Memorijalni centar Srebrenica u borbi protiv negatora genocida
Emir Suljagić. Slika Memorijalnog centra Srebrenica preko Balkan Diskurs-a; koristi se uz dozvolu.
Ovaj članak koji je napisala Erna Mačkić je prvobitno objavljen 17 marta 2025. godine, na stranicama Balkan Diskurs-a, projekta Centra za postkonfliktna istraživanja (CPI). Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju u skladu sa sporazumom o deljenju sadržaja.
Memorijalni centar Srebrenica je nedavno organizovao u Sarajevu prezentaciju na kojoj je predstavljena krivično pravna analiza i smernice za prijavljivanje krivičnog dela negiranja genocida s ciljem prevazilaženja pravnih, akademskih i institucionalnih izazova a kako bi negatori genocida bili suočeni s pravdom.
Sastanak je održan 11 marta u Sarajevu zbog sigurnosne situacije koja je dovela do toga da je Memorijalni centar morao da privremeno obustavi rad u Potočarima.
U julu 1995. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao deo organizovanog i planiranog napada Vojske Republike Srpske, pod vojnom komandom ratnog zločinca Ratka Mladića, političke direktive ratnog zločinca Radovana Karadžića, uz logističku i vojno-policijsku podršku režima u Beogradu, enklava Srebrenica je pala u ruke Vojske Republike Srpske. U narednim danima, počinjen je genocid nad više od 8.000 Bošnjaka, uglavnom muškaraca i dečaka, što su dokazali međunarodni sudovi. Danas se ovaj zločin često poriče kroz političke narative, revizionističke pokušaje i govor mržnje, sa ciljem relativizacije prošlosti, opravdavanja zločina i sprečavanja suočavanja sa istinom i odgovornošću.
Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, kazao je da su pre pet godina počeli da objavljuju godišnje izveštaje kako bi se bavili poricanjem genocida kao procesom, fenomenom, politikom i, na kraju krajeva, potencijalnim krivičnim delom. Dodao je da su, na neki način, njihovi napori bili ojačani izmenama krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (BiH) iz 2021. godine koje su kriminalizovale poricanje. Prema Suljagiću:
Memorijalni centar radi na zagovaranju za kreiranje sistema u kojem možemo da podnesemo krivičnu prijavu za negiranje genocida i da računamo da će ta prijava imati veće ili najveće moguće izglede da bude prihvaćena. Ovako tapkamo u mraku. Da li tapkamo jer ne znamo podnijeti prijavu u što sumnjam, da li zbog nekih strukturalnih razloga o čemu možemo razgovarati ili zato što individualno tužioci ili Tužilaštvo BiH nemaju hrabrosti ili integriteta da procesuiraju ovakve predmete, i o tome možemo razgovarati.
Prezentaciji su prisustvovali predstavnici akademske zajednice, institucija, nevladinih organizacija, majke Srebrenice te predstavnici međunarodne zajednice u BiH. Foto: Memorijalni centar Srebrenica preko Balkan Diskursa; koristi se uz dozvolu
Izrazio je žaljenje što nije moguće zbog sigurnosnih razloga razgovarati o ovome u Memorijalnom centru Srebrenica, navodeći da je:
Neprihvatljivo da ne znamo koji se zakoni na nas primjenjuju, koji je pravni okvir koji važi za Memorijalni centar, ili tražiti od nas da živimo pod vlašću režima koji učenje ezana nazivaju arlaukanjem, optužuje nas da ukopavamo životinjske kosti u mezarju u Potočarima…
Julian Reilly, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Bosni i Hercegovini, naglasio je važnost rada Memorijalnog centra Srebrenica a posebno u vreme ove političke krize.
„Svestan sam zabrinutosti ovih dana, suočeni smo s kompleksnim vremenom i krizom koja traži odgovor institucija. Verujem da će institucije ove zemlje uz podršku prijatelja iz međunarodne zajednice koja ima jedinstven stav naći izlaz iz krize i okrenuti fokus na rad za dobrobit svih građana“.
Julian Reilly, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Bosni i Hercegovini. Fotografija: Memorijalni centar Srebrenica preko Balkan Diskurs-a, koristi se uz dozvolu.
Naglasio je da negiranje genocida i ratnih zločina ima nesagledive posledice i za preživele i za generacije koje dolaze. Negiranje genocida, prema njegovim rečima, otvara bolne rane i ne dozvoljava društvu da prihvati prošlost i pravi korake ka izgradnji budućnosti.
Smanjen broj negatora genocida
Edin Ikanović iz Memorijalnog centra Srebrenica, pojasnio je da su u proteklih pet godina radili na monitoringu medija u vezi negiranja genocida i na godišnjem nivou o tome pisali izveštaj, ali da nisu bili uključeni društveni mediji i televizija, gde se takođe negira genocid.
