Токсична мушкост: Глобални наративи о контроли
Илустрација: Глобални гласови
Ова прича је део Undertones, билтена Грађанског медијског надгледања Глобалних гласова. Претплатите се на Undertones.
Прошлог месеца, Netflix је покренуо серију Адолесценција , од четири епизоде о сајбер малтретирању и утицају наратива друштвених медија на дечаке, која је постала позив на акцију за родитеље и креаторе политике и покренула разговор о токсичној мушкости и маносфери. Па ипак, токсична мушкост је далеко од новог феномена — мизогинија, ЛГБТК+ фобија и друге последице хегемонистичке насилне мушкости постоје већ дуго времена.
У Мађарској, антимиграциони наративи владе Виктора Орбана настоје да дефинишу „мушки“ национални идентитет земље у супротности са „феминизованом“ западном међународном сфером, користећи конкурентске претензије на суверенитет како би појачали ову разлику, учвршћујући везу између мушкости и моћи. Ева Фодор повезује антимиграционе и антиродне политике у својој књизи, „Родни режим антилибералне Мађарске”, где објашњава да је, у борби против миграционе квоте Европске уније, мађарска влада представила Европску унију као „про-родног непријатеља мађарске нације”.
У Русији, од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, владина пропаганда је повезивала мушкост са ратом у покушају да регрутује нове војнике. Као што смо мапирали у претходним истраживањима, руска влада је представила придруживање војсци као најбољи начин да се покаже патриотизам и мужевност, што је повећало циклус насиља над женама у Украјини и Русији.
Хајп око токсичног мушког понашања прожео је и руководство западних земаља. Тренутни говор и политике америчког председника Доналда Трампа против разноликости директно су повезани са промоцијом мушкости, при чему чланови администрације па чак и сам председник повезују неефикасност и слабост лидерства са женама.
Појам снаге која стоји иза концепта мушкости доспео је и до руководилаца друштвених медија, а извршни директор компаније Мета, Марк Закерберг, повезао је промене политике компаније са потребом за више „мушке енергије“, и изјавио да „култура која мало више слави агресију има своје предности које су заиста позитивне“.
Наратив: „Жене треба да знају своју улогу и да је се придржавају.“ Ако то не ураде, требало би да се носе са последицама.“
(енгл.)
Према људима који подржавају овај наративни оквир, жене које се не придржавају улога које им намеће традиционални патријархат као што су рађалице, одгајивачице деце и кућне угоститељице требало би да се суоче са последицама.
Образложење иза ове идеје подржава хијерархију засновану на полу која утиче на лични живот, каријеру, породичне улоге и шире друштвене структуре, позиционирајући и цис и транс жене као подређене мушкарцима.
Јачање традиционалних родних улога за жене у западним друштвима често је вођено носталгичним величањем „старе мушкости“ — идеје која се промовише као одговор на перципиране емасулирајуће ефекте „просвећене културе“.
Како се овај наратив шири на мрежи
Коуч за везе Ђија Макул дели исечак старог интервјуа са Шоном Конеријем, где глумац тврди да понекад понашање жена заслужује да их се „удари“. Макул описује изјаву Шона Конерија као аспект „старе мушкости“ и пита, као позив, да ли би то понашање требало вратити.
У видеу, Шон Конери представља могућност ударања жена као заслужену дисциплинску меру, имплицирајући да се жене понекад не понашају онако како би требало и да је право мушкараца да их дисциплинују.
Конеријеве прве примедбе о ударању жена дате су током интервјуа за часопис Плејбој 1965 године. Затим је потврдио свој став 1987. у интервјуу са Барбаром Волтерс који је објављен у Макуловом твиту, а 1993. године је дао сличне контроверзне примедбе у интервјуу (енгл.) за часопис Ванити фер.
Објава је добила преко 1,8 хиљада коментара, 32 хиљаде лајкова и 14 хиљада обележивача. Рангирано је са -2 на нашој листи грађанског утицаја, јер су Конеријеве примедбе опасне јер нуде ударање као „разумну“ меру да се жене „ставе на њихово место“ ако се не понашају како би требало.
Погледајте комплетну анализу ставке овде (енгл.). Прочитајте и како се ова нарација потврђује у земљама попут Пакистана и Грчке.
Наратив: „Жене учествују у демографској кризи и требало би да преузму своју улогу у рађању деце” (енгл.)
Заговорници овог наративног оквира потврђују да жене сносе одговорност за побољшање стопе наталитета због својих биолошких карактеристика. Са њихове тачке гледишта, постоји директна веза између национализма и родних улога. Као што Анабел Чепмен елоквентно објашњава у свом есејуy „Где се род сусреће са национализмом“, „Ако је, из перспективе националиста, улога мушкараца да заштите нацију, онда је улога жена да је овековече“, што природно постаје разлог за притисак на жене да рађају децу.
Демографске кризе на местима попут Европске уније пружиле су конзервативним лидерима прилику да промовишу ову нарацију. У Италији, на пример, десничарска владина лидерка Џорџија Мелони искористила је оно што називају „демографском зимом“, јер је наталитет у земљи достигао рекордно низак ниво, према подацима Италијанског националног института за статистику (ИСТАТ).
Ова реторика се односи на одлуку о рађању деце кроз призму националног опстанка, уместо да се дају приоритет женским правима, личним изборима и тежњама.
Како се ова нарација шири онлајн
Дејвид Маркијани, италијански инфлуенсер са преко 10 хиљада пратилаца на X-у, који у својој биографији тврди да гаји гађење према женама и идентификује се као „најпознатији мизогиниста X-а“, тврди да „да бисте повећали стопу наталитета, не морате повећавати породиљско одсуство“, већ би требало „повећати плате очевима како би њихове жене могле да остану код куће и буду мајке“.
Тврдећи да је кључ за побољшање стопе наталитета „повећање плата очевима како би њихове жене могле да остану код куће и буду мајке“ и да је „двоструки приход замка против породице“, Маркијани имплицира да жене треба, и природно би, препознале своју улогу у друштву и преузеле одговорност за рађање деце.
Чланак је добио 99 коментара, 119 поновних објава, 664 лајкова, 18 обележивача и 33,4 хиљаде прегледа. Рангиран је са -1 на нашој листи грађанског утицаја, јер промовише политике и перспективу које утичу на способност жена да се праведно такмиче са мушкарцима на радном месту.
Погледајте комплетну анализу чланка овде. (енгл.)) Прочитајте и како се овај наратив потврђује у Великој Британији и Аргентини.
Вести из Прегледа грађанских медија
Драго нам је да Вас обавестимо да ће се Undertones наставити недељно са причама о наративима који су привукли пажњу нашег уредничког и истраживачког тима. Ако већ нисте, претплатите се.
