‘Majka sa detetom‘ autor Mikulaš Galanda (javno vlasništvo), izmenjeno uz pomoć Paint.NET i Canva.

Čitam svom trogodišnjem sinu priču za laku noć na svom maternjem jeziku — priču o zmajevima koji vole takose.

Čujem sebe kako iznova i iznova izgovaram reč “zmaj” dok prelistavam stranice slikovnice.

Fokusiram se na dugo “a” u mom regionalnom naglasku.

Primećujem da mi vrh jezika dodiruje donje zube kako bih proizvela taj zvuk.

Zadivljuje me činjenica da je ova osobina iz regije u kojoj sam odrasla ostala netaknuta, dok su se mnoge druge znatno ublažile, ako ne i potpuno nestale iz mog govora.

Pitam se hoće li on naslediti moj način izgovora, jer sam ja njegova majka i najveći uzor za engleski jezik u zemlji u kojoj živimo, a u kojoj se ne govori engleski.

Prelistavam leksikon svog dijalekta — engleskog jezika prošaranog nemačkim, poljskim, skandinavskim i drugim migrantskim uticajima (prim.prev. u pitanju je engleski koji se govori u Viskonskinu) — birajući nekoliko reči i izraza koje će naučiti od mene.

Zamišljam kako aparat za vodu naziva “bubbler” (termin koji označava česmu za piće u delovima SAD-a) ili kako dodaje “once” na kraju naredbe poput “dođi ovamo” kako bi je ublažio ili kako uzvikuje “ope, izvinite!” kada bi slučajno naleteo na nekoga na ulici.

Smeškam se na samu pomisao da bi se to moglo ostvariti iako zasigurno nikada neće živeti u toj regiji.

Razmišljam hoće li ikada živeti u nekoj regiji moje domovine.

Pitam se da li uopšte želim to.

Brinem da možda nikada neće biti oduševljen engleskim kao što sam ja, ili iskusiti tradiciju okupljanja uz prženu ribu petkom, ili uživati u harmoniji dobro pripremljenog takosa, ni zaraditi svoj prvi džeparac brišući podove posle škole kao što sam ja.

Panika me hvata na samu pomisao da bi i on mogao osetiti potrebu da ode što dalje.

Grdim sebe zato što je takvo mišljenje ograničeno, privilegovano i anglocentrično, i pitam se kako mogu da se ponašam kao da imam pravo da sudim o kulturi takosa.

Radovaću se dok ga budem posmatrala kako gradi svoj jezički put, koristeći brojne prilike da pronađe zajednicu, uživa u takosima i nauči životne lekcije, pa čak i kroz brisanje podova.

Prisećam se koliko sam uživala u uzbuđenju koje nosi beg daleko.

Nadam se da odgajam dobrog čoveka.

Oslobađam se osećaja zavisti zbog njegove nesmetane dvojezičnosti i dvojnog pasoša od rođenja.

Gutam knedlu zbog toga koliko ga volim.

Odgovaram na njegova pitanja o tome koliko su ljuti razni sastojci iz priče.

Zatvaram knjigu i nastavljam sa noćnom rutinom.