и поруке.