Događaj iz USAID projekta za interetničku integraciju u obrazovanju u Severnoj Makedoniji, 24. novembar 2017. Javni domen fotografije Vlade Republike Severne Makedonije.

Pauza u stranoj pomoći koju je nametnula nova američka administracija negativno je uticala na brojne projekte civilnog društva, ljudskih prava i nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu.

Iako je tačan broj pogođenih organizacija teško proceniti, one se broje u stotinama. Samo relativno mali deo ukupne američke strane pomoći išao je civilnom društvu, ali su u poslednjim godinama ta sredstva bila ključna u sektorima kao što su profesionalizacija medija, ljudska prava, borba protiv korupcije, medijska pismenost i borba protiv dezinformacija, gde nisu bila dostupna domaća sredstva.

Izvršna naredba o ponovnom ocenjivanju i usklađivanju stranih pomoći Sjedinjenih Američkih Država, koju je potpisao predsednik SAD Donald Tramp 20. januara, obustavila je sve projekte koje finansira Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID), i Stejt department. Uveden je 90-dnevni period evaluacije tokom kojeg će administracija odlučiti da li će obustaviti, nastaviti ili izmeniti tekuće projekte na osnovu Trampovih prioriteta i vrednosti.

Ostali američki fondovi, uključujući one pod kontrolom Kongresa, takođe su bili pogođeni. NPR je izvestio da je angažovanje Elona Muska u okviru Ministarstva za efikasnost vlade (DOGE) u Ministarstvu finansija takođe zamrznulo pristup sredstvima za bi-partizanski neprofitni “Nacionalni fond za demokratiju, što je dovelo do blokade rada njihovih korisnika sredstava.

U regionu Zapadnog Balkana, javna diskusija se fokusirala na negativne posledice zamrzavanja sredstava za civilno društvo, uključujući podsmeh i velike kampanje klevete od strane anti-zapadnih aktera o propasti takozvanih “plaćenika” i “stranih agenata”, kao da su oni jedini korisnici ove pomoći, dok se u velikoj meri zanemaruje da je većina američkog finansiranja u Istočnoj Evropi korišćena ne samo za civilno društvo, već i za direktnu podršku državnim institucijama i privatnom sektoru. 

Za mnoge političare i mejnstrim medije na Balkanu, duga i ponosna istorija pomoći USAID-a u njihovom regionu, od pionirskih akcija pomoći nakon zemljotresa u Skoplju 1963. godine, do nedavnih dostignuća kao što je učiniti Makedoniju „prvom bežičnom zemljom” 2005. godine, čini se da je gotovo zaboravljena.

Razvoj širokopojasne infrastrukture podržane od strane USAID-a objašnjen u ovom videu pomogao je da se poboljša kvalitet života građana Severne Makedonije, podstakne ekonomija i podigne međunarodni profil zemlje.

Podaci o (prim.prev. pomoć od strane SAD-a) Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, i Srbiji dostupni na vladinom sajtu ForeignAsistance.gov ukazuju da je većina trenutnih sredstava dodeljena za kritičnu infrastrukturu, digitalizaciju i sajber bezbednost, jačanje energetskog sektora, ekonomski rast privatnog sektora — uključujući startape i mala i srednja preduzeća, borbu protiv korupcije, integritet izbora, obrazovanje, lokalnu samoupravu, otpornost mladih, kao i kulturu. 

U Severnoj Makedoniji, na primer, pauza u finansiranju utiče na izgradnju puteva i vodosnabdevanje u nekoliko opština. Infrastruktura Kosova je posebno pogođena zamrzavanjem sredstava od strane SAD, dok su sredstva Evropske unije zamrznuta 2023. godine. 

Za razliku od civilnog društva, koje je izrazilo zabrinutost, zvaničnici vlada Balkana su do sada umanjivali značaj pitanja američke strane pomoći. Na primer, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da „ne misli da će državne institucije biti pogođene ovom odlukom predsednika Trampa“ i da će analizirati situaciju i doneti zaključke kasnije.

Neki populistički političari, čije su administracije u prošlosti koristile pomoć USAID-a, od bivšeg makedonskog premijera i trenutnog begunca od pravde Nikole Gruevskog do predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpuno su prigrlili anti-USAID retoriku , ponavljajući lažne tvrdnje Elona Muska da je to kriminalna organizacija i slaveći kraj „američkog novca“.

Povezane dezinformacije takođe su se širile u regionu, poput lažnih tvrdnji i spinova o USAID-u: trošenju 50 miliona dolara na prezervative za Gazu, pokretanju „obojenih revolucija,” i plaćanju zvezdama Holivuda da posete Ukrajinu.

Ukidanje SAD pomoći utiče na nezavisne medije

Evropska federacija novinara (EFN) je pozvala sve potencijalne evropske donatore da preduzmu akciju kako bi nadoknadili povlačenje SAD-a, posebno da obezbede opstanak ukrajinskih medija, mreže beloruskih novinara u egzilu i medijskih programa na Kosovu.

Većina nezavisnih medijskih kuća na Zapadnom Balkanu zavisi od grantova USAID-a i drugih američkih fondacija, zbog nedovoljno razvijenih komercijalnih tržišta gde je lokalno finansiranje uslovljeno političkim vezama, dok evropski donatori retko nude podršku za proizvodnju novinarskog sadržaja. Mediacenter Sarajevo je objavio pregled zabrinutosti medijskih profesionalaca u Bosni i Hercegovini (BiH).

