Limuni uzgajani u Tadžikistanu. Slika iz video zapisa “Таджикские лимоны” sa YouTube kanala Новости Таджикистана от З.

Limun je jedan od najpopularnijih poljoprivrednih proizvoda koji se izvozi iz Tadžikistana. Poznat je po izuzetnom kvalitetu i tražen je u zemljama Centralne Azije, ali i šire. Za razliku od drugih sorti, tadžikistanski limun je znatno slađi i sočniji, sa tanjom korom i jakom aromom. Osim toga, njihova narandžasta boja daje im karakterističan izgled.

Priča o limunima datira iz tridesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Tadžikistan bio deo Sovjetskog Saveza. Godine 1934, Vladimir Culaja, rođeni Gruzijac, stigao je u Staljinabad, kako se tada zvala prestonica Tadžikistana Dušanbe, sa prvim sadnicama limuna. U Sovjetskom Savezu bilo je uobičajeno da se mladi profesionalci šalju u udaljene krajeve, gde su njihova znanja i veštine bila potrebna za razvoj novih industrija.

Sadnice limuna koje je Culaja doneo bile su sorte Mejer, koja je nastala ukrštanjem limuna i mandarine, a naziv je dobila po Frenku Nikolasu Mejeru, američkom poljoprivrednom istraživaču, koji je ovu biljku prvi doneo iz Kine 1908. godine. Culaja je bio sertifikovani agronom i ceo svoj život proveo je u Tadžikistanu radeći na stvaranju i usavršavanju nove vrste limuna, zbog čega je dobio nadimak “otac limuna”.

Ukrstio je limun Mejer sa gruzijskim limunom i tako stvorio novu sortu, koja je kasnije postala poznata kao tadžikistanski limun. Sav ovaj rad obavljen je u eksperimentalnoj stanici u dolini Vahš, u južnoj provinciji Katlon, gde danas 90% domaćinstava uzgaja limun.

Ovde možete pogledati video zapis o tadžikistanskom limunu:

Pored toga, Culaja i njegove kolege razvili su novi metod uzgajanja limuna u regionu nepogodnom za citrusne biljke. Limune su sadili u dubokim plastenicima kako bi izdržali niske zimske temperature. Ovakav metod pokazao se uspešnim i kasnije je usvojen u susednim zemljama, Uzbekistanu, Kirgistanu i Turkmenistanu.

Decenijama kasnije, Tadžikistan je i dalje jedan od regionalnih lidera u uzgoju i izvozu limuna. Industrija limuna uspela je da preživi čak i građanski rat, koji je počeo 1992. godine, samo godinu dana nakon što je Tadžikistan stekao nezavisnost, i završio se 1997. godine. Danas je preko 5.000 hektara zemljišta pod limunom. Tokom 2024. godine Tadžikistan je izvezao više od 2.000 tona limuna, uglavnom u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan.

U Tadžikistanu poljoprivrednici prodaju limun po ceni od 0,3 američkih dolara po kilogramu. Iako se čini vrlo jeftino za zapadne standarde, industrija limuna smatra se unosnom u Tadžikistanu s obzirom na to da profit od uzgoja limuna može biti 8-10 puta veći od drugih kultura.

Ovde možete pogledati video zapis o sezoni berbe limuna u Tadžikistanu:

Vlada je podržala širenje plantaža limuna. Program za razvoj hortikulture, vinogradarstva i uzgoja citrusa za period 2025-2029 ima za cilj uvođenje novih vrsta plastenika i tehnologija za povećanje prinosa i izvoza. Planirano je 113 hektara novih zasada citrusa u više provincija. Na kraju, država želi da poveća godišnji izvoz limuna na 7.000 tona.

Popularnost tadžikistanskih limuna raste i na međunarodnom nivou. Najpoznatija osoba koja je priznala njihov kvalitet jeste kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji. Dok je bio u obilasku međunarodnog humanitarnog sajma u Pekingu 2019. godine, gde su bili izloženi tadžikistanski proizvodi, uključujući i limune, on je ovu sortu nazvao jednom od najboljih na svetu. Oni koji su ih probali teško mogu da ospore ovu tvrdnju.