Fotografija autora zhendong wang na Unsplash

Naš maternji jezik nije samo sredstvo komunikacije, on oblikuje naš identitet i naše poglede na svet. On učvršćuje naše emotivne veze sa kulturom i zajednicom, i obuhvata kako istoriju ljudskih odnosa, tako i budućnost ljudske otpornosti.

Upravo iz ovih razloga se svakog 21. februara, širom sveta obeležava Dan maternjeg jezika, i tako proslavlja značaj očuvanja i promocije jezičke različitosti, kao i višejezičnosti.

Kako bismo obeležili ovaj dan, zamolili smo članove Globalnih glasova — pravi višejezični kolektiv! — da odgovori na jednostavno pitanje: Šta za Vas predstavlja Vaš maternji jezik? Odgovori koje smo dobili bili su lični i iskreni, od isticanja lepote jezika do deljenja ličnih i političkih borbi vezanih za njegovu upotrebu.

„Pruža mi osećaj pripadnosti”

Rami Alhames je menadžer za arapski jezik u okviru projekta Globalnih glasova – Lingva. On arapski naziva „srcem svog identiteta”:

Arapski jezik nosi odjeke mojih predaka, toplinu porodičnih okupljanja i bogatstvo moje kulture. Kroz njegove poetske stihove i složenu kaligrafiju osećam duboku povezanost sa svojim nasleđem…On oblikuje moje misli, snove i izraze, pružajući mi osećaj pripadnosti. Svaka reč deluje kao most koji vodi ka mojim korenima, kao podsećanje na to ko sam i odakle sam.

Za prevoditeljku Gajdu Alnahal, arapski jezik kao maternji predstavlja izvor ponosa:

Arapski jezik je blago koje svi žele da otkriju. To je jezik svetog Kurana: svaka reč ima duboko značenje. Ponosna sam na svoj maternji jezik, jer gde god da sretnem strance, zamole me da ih naučim neke arapske reči.

Spisateljica i prevodilac Elisa Marvena ističe da je, pošto živi van svoje zemlje, shvatila koliko je španski, njen maternji jezik, postao novi način za povezivanje s ljudima:

Pošto živim u Nemačkoj, moj maternji jezik postao je polazna tačka za mnoga prijateljstva, prostor u kome se osećam sigurno, udobno i najviše „svojom”. To me je dovelo do potpunog razumevanja zašto strane zajednice širom sveta imaju tendenciju da ostanu bliske i spontano grade ono što neki negativno nazivaju „getoima”.

Elisa dodaje da prenošenje španskog jezika svom trogodišnjem mališanu garantuje da će ostati povezan sa širom porodicom, kao što će učiniti i arapski, jezik koji govori otac njenog sina.

Elmira Ljapina, spisateljica i prevodilac Globalnih glasova, opisuje svoj maternji jezik, tatarski, kao alat za izgradnju veza s drugim ljudima:

Kao deo turkijske jezičke porodice, tatarski mi pruža osećaj topline doma kada razgovaram sa starijim generacijama pripadnika turskih ili azerbejdžanskih zajednica. Slični nazivi kulturnih i istorijskih pojmova, kao i tradicionalna jela, povezuju me sa centralnoazijskom kulturom. Takođe, daje mi osećaj povezanosti s arapskom i persijskom kulturom zbog reči poreuzetih iz ovih jezika.

I prevodilac Tčaheneva Izrael, čiji je maternji jezik tupuri, objašnjava kako je jezik oslonac njegovom identitetu:

Ma langue est l'identité par laquelle je m'identifie et je me reconnais dans la société.

Moj jezik je deo mog identiteta kojim se identifikujem i prepoznajem u društvu.

„Učiniću svoj jezik suverenim”

Iako je malgaški službeni jezik Madagaskara, ekonomski pritisak da se favorizuju globalno dominantni jezici je jak. Liva Andriamanantena, prevodilac u timu za malagaški jezik u okviru projekta Globalnih glasova – Lingva, prepoznaje rizik koji to predstavlja za njen maternji jezik:

Malagaški jezik suočava se sa velikim problemom jer mnogi stanovnici Madagaskara ne znaju kako da ga pravilno pišu, a u školama se mnogo više koristi francuski jezik. Kao prevodilac, trudim se da oživim ovaj retki i dragoceni jezik jer se nadam da će jednog dana postati jedan od najtraženijih jezika u oblasti prevođenja.

Miora Stefani Radifera, jedna od menadžerki prevodilačkih timova za malagaški jezik, govori o tome kako ovaj jezik predstavlja „deo doma koji nosi sa sobom bez obzira na to gde ide”:

Iako volim da učim druge jezike, nijedan ne može da ga zameni — on je jedinstven, prelep i neodvojiv deo mene. Kao što kažemo na malagaškom, „Andrianiko ny teniko, ny an'ny hafa koa feheziko!” (Učiniću svoj jezik suverenim, a što se tiče drugih, savladaću ih i tako ću ih učiniti svojim).

