#PričeKojeInspirišu. Upoznajte 10 aktivista koji koriste digitalne medije za jačanje i promociju majanskih jezika u Meksiku.

Na fotografiji je Rodžer Izrael Kujok Tuz, autor: Mildred Jadira Mo Čan. Koristi se uz dozvolu.

Pročitajte inspirativnu priču jednog od dobitnika stipendije za digitalni aktivizam na jeziku Maja 2024. godine, koju dodeljuju Glasovi u usponu (Rising Voices). U ovom ličnom eseju autor je podelio svoju priču o aktivizmu, kao i o projektu kojim nastoji da promoviše svoj maternji jezik u svojoj zajednici, ali i putem interneta.

Jezik Maja je sredstvo za očuvanje znanja koje bake i deke poseduju. Kroz njega možemo da naučimo detalje tradicionalne gastronomije, astronomije, poljoprivrede i prirodnih lekova. Dokumentovanje znanja predaka na jeziku Maja predstavlja važno nasleđe za buduće generacije. Zahvaljujući prenošenju ovog znanja, naši roditelji, bake i deke, pa i mi sami, uspeli smo da opstanemo.

Ja sam Rodžer Izrael Kujok Tuz. Rođen sam u gradu Tizimin, u saveznoj državi Jukatan, u Meksiku, a odrastao sam u zajednici Dzonot Karetero koja pripada opštini Tizimin. To je malo mesto koje postoji više od pola veka, gde su različiti običaji i tradicije još uvek prisutni. Ljudi koji žive u zajednici poreklom su iz opština Merida, Valjadolid, Tizimin, Motul. Osim njih, ima ljudi koji dolaze iz drugih država kako bi se bavili poljoprivredom i stočarstvom, jer je zemljište idealno za obradu.

Park u Dzonot Careteru. Autor: Rodžer Izrael Kujok Tuz. Koristi se uz dozvolu.

Roditelji su me naučili da radim na polju kukuruza i nekoliko godina sam učestvovao u projektima promocije jezika Majatan (jukatanski jezik Maja). Počeo sam da govorim jukatanski jezik Maja sa roditeljima još u ranom detinjstvu. Bilo mi je veoma teško da naučim španski, tako da sam naučio da čitam tek u šestom razredu. Razmišljao sam o ispisu iz škole jer nisam video smisao u učenju, a bilo mi je i teško da se povežem sa drugarima jer sam govorio španski vrlo malo. Kada sam krenuo u srednju školu, imao sam loše ocene, ali sam dobio veliku podršku sestara i počeo da čitam romane i stripove kako bih poboljšao svoju komunikaciju.

Moja priča o digitalnom aktivizmu

Još od tinejdžerskih dana gajio sam strast prema gastronomiji, a posebno prema jukatanskoj hrani. Recept za kočinitu pibilj sam naučio na tradicionalnom festivalu. Majka me je naučila kako da pripremim recado blanco [beli začin] koji je osnova jukatekanske kuhinje. Pored gastronomije, poznajem i tradicionalnu medicinu.

Priprema pipijana. Autor: Manuel Santijago Maj Kujok. Koristi se uz dozvolu.

Baka i deka su me naučili da poštujem običaje i tradiciju Jukatana, tako da je moj posao bio da ih praktikujem i dokumentujem kamerom, jer smatram da je to izuzetno nasleđe i da ga treba sačuvati za buduće generacije. Na svakoj kulturnoj manifestaciji intervjuišem starije ljude na majanskom jeziku kako bih temeljno razumeo svaki simbolički element.

Osnovne studije komunikologije završio sam u Valjadolidu, Jukatan, jer sam zainteresovan za fotografiju i književnost. Kasnije sam završio master studije iz oblasti obrazovanja, gde sam učio o primeni alata u emocionalnoj inteligenciji, koji mi sada omogućavaju da radim kao univerzitetski profesor u oblasti jezika i komunikologije.

Uz pomoć digitalnih alata koje sam savladao tokom studija, radio sam na dokumentovanju kulture Maja kroz audiovizuelne materijale. Ovi materijali dele se putem društvenih mreža, ističući važnost upotrebe jezika Maja u zajednici.

Jedan od najvažnijih projekata u kojima sam učestvovao je Lingvistički korpus T’aansil, gde sam radio na dokumentovanju jezika Maja u istočnom delu Jukatana. Zahvaljujući ovom projektu uspeo sam da posetim različite opštine u regionu, upoznam i analiziram njihove varijante jezika Maja, kao i da ih transkribujem i prevedem na španski. Pronašli smo reči koje su čak bile na ivici izumiranja, ali su sada zabeležene. U okviru svog rada intervjuisao sam decu, adolescente i starije osobe koji su sa mnom podelili svoja znanja i svakodnevna iskustva. Zahvaljujući učešću u korpusu pokrenuo sam inicijativu za stvaranjem Fejsbuk stranice Red Indígena Maya [Domorodačka mreža Maja].

U Muuk’ Kaambal („Moć učenja“)

Moje interesovanje za dokumentovanje i promociju jezika Maja se nastavlja i trenutno razvijam projekat „U Muuk’ Kaambal” kako bi devojčice, dečaci i adolescenti mogli da ojačaju komunikaciju na ovom jeziku u digitalnim medijima. „U Muuk’ Kaambal“ znači „moć učenja”.

Radionica video dokumentovanja sa govornicima jezika. Autor: Cezar Can. Koristi se uz dozvolu.

Kroz radionice ću objasniti osnove pisanja jezika Maja, kako bi učesnici mogli da dekodiraju informacije koje ćemo istraživati u zajednici. Isto tako moći će da nauče česte izraze i reči, tako da kada govore o temama iz gastronomije, poljoprivrede, medicine ili običaja, imaju dovoljno termina da je opišu.

Projekat nastoji da stvara kratke obrazovne filmove u kojima će se deca obučavati u oblastima poput pisanja scenarija, glavnih elemenata snimanja i procesa audiovizuelne montaže. Koristiću Fejsbuk i TikTok platforme kako bih podelio rezultate radionica, jer je važno kontinuirano raditi na tome da jezik Maja bude vidljiv u digitalnim medijima.

Ovaj projekat biće realizovan 2025. godine kroz Program digitalnog aktivizma na jeziku Maja od strane Glasova u usponu (Rising voices), koji pruža podršku projektima zajednice za jačanje, očuvanje ili revitalizaciju majanskih jezika. Nadam se da će više mladih ljudi biti inspirisano ovim radom i prikupiti alate za sprovođenje projekata koji promovišu autohtone jezike u digitalnim medijima.

Moja odlučnost mi je pomogla da postanem digitalni aktivista za jezik Maja tako što sam dokumentovao i sačuvao znanje koje postoji u mom jeziku kroz fotografiju, video i audio zapise. Moj san je da buduće generacije poštuju i jačaju kulturu Maja.