Moso bambus u Kavreu. Fotografija: Sailesh RC via Nepali Times. Koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak autorke Pinki Sris Rane prvobitno je objavljen u nedeljnom listu Nepali Times. Globalni glasovi objavljuju uređenu verziju u skladu sa sporazumom o podeli sadržaja. 

Bambus igra važnu ulogu u raznolikoj kulturi Nepala u svim životnim obredima od rođenja do smrti. Ova svestrana biljka koristi se i u građevinarstvu, u izradi muzičkih instrumenata, za prenošenje stvari, za pisanje, pa čak i u ishrani.

Danas se gajevi bambusa koriste za zaštitu sela u blizini Nacionalnog parka Čitvan na jugu Nepala, koja su često izložena poplavama izazvanim klimatskom krizom.

Ova oblast bogata je malim potocima koji su tokom zime suvi, ali tokom monsuna postaju nabujali i razorni. Da bi to sprečili, poljoprivrednici iz sela Madi, duž obala potoka, sade šume bambusa koje zaustavljaju poplave i sprečavaju eroziju tla.

“Kada počne kišna sezona, bojimo se da noću sklopimo oči” kaže Šanti Čapai (58) koja živi u blizini potoka Patare Kola, koji je prošle godine probio svoje korito.

Satelitski snimci sa Google Earth-a pokazuju ozelenjavanje poplavnog pojasa Patare Kole tokom poslednjih 15 godina. Fotografija: ABARI via Nepali Times.

Prilikom nedavne posete, Patare Kole je bio samo mali potok. Teško je zamisliti da bi tokom kišne sezone mogla da se pretvori u nabujalu reku koja izlazi iz korita i ugrožava farme i naselja.

Iako se bambus često koristi za ograde, nameštaj i kao važan komercijalni usev, poljoprivrednici u ovoj oblasti su u početku bili protiv ideje da ga koriste za kontrolu poplava. Smatrali su da je bambus invazivna vrsta koja će iscrpeti svu podzemnu vodu.

Međutim, već 15 godina arhitekte iz ABARI-ja (Institut za istraživanje opeke i bambusa) eksperimentišu sa vrstama trnovitog bambusa, poput vrsta Bambusa bluemeana i Bambusa balcooa, kao opcijama za obnovu degradirane zemlje i kontrolu poplava. Danas je ovo područje gusto obraslo bambusovim šumarcima, koji ozelenjavaju poplavni pojas potoka Patare Kola.

Vrsta trnovitog bambusa zasađena u selu Madi. Fotografija: Pinki Sris Rana via Nepali Times. Koristi se uz dozvolu.

Sediment prošlogodišnjih monsunskih poplava (jun–oktobar 2024) nataložen je u podnožju bambusovog drveća, dokazujući da su biljke stabilizovale obale i zaštitile okolinu smanjujući brzinu poplavnih voda.

Meštani Madija sada su uvereni da je ovo efikasno bioinženjersko rešenje za poplave. Takođe, bambus raste brzo i idealan je za obnavljanje obala reka. U Nepalu postoji preko 50 vrsta bambusa, od kojih se većina nalazi u vlažnim istočnim ravnicama i podnožjima. Međutim, neke vrste rastu i na visinama do 4.000 metara.

“Bambus je u našoj kulturi pogrešno shvaćena biljka jer se koristi u pogrebnim obredima i ima negativnu konotaciju” kaže Nripal Adikar iz instituta ABARI, koji u Nepalu gradi objekte od bambusa i nabijene zemlje. “Trebalo je vremena da ubedimo lokalno stanovništvo u njegove prednosti.”

Monsuni su u Nepalu oduvek bili sinonim za katastrofu, ali ekstremne vremenske nepogode uzrokovane klimatskom krizom dodatno su pogoršale klizišta i poplave. Loša izgradnja puteva, nekontrolisano eksploatisanje osetljivih izvorišta i zauzimanje prostora u poplavnim područjima povećavaju rizik.

Brane u obliku bodljikavih struktura pružaju efikasnu zaštitu od poplava u ugroženim područjima. Fotografije: Pinki Sris Rana via Nepali Times. Koristi se uz dozvolu.

Ali ovde, u Madiju, meštani su svojim očima videli direktne koristi bambusa za zaštitu od poplava.

Poljoprivrednik Fadendra Batarai navodi:

Iako je bilo obilnih padavina, razmere štete usled poplava tokom ovog monsuna bile su znatno manje. Bambus je delovao kao barijera i nije dozvolio da poplave unište naše useve.

Ova proverena i oprobana plantaža bambusa može se replicirati i proširiti širom Nepala, a poljoprivrednici iz Kančanpura, u zapadnim ravnicama, takođe su zasadili bambus i slonovu travu duž obala reke koja je izazvala razorne poplave 2018. godine.

Poplave u septembru 2024. godine usmrtile su 224 osobe u centralnom Nepalu, pri čemu su južni Lalitpur i Kavre najviše pogođeni. Dolina Rosi u Kavreu bila je devastirana, a čitava naselja su zbrisana. Međutim, jedno područje u blizini sa zasadom bambusa ostalo je netaknuto (na slici ispod).

Fotografija: Sailesh RC via Nepali Times

Zajednička šuma Danešvor Baikiva u Kavreu predstavlja parcelu bambusa od pola hektara koju je zasadila vlada u pilot projektu 2007. godine za potrebe proučavanja i istraživanja moso bambusa (Phyllostachys pubescens). Prošlo je 17 godina, a Ministarstvo šumarstva i životne sredine i Centar za istraživanje šuma i obuku potpuno su zaboravili na projekat.

“Iako na ovoj parceli nije sprovedeno nikakvo istraživanje, upravo je bambusova šuma spasila sela niz planine od velikog razaranja” kaže Badri Adikari, upravnik  Zajedničke šume. “Njihovi razgranati i isprepletani koreni čvrsto drže tlo, čuvajući stabilnost padina.”

Ova parcela možda nije bila u centru pažnje, ali njeni pozitivni efekti su i te kako primetni. Svih 12 okruga u pokrajini Lumbini pokrenulo je kampanju sadnje bambusa kako bi se sprečila erozija i poplave.

Pored svoje uloge u zaštiti od poplava, bambus ima i mnoga druga svojstva. Tradicionalno se veruje da ova biljka kontroliše klizišta i nije neuobičajeno videti kako meštani duž planina obnavljaju iscrpljene šume bambusa kada uoče njegove korsti. Badri Adikari kaže:

Drvo bambusa raste u visinu tokom leta, dok se njegovi koreni šire zimi. Zbog toga je zima pravo vreme za pripremu pred sledeću sezonu monsuna i razornih poplava“.