„Манири у Македонији. Даме имају предност.“ Карикатура Џорџа Денхолма Армора објављена у часопису Punch (Панч) 26. септембра 2017. године, изложена у Музеју града Скопља на изложби „Страни сликари у Македонији у периоду 1850–1950“ из колекције Влатка Милошевског. Фотографија: Филип Стојановски, користи се уз дозволу.

Према најновијем извештају (2024) Светског економског форума (СЕФ), Северна Македонија је на 58. месту од 146 земаља на Глобалном индексу родне равноправности. Овај пласман представља релативно задовољавајуће достигнуће, посебно имајући у виду да је земља напредовала за 15 места у односу на претходну годину. Глобални индекс родног јаза процењује годишњи статус и напредак у постизању родне равноправности кроз четири основна индикатора: економско учешће и могућности, образовање, здравље и преживљавање и политичко оснаживање.

Иако је ранг Северне Македоније на Глобалном индексу родног јаза релативно позитиван, јављају се значајне разлике међу појединачним индикаторима које анализира Светски економски форум. Земља је на 1. месту по образовању, али је пала на 134. место по здрављу и преживљавању, што указује на дубок јаз у здравственим исходима жена. Штавише, иако је политичко оснаживање у Северној Македонији постигло известан успех, са 45. местом у овој области, економско учешће и могућности остају главни изазов. Северна Македонија заузима 101. место у овом кључном индикатору, што сигнализира постојане родне неједнакости у економској сфери.

Упркос овом релативно повољном рангирању, стварно стање родне равноправности у Северној Македонији је сложеније када се посматра кроз призму свакодневних реалности са којима се суочавају жене. Тренутно стање македонског друштва, са својим патријархалним и ауторитарним структурама моћи, успоном десничарских и традиционалних политичких партија и покрета, и високим нивоом насиља над женама, поткопава позитивне резултате који се одражавају у извештају СЕФ-а. Растући број фемицида и мизогиних наратива које промовишу одређене институције и моћни појединци истиче неслагање између укупног ранга земље и животних искустава жена.

Иако су достигнућа у политичком оснаживању и образовању вредна пажње, она не смеју да засене сталне и системске проблеме са којима се жене суочавају, као што су економскa неједнакост, традиционалне социокултурне норме и насиље засновано на полу. Ови изазови остају дубоко укорењени упркос постојању правног оквира осмишљеног за борбу против родне дискриминације. Северна Македонија има законе као што су Закон о једнаким могућностима жена и мушкараца (2012), Закон о спречавању и заштити од дискриминације (2020), и недавно измењен Закон о спречавању и заштити од насиља над женама и насиља у породици (2025), као и Стратегију за родну равноправност (2022–2027). Међутим, жене у Северној Македонији се и даље боре да у потпуности остваре своја права, посебно у економској и социјалној сфери, где родне разлике и даље постоје.

Провера стварности: Разлика у платама између полова и професионална сегрегација

Према различитим анализама које су спровеле организације цивилног друштва (ОЦД), разлика у платама између полова у Северној Македонији процењује се на између 7,5 и 15 процената — тачнију бројку је тешко израчунати јер Завод за статистику Републике Северне Македоније не објављује редовно ове податке. Међутим, када се узму у обзир фактори као што су ниво образовања или врста занимања, разлике у платама између мушкараца и жена могу се повећати и до 28 процената, што жене ставља у неповољан положај. Штавише, статистички подаци и анализа УН Жене из 2022. године указују на то да су жене често запослене у мање плаћеним секторима, као што је производња текстила.

Професионална сегрегација је још један значајан проблем на тржишту рада. Жене и мушкарци имају тенденцију да буду концентрисани у одређеним секторима, при чему жене доминирају у финансијском, образовном и здравственом сектору, док су већина запослених у рударству, грађевинарству и транспорту мушкарци. Мушкарци су такође више заступљени у пољопривреди (као плаћено запослење), трговини, снабдевању електричном енергијом и водом и угоститељству. Поред тога, мушкарци заузимају већи удео високих руководећих позиција и висококвалификованих професија, одржавајући „ефекат стакленог плафона” који ограничава напредовање у каријери многих жена у Северној Македонији.

Упркос извесном напретку у последњој деценији, жене се и даље суочавају са значајним препрекама у приступу економским ресурсима; то ограничава њихову способност да покрену бизнис и развију женско предузетништво. Већина финансијских институција захтева колатерал за кредите, пракса која несразмерно погађа жене. Према извештају Агенције за катастар непокретности из 2023. године, жене поседују само 26,36 одсто имовине у Северној Македонији, упркос законима о наслеђивању који имају за циљ да обезбеде родну равноправност у наслеђивању. Ова економска неједнакост се огледа у броју жена предузетница. У 2021. години, само 19 одсто послодаваца у Северној Македонији биле су жене, док су 78 одсто самозапослених били мушкарци, а само 22 одсто жене. Ове бројке Светске банке потрврђују стални родни јаз у економском учешћу и могућностима.

