Капути авганистанских ученика висе на зиду пошто је авганистанска влада покренула кампању „Повратак у школу“ уз подршку УНИЦЕФ-а, која враћа 1,7 милиона авганистанских дечака и девојчица у школу. Фотографија: Ескиндер Дебебе, користи се уз дозволу.

Аутори: Кларис Сих и Биби Абруцини

Данас, за милионе младих жена и девојчица у Авганистану, образовање није само право – то је чин пркоса. Од када су Талибани повратили контролу 2021. године, приступ учењу је брутално укинут.

Авганистан се пробудио у нову стварност у недељу, 15. августа 2021. Жена која жели да остане анонимна се присећа како је изашла напоље и чула од продавца да су талибани преузели контролу над главним градом, Кабулом. Атмосфера је била напета; страх и неизвесност су се могли видети на сваком лицу. Људи су журили кући, са изразима лица испуњеним забринутошћу. Непосредно пре повратка талибана, будућност је деловала обећавајуће.

„Много сам плакала јер сам знала да су све моје наде и снови разбијени.“ Суочена са неизвесношћу живота под влашћу талибана, породица је донела тешку одлуку да напусти Кабул и пресели се у село у Дара-е-Печу у североисточној провинцији Кунар.

Почетак нове мрачне ере

„Након што су Талибани преузели земљу, сва женска права и активности у Авганистану су згажени и заустављени“, објашњава Хела, учесница Програма лидерства који је подренула организација Авганистанци за прогресивно размишљање (АПР).

АПР је непрофитна организација коју воде млади у Авганистану, а која се активно бави питањима људских права, са посебним фокусом на женска права, истовремено промовишући приступ девојчица образовању кроз креативне и утицајне иницијативе. Од свог оснивања 2010. године, активности АПР-а су подржали преко 60.000 младих у 34 провинције, промовишући лидерство младих, образовање и културу мира.

„Као што тама обавије собу у којој је свака лампа разбијена, тако су и срца безбројних авганистанских девојака, помрачена очајем и чежњом за светлошћу наде“, каже анонимна учесница АПР иницијативе.

Аџмал Рамијар, извршни директор АПР-а, одбија да дозволи да њихови снови умру.

„Једног дана, нико неће бити ограничен због свог пола и ниједно дете се неће суочити са будућношћу у којој му је ускраћен приступ образовању“, каже он у интервјуу са Биби Абруцини из глобалне мреже цивилног друштва Форус.

Аџмал из прве руке зна шта значи бити расељен због рата. Његова доживотна борба за образовање почела је када је његова породица побегла из Авганистана 1996. године, када су Талибани први пут преузели власт у Авганистану. Тада је његовим сестрама било забрањено да иду у школу.

Данас, као заговорник у егзилу, он наставља да се бори за оне који су остали, а са АПР-ом је водио разне иницијативе, укључујући оснивање основне школе за интерно расељену децу и покретање програма представника авганистанске омладине при УН.

Авганистанци представљају једну од највећих избегличких популација на свету, са 2,6 милиона регистрованих широм света и додатних 3,5 милиона људи који су интерно расељени, након што су побегли из својих домова у потрази за безбедношћу.

Након више од четири деценије сукоба, природних катастрофа, дубоког сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, Авганистан остаје у стиску хуманитарне кризе. Према УНХЦР-у, отпорност избеглица, интерно расељених лица и заједница домаћина „полако достиже своје границе“.

Са наглим падом безбедности и могућности од преузимања власти од стране талибана 2021. године, очекује се да ће број оних који су приморани да беже расти.

Супротстављање угњетавању кроз образовање

До данас, прошло је више од 1.200 дана откако је авганистанским девојчицама забрањено да похађају школу након шестог разреда. Док су авганистански дечаци наставили да похађају наставу у средњој школи 22. марта 2025. године, девојчице су и даље искључене, без најављених планова за њихов повратак. Скоро 400.000 девојчица је >лишено права на образовање у 2025. години, чиме је укупан број порастао на 2,2 милиона, према подацима УНИЦЕФ-а.