Ikanović je naglasio da su pre donošenja izmena i dopuna Krivičnog zakona, kojim je negiranje genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti postalo krivično delo, zabeleženi veći broj negiranja genocida, kao i aktera koji ga negiraju.
„Broj aktera se smanjio, ali su ostali oni najveći negatori protiv kojih nema optužnica“, naveo je Ikanović.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Vitezu, Goran Šimić je kazao da u BiH ne vidimo samo negiranje genocida u Srebrenici već opšte negiranje presuđenih ratnih zločina. Naveo je da je u BiH oko 800 završenih predmeta za ratne zločine i preko 1.200 procesuiranih osoba.
Goran Šimić, šrofesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Vitezu. Fotografija: Memorijalni centar Srebrenica preko Balkan Diskurs-a; koristi se uz dozvolu.
„Rad Memorijalnog centra Srebrenica je od krucijalne vrednosti“, istaknuo je Šimić, dodajući da iskustva postkonfliktnih društava pokazuju da se jedino na istini — odnosno utvrđenim činjenicama — može izgraditi društvo.
Krucijalni problem u Bosni i Hercegovini, prema rečima Šimića, jeste što kao društvo nismo sazreli na način da presude možemo da prihvatimo, da činjenice klanja, paljenja, sakaćenja, zlostavljanja, ubijanja, iskopavanja leševa itd., možemo uvesti u društveni kontekst, društveni prostor.
Šimić je izrazio nadu da ćemo u budućnosti imati izveštaje o negiranju svih ratnih zločina.
Muamer Džananović, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava koji je bio i urednik izveštaja o negiranju genocida u Srebrenici, naglasio je važnost rada Memorijalnog centra Srebrenica.
„Činjenica je da genocidni projekt nije stao i nije zaustavljen. Negiranje genocida nad Bošnjacima počinjenog u julu 1995. godine, je osmišljeno na najvišem političkom nivou. Činjenica je takođe da se ta poslednja faza koja se osmišlja na političkom nivou i dalje traje“.
Advokat Senad Pećanin, koji se dugo godina bavio novinarstvom i uredništvom, izrazio je divljenje radom Memorijalnog centra, odnosno radom tima na čelu sa direktorom Suljagićem.
„Ključni problem na koji želim da ukažem jeste da Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, na čelu sa Kajganićem, krši zakon, krši svoje zakonske obaveze jer ne primenjuje Krivični zakon BiH, ovaj deo koji se odnosi na zabranu negiranja genocida i propisanih sankcija za sve koji to čine“.
Senad Pećanin, advokat. Fotografija: Memorijalni centar Srebrenica preko Balkan Diskurs-a; koristi se uz dozvolu.
Pećanin je primetio da smo svedoci da postoje na desetine krivičnih prijava podnesenih od strane pojedinaca, organizacija. U svetlu ovoga, on kaže da je sramota što Tužilaštvo BiH nije obradilo nijednu žalbu — niti je odbacilo te žalbe niti je pokrenulo istrage koje bi mogle dovesti do optužnica. Ono što je zabrinjavajuće, dodao je Pećanin, da Visoko sudsko i tužilačko veće BiH, koje je krucijalni organ za funkcioniranje pravosuđa u BiH nije reagovalo na ovu poraznu činjenicu.
Tumačenje zakonskih odredbi
Profesor Krivičnog prava na Univerzitetu u Sarajevu Almir Maljević, uradio je krivično pravnu analizu zakonskih odredbi o negiranju genocida, propisanih kazni, ali i detaljnih pojašnjenja oko negiranja genocida i kako ga je moguće dokazati, istovremeno navodeći nemačku praksu.
Maljević izjavio je da su se pojavili problemi u vezi sa nekoliko pitanja, uključujući ko se može smatrati počiniocem poricanja i značenje kvalifikacije „javnog“ poricanja genocida. Pored toga, nastavljaju se debate o tome da li je potrebno dokazati jasne, konkretne posledice poricanja kao krivičnog dela i da li se mora potkrepiti potencijal poricanja da podstakne nasilje i mržnju.
„Sve su to vrlo specifična pitanja na koja smo mi ovde pokušali odgovoriti kroz prizmu postojeće doktrine razvijene u drugim državama, prvenstveno Nemačkoj, te analizirajući dugogodišnju sudsku praksu Nemačke koja je već ponudila odgovore na neka od ovih pitanja“.
Munira Subašić, predsednica Pokreta „Majke Srebrenice i Žepa”. Fotografija: Memorijalni centar Srebrenica preko Balkan Diskurs-a; koristi se uz dozvolu.
Na otvorenim konsultacijama prisustvovali su predstavnici Majke Srebrenice i Žepa kao i predstavnici akademske zajednice, javnih institucija, NVO, te predstavnici međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.