Milica Samardžić, izvršna direktorka udruženja Umbrella, koje okuplja 13 istraživačkih medijskih kuća, izjavila je da će „obustava američke strane pomoći imati ozbiljne posledice za medijski sektor, posebno za nezavisne i istraživačke medije koji se oslanjaju na donatorska sredstva.”

Samardžić je rekla da će se „suočiti sa gubitkom značajnog dela svog budžeta, što bi moglo dovesti do smanjenja aktivnosti, zatvaranja određenih redakcija ili čak potpunog zatvaranja medijskih kuća.” Upozorili su da „ako se u narednim mesecima ne pronađu sredstva za operativne troškove, procenjujemo da bi 64 odsto novinara zaposlenih u redakcijama moglo ostati bez posla, negde oko 59 ljudi”.

Mediacenter je anketirao medijske kuće iz svih delova zemlje, uključujući entitet bosanskih Srba Republiku Srpsku, koja pokušava da suzbije civilno društvo prema ruskim autoritarnim modelima.

Jelena Jevđenić, glavna urednica portala Impuls iz Banje Luke, objasnila je u izjavi za Mediacenter tešku situaciju nakon najave zatvaranja USAID-a. Pored finansijske krize, ova medijska kuća, kao i druge, takođe je bila na meti desničara koji se raduju Trampovoj odluci.

Jer su nas, nevladine organizacije i nezavisne medije, prikazali kao nekog ko zgrće enormne količine novca. Ipak najveće donacije su dobijale i dobijaju institucije. U prvim danima obustave pomoći režimski mediji u RS su već prozivali nezavisne istraživačke medije. To već dovoljno govori u kakvoj nepovoljnom položaju se nalazimo.

Impuls se bavi ekologijom, aktivizmom, korupcijom i marginalizovanim grupama. Bave se i medijima koji pokrivaju ove teme, kao i mediji istraživačkog novinarstva koji otkrivaju korupciju, zloupotrebu vlasti i druge društvene probleme.

Mediacenter je upozorio da vlasti u Bosni i Hercegovini nisu zainteresovane za finansiranje nezavisnih i istraživačkih medija. Grantovi od vlada i lokalnih zajednica su uglavnom namenjeni medijima lojalnim vlastima, tako da nezavisni mediji većinom zavise od donatorskih sredstava iz inostranstva. Senka Kurt, urednica portala Interview.ba objasnila je:

Donatorska pomoć je iznimno važna imajući u vidu da naše vlasti javne prihode i budžete koriste za svoje prijatelje, rođake, kumove a ne za nezavisne medije kojima redovno prijete i šalju upute kako trebaju izvještavati.

Generalni sekretar Udruženja novinara BiH Borka Rudić izrazila je zabrinutost da će prvi potez vlasnika medija biti otpuštanje novinara i istraživača. Zalažu se za formiranje nacionalnog fonda za podršku medijskom pluralizmu, kao i za jačanje EU fondova za medije, što su nedavno zatražili i Evropska i Međunarodna federacija novinara. Međutim, dodala je:

No, s obzirom na budžet EU parlamenta i izjave nekih od radikalnih EU parlamentaraca, nisam sigurna da će biti dovoljno novca za nezavisne medije ne samo u BiH već i diljem Evrope.

Marginalizovane zajednice trpe udarac

U Severnoj Makedoniji, portal Prizma je 20. februara izvestio da je desetine civilnih organizacija izgubilo veliki deo svog finansiranja, pri čemu je zamrzavanje ozbiljno pogodilo one koji rade sa „marginalizovanim zajednicama koje su zaboravljene od strane države,” kao što su žrtve porodičnog nasilja.

Helsinški odbor za ljudska prava je već zatvorio Sigurnu kuću, koja je pružala utočište LGBTQ+ osobama koje su bile proterane iz svojih porodica.

U izjavi za Prizmu, Slavčo Dimitrov, direktor organizacije Koalicija Margine izjavio je da očekuju ukidanje većine sličnih programa nakon perioda suspenzije.

Oсобено ќе бидат скратени оние програми кои што се занимаат со различност, еднаквост и инклузија, кои се специфично таргетирани од администрацијата на Трамп.

Konkretno, [očekujemo ukidanje] programa koji se bave raznolikošću, jednakostima i inkluzijom, pitanja koja su posebno ciljana od strane Trampove administracije.

Koalicija Margine će morati da obustavi niz svojih programa koji pružaju psihosocijalnu podršku ženama žrtvama nasilja i LGBTQ+ osobama. Nisu sigurni da li će moći da nastave sa pružanjem pravne podrške žrtvama nasilja u sudskim postupcima ili u vezi sa državnim institucijama. Tokom 2024. godine, ova organizacija je pružila usluge za 142 žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja zahvaljujući podršci USAID-a.

Koalicija Margine je takođe upozorila da smanjenje finansiranja povećava rizik od nasilja u kontekstu rastućeg pokreta protiv rodne jednakosti i prava LGBTQ+ osoba, i predstavlja bezbednosnu pretnju posebno za transrodne osobe, aktiviste i novinare. Dimitrov je zaključio:

Згаснување на дел од организациите, значи и губење на јавен глас во демократската сфера кој ќе говори за овие прашања. Просторот кој што полека веќе се испразнува ќе стане простор за ширачите на дезинформации, говор на омраза и ќе биде полесно окупиран од анти-родовите движења.

Gašenje dela ovih organizacija znači gubitak javnih glasova koji ukazuju na ova pitanja u demokratskoj sferi.Prostor koji se postepeno prazni od ovih glasova biće popunjen onima koji šire dezinformacije i govor mržnje, čime se olakšava zauzimanje prostora za pokrete protiv rodne ravnopravnosti.