Ово ограничење одражава ранију владавину талибана (1996–2001) када је образовање девојчица након основне школе такође било забрањено. Историјски гледано, приступ девојчица образовању је био оспораван, са значајним застојима под Хабибулахом Калаканијем 1992. године, током ере муџахединског рата (1992–1996), и поново под Талибанима од августа 2021. године.

Пре него што су Талибани први пут дошли на власт 1996. године, Авганистан је имао релативно инклузиван образовни систем, са преко 230.000 девојчица у школама и хиљадама жена на професионалним и наставничким позицијама. Сав тај напредак је преокренут.

Авганистан тренутно заузима последње место (177. место) на Индексу жена, мира и безбедности, што истиче озбиљан утицај текуће забране у образовању. Аџмал и његов тим у АПР-у одбијају да прихвате талибанску забрану образовања девојчица. Они раде на подизању „пригушених гласова младих жена“ и представљају „мисли оних који тренутно доживљавају политику кршења права на терену“.

Имали смо два избора: да одустанемо и пустимо да 20 година напретка нестане или да пронађемо нове начине да подржимо авганистанску омладину. Изабрали смо ово друго.

АПР је развио иновативне програме учења како би одржао образовање живим, фокусирајући се на иницијативе за е-учење које заобилазе физичка школска ограничења. Ови онлајн менторски програми повезују авганистанске девојке са глобалним стручњацима и пружају безбедан простор младим женама да пишу, деле приче и залажу се за промене и објављивање својих чланака и политичких сажетака како би се њихови гласови чули на међународном нивоу.

Чак и ако не могу да уђу у учионицу, пронаћи ћемо начине да осигурамо да наставе да уче.

Група авганистанских жена, бивших избеглица које су се недавно вратиле из Ирана, окупља се у кампу за повратнике Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Сари Пулу, Авганистан. Фотографија: Ерик Каналстен. Користи се уз дозволу. 

Моћ писмености: Алат за отпор

За Аџмал, писменост је више од самог читања и писања – то је оружје против угњетавања: „Писменост људима даје вештине да прекину циклусе угњетавања и залажу се за своја права.“

Три године након што су Талибани повратили контролу над Авганистаном, забрана образовања девојчица не само да је лишила младе жене њиховог основног права на образовање већ је и изазвала кризу менталног здравља алармантних размера.

АПР је недавно поделио наративе младих Авганистанки о негативним утицајима рестриктивне политике Талибана на ментално здравље жена и девојчица, посебно на њихове свакодневне борбе са траумом, анксиозношћу, депресијом и суицидалним мислима.

Осамдесет два процента Авганистанкиња је ове године пријавило погоршање осећаја анксиозности, изолације и депресије, а та бројка ће се само погоршати како жене буду све више ограничаване у јавном животу.

Аџмалови напори су привукли међународну пажњу, али борба се наставља. Он позива на глобалну подршку иницијативама које предводе Авганистанци, попут АПР-а, којима су потребни ресурси за одржавање њиховог рада. Залагање за стипендије је кључно за обезбеђивање приступа образовању за авганистанске девојке. Појачавање њихових гласова дељењем њихових прича и објављивањем њиховог рада помаже да њихова тешка ситуација остане видљива.

Поред тога, позивање влада на одговорност и вршење притиска на креаторе политике да оспоре репресивну политику Талибана су суштински кораци у борби за правду и људска права у Авганистану.

Заштита права авганистанских жена није само одговорност Авганистана – то је глобална дужност.

Како каже Соне, универзитетска студенткиња која је део АПР мреже, „Мислим да заслужујемо више него што имамо данас.“

Борба за родну правду не може се добити без образовања. Аџмал каже:

Авганистанским женама није потребно спасавање. Потребан им је приступ могућностима. А када га добију, показаће свету колико су моћне.

Тамана, учесница AПP менторског програма, додаје: Најбоља реченица која ме је увек мотивисала је: ‘Свако, било шта, ако вам стане на пут и омета ваш напредак, то значи да сте на правом путу. А ако наставите, остварићете значајан напредак.'“

Овај чланак, који су написале Кларис Сих и Биби Абруцини, део је кампање #Марширај са нама — серије прича активисткиња за родну правду из целог света.