Romi u Bosni i Hercegovini su najbrojnija manjina i najčešće su izloženi predrasudama, diskriminaciji i isključenosti. Almir Agić, dvadesetdvogodišnji Rom iz Ilijaša, kod Sarajeva, bori se protiv predrasuda poezijom i umetnošću, dajući glas onima koji su nevidljivi u društvu.

U zbirci pesama „Kaktus u polju orhideja”, prikazuje unutrašnju borbu između onoga što oseća i onoga što društvo od njega očekuje, naglašavajući koliko se pojedinci često moraju prilagođavati unapred zadatim formama.

Agić je pojasnio da kaktus simbolizuje njega, koji je odrastao u okruženju punom izazova, naučio da se brani i uprkos svemu preživi. Orhideja predstavlja nju — nekoga ko dolazi iz drugačijeg sveta, nežnijeg ali istovremeno okruženog nepisanim pravilima koja ne dopuštaju odstupanja.

„Kroz tu simboliku želeo sam da prikažem koliko je teško izboriti se za ljubav, prihvatanje i pravo na sreću kada se ne uklapate u očekivanja sredine“, kazao je Agić.

Objašnjava da poezija ima moć da dopre do ljudi na način na koji argumenti i statistike često ne mogu. Kroz stihove, stvarnost se ne prikazuje kao puka statistika, već kao emocija koja se ne može ignorisati.

„Kaktus u polju orhideja” je prva zbirka koju je objavio mladi autor. Foto: Privatna arhiva preko Balkan Diskursa, koristi se uz dozvolu.

„Smatram da je umetnost, a posebno poezija, snažan alat u borbi protiv predrasuda jer omogućava ljudima da na trenutak vide svet kroz naše oči. Ako makar jedna osoba nakon čitanja moje zbirke počne razmišljati drugačije, oseti empatiju ili preispita svoje stavove, onda poezija već menja stvarnost“, dodao je Agić.

Njegova poezija nije samo lična priča, već i univerzalna poruka o položaju Roma u društvu. Agić naglašava:

Nevjerovatno je važno da mi sami pričamo svoje priče. Toliko dugo su drugi pričali o nama, umjesto nas. Kada mladi Romi dobiju priliku da govore, ne samo da razbijaju predrasude, već i grade samopouzdanje, otvaraju vrata novim generacijama i pokazuju da imamo pravo na vlastiti glas.

On smatra da je svaka ispričana priča mali korak ka društvu u kojem Romi nisu samo tema razgovora već aktivni učesnici u stvaranju narativa o sebi.

Prema straživanju iz 2022. godine koje je sprovela Romani Early Years Network, mnoga romska deca u BiH nemaju pristup kvalitetnim uslugama poput biblioteka, predškolskog obrazovanja i sportskih centara. Slabe komunikacijske veštine, ograničen pristup obrazovanju i siromaštvo, kako se navodi u izveštaju, često rezultiraju time da se romska deca smeštaju u škole za decu s poteškoćama u učenju, što doprinosi daljoj segregaciji i diskriminaciji.

Diskriminacija, kako pojašnjava Agić, nije uvek očigledna već se često pojavljuje u suptilnim oblicima, „kroz neizgovorena očekivanja, zatvorena vrata i ograničene mogućnosti“.

Iako postoje pozitivni pomaci integracije Roma u društvo u BiH, i dalje su najčešće spori i nedovoljni. Najčešće prepreke, prema istraživanjima, su u obrazovanju, zapošljavanju i političkom predstavljanju Roma u Bosni i Hercegovini, a što pokazuje i neimplementacija presude Sejdić-Finci, koju je Evropski sud za ljudska prava doneo pre 16 godina.

Evropski sud za ljudska prava je 2009. godine presudio da ustav Bosne i Hercegovine krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer zabranjuje pojedincima koji ne pripadaju trima „konstitutivnim narodima“ zemlje (Bošnjacima, Hrvatima i Srbima) da se kandiduju za predsednika i gornji dom parlamenta. Tužioci su bila dva državljanina BiH romske (Dervo Sejdić) i jevrejske (Jakob Finci) nacionalnosti, koji su proglašeni nepodobnim da se kandiduju za funkciju isključivo zbog svog porekla. Sud je ovo utvrdio kao diskriminatorno u vezi sa pravom na slobodne izbore. Parlament BiH je 2011. godine pokrenuo proces ustavne reforme kako bi se uskladio sa presudom i promenio ove odredbe, koje proističu iz Dejtonskog sporazuma (1995), ali do sada nisu sprovedene nikakve reforme.

Jedan od pozitivnih primera integracije Roma je uvođenje romskog jezika kao izbornog predmeta u osnovnim školama Tuzlanskog kantona. Ova inicijativa, prva te vrste u Bosni i Hercegovini, ima za cilj stvaranje inkluzivne i nediskriminatorske obrazovne sredine te očuvanje kulturnog identiteta Romaa. Agić je rekao:

Napredak postoji, ali je spor i nedovoljan. Vidimo više Roma u obrazovanju, kulturi, aktivizmu, ali prepreke su i dalje ogromne. Diskriminacija nije uvijek vidljiva na prvi pogled. Ipak, svaka priča poput moje, svaka uspješna priča nekog mladog Roma, otvara put drugima. Vjerujem da su promjene moguće, ali za njih su potrebni i sistemska podrška i hrabrost pojedinaca da se bore za svoje mjesto u društvu.

Zbirka „Kaktus u polju orhideja” je Agićev prvenac a sadrži 63 pesme u kojima se isprepliću teme ljubavi, siromaštva, diskriminacije i nepravde. Izdali su je javna ustanova kulturno sportski centar (JU KSC) i Radio Ilijaš, a promocija je održana u januaru ove godine u sklopu manifestacije „Ilijaška zima“.

Detalj iz knjige. Foto: Privatna arhiva preko Balkan Diskursa; koristi se uz dozvolu.

Osim što se okušao u pisanju, Agić je i ambasador slobode izražavanja od 2024. godine a aktivan je i kao autor i kolumnista na portalu Newipe, koji obrađuje teme koje se tiču i dolaze iz romske zajednice.

Uz ambiciozne planove za budućnost, Agić navodi da se nada da će biti intenzivno, emotivno i snažno kao „Kaktus u polju orhideja”, ako ne i više od toga. Dodaje da svaka priča koju napiše nosi deo njega, a inspiracije mu ne nedostaje, zbog čega se nada da neće proći nezapaženo.