Неплаћени кућни рад и родне улоге

Традиционална подела рада у Северној Македонији такође има значајан утицај на учешће жена на тржишту рада. Од жена се очекује да сносе примарну одговорност за кућне послове и бригу о блиским члановима породице, док се мушкарци често сматрају главним хранитељима и издржаваоцима породице. Извештај Државног завода за статистику и УН Жене наводи:

Проценат жена које се баве неплаћеним кућним пословима је седам пута већи од процената мушкараца, са разликом од 60,7 процената. Као резултат тога, жене имају мање времена за спорт, културне активности, слободно време и волонтерски или добротворни рад. Овај несразмерни терет неплаћеног кућног рада један је од кључних разлога за мање учешће жена на тржишту рада и доприноси њиховој економској неактивности.

Штавише, напредовање жена у каријери често је отежано друштвеним очекивањима и притиском да преузму више одговорности код куће. Свакодневна искуства, такође поткрепљена подацима, указују да жене, у просеку, проводе три пута више времена на кућним пословима него мушкарци. Ова традиционална подела улога ограничава могућности жена у образовању и развоју каријере, смањујући њихов приступ ресурсима и економске изгледе. Овај проблем је посебно изражен међу женама на селу, које се суочавају са додатним препрекама у приступу образовању, здравственој заштити и могућностима запошљавања.

Родно засновано насиље: Стални изазов

Насиље над женама је још један велики проблем у Северној Македонији, са дубоким последицама по родну равноправност. Студије показују да је између трећине и скоро половине (45 процената) жена у земљи доживело неки облик насиља током свог живота. Штавише, недавна анализа УНДП-а показује да је 61 проценат жена у Северној Македонији доживело онлајн узнемиравање.

Фемицид, најекстремнији облик родно заснованог насиља, остаје упорна и трагична реалност. Између 2017. и 2020. године, 26 жена је убијено, према подацима Државног завода за статистику, а 22 од ових убистава (84 процента) могу се класификовати као фемицид. У последњих неколико година, најмање још четири случаја фемицида привукла су медијску пажњу због бруталне природе злочина. Упркос пажњи коју ови случајеви добијају, није постигнут значајан напредак у систематском решавању фемицида.

Акушерско насиље и смрт новорођенчади у породилиштима широм земље такође су дошли под лупу јавности, истичући даље облике насиља који несразмерно погађају жене. Ова питања не само да угрожавају здравље и добробит жена, већ и поткопавају напоре за остваривање основних женских права.

Политичко оснаживање и образовање: Помешана слика

Иако су жене у Северној Македонији све више заступљене у политичкој и образовној сфери, њихов стварни утицај у овим областима остаје ограничен. Жене тренутно држе 35–39 процената места у националној скупштини и општинским већима, што је резултат система квота који захтева 40 процената жена кандидата на страначким листама. Године 2024., изабрана је жена за председницу (Gordana Siljanovska Davkova). Међутим, заступљеност жена на извршним позицијама остаје ниска. Тренутна влада има само три жене министра од 18, што представља око 17 процената извршних позиција, а постоје само две жене градоначелнице од 81 општине. Иако жене могу да заузимају позиције у влади, стварна моћ коју поседују да утичу на политику и доношење одлука ограничена је институционалним баријерама, друштвеним нормама и неједнаком динамиком моћи унутар политичких и страначких структура.

У образовању, жене показују високе стопе уписа и завршетка основног и средњег образовања. Ипак, родни стереотипи и даље обликују избор каријере, при чему су девојке често усмерене ка хуманистичким и друштвеним наукама, док дечаци доминирају у техничким областима. Иако жене чине већи проценат студената уписаних у високо образовање, њихова образовна достигнућа не прерастају у веће економске или професионалне могућности. Упркос вишем образовању, жене су и даље мање заступљене на тржишту рада и суочавају се са препрекама као што су ниже плате и мање руководећих позиција у поређењу са својим мушким колегама.

Сложена слика родне равноправности

Иако званичне анализе, попут Глобалног индекса родног јаза СЕФ-а, сугеришу да Северна Македонија напредује у одређеним областима родне равноправности, дубље испитивање открива нијансиранију и сложенију ситуацију. Релативно позитиван пласман земље у образовању и политичком оснаживању не одражава у потпуности стварност са којом се жене суочавају на тржишту рада, у својим домовима или суочене са континуираним насиљем заснованом на полу. Постизање истинске родне равноправности у Северној Македонији захтеваће решавање системских препрека са којима се жене суочавају, превазилажење статистичких података како би се размотрила животна искуства жена и дубоко укорењени културни и структурни фактори који одржавају неједнакост.