Malagaški je jedan od najaktivnijih jezičkih timova Globalnih glasova, zahvaljujući kolektivnoj strasti koju članovi tima gaje prema svom maternjem jeziku. Imanoela Fifaliana, urednica i prevodilac za malagaški jezik, pokazala je tu strast u svom odgovoru:

Moja najveća želja je da podelim ovu lepotu sa drugima, da što više ljudi otkrije bogatstvo našeg jezika i kulture, kako bi mogli da nastave da cvetaju generacijama koje dolaze. Tiako ny teniko! (Volim svoj jezik!).

Prevodilac Raveloaritiana Mamisoa Izabela je ukratkno predstavila vezu koju oseća prema malagaškom jeziku: „Moj maternji jezik je moj identitet, moj život, most ka mojoj kulturi i nasleđu.”

Nepravedne stvarnosti, složeni odnosi

Kao što je jezik izvor lepote, može se koristiti i ne tako lepe stvari i događaje. Kroz istoriju, pa čak i danas, ljudi na vlasti su pokušavali da izbrišu maternje jezike i zamene ih svojim kako bi oslabili kulturne, prekinuli zajedničke veze i izazvali sukobe, a sve to kako bi potčinili narode i preuzeli njihov rad i resurse.

Spisateljica Kendis K. Stjuart, čiji je maternji jezik jamajčanski kreolski engleski, govorila je o svom ličnom iskustvu sa nasledstvom britanskog kolonijalizma:

Sećam se da su me kao dete ispravljali i grdili čim bih izgovorila nešto na kreolskom. U tom trenutku, nisu se primećivali pravi efekti. Međutim, mnogo godina kasnije, postalo je evidentno. Mnogi od nas moraju doslovno da se bore za svoj život kako bi govorili kreolskim, pisali ga i razumeli njegove raznovrsne zvukove. Sve to zahvaljujući tome u šta su nas naterali da poverujemo – da govoriti i komunicirati na ovom jeziku znači biti primitivan i neobrazovan. Beskrajno sam zahvalna lokalnim lingvistima i zagovornicima kreolskog koji nastavljaju da promovišu ovaj jezik.

Kada se lične, kultune i političke istorije sudare, pojam „maternji jezik” može biti teško razumljiv. Zamenica urednika Ameja Nagaradžan je izjavila da nije bila sigurna kako da odgovori na pitanje:

Da li je to jezik tvoje majke? I jezik njene majke? Za mene je to onda gudžarati, koji uopšte ne govorim i ne razumem. Ali ono na šta ljudi u Indiji misle jeste „porodični” jezik koji je obično očev jezik. Onda je to tamilski, koji manje-više dobro govorim, uglavnom zato što sam koristila svaku priliku da ga govorim i poboljšam dok sam odrastala. Jedva mogu da čitam i pišem. Da li je to jezik na kom mislim i sanjam? Onaj na kom sam odrasla? Onaj koji su tvoji roditelji i bake i deke govorili kada si bila malia? U tom slučaju, to je engleski.

Ngo Ngimbus Fidel Žulijet, menadžerka za francuski jezik, govorila je o svom odnosu prema jeziku basa i kako daje sve od sebe sa veštinama koje poseduje:

Le bassa représente mes origines. Cette langue a bercé mon enfance. Malheureusement, bien que codifiée, je n'ai pas eu la chance d'apprendre à la lire ni à l'écrire. Je le fais en tâtonnant.

Basa predstavlja moje poreklo. Ovaj jezik me je ljuljao u detinjstvu. Nažalost, iako je kodiran, nisam imala priliku da učim da ga čitam ili pišem. Radim to kroz metodu pokušaja i grešaka.

Arzu Gejbulajeva, spisateljica i urednica koja pokriva oblast južnog Kavkaza i Tursku, napravila je razliku između ideja „porekla” i „korena” u vezi sa svojim maternjim jezicima azerbejdžanskim i ruskim:

Mislim da je to, u suštini, jedina stvar koja me povezuje sa mojim poreklom. Izbegavam da koristim reč ‘koreni’ jer sam shvatila da koreni mogu biti postavljeni i na drugim mestima, pa zbog toga ne vidim to kao povezanost sa korenima, već više sa mojom domovinom. To je i dalje jezik koji ponekad ima najbolje reči za objašnjenje situacije, stanja ili emocije.

Jedinstvene reči i idiomi

Svaki jezik je univerzum za sebe, sa jedinstvenim vokabularom i kreativnim izrazima koje nije lako prevesti. Irina Tiper, menadžerka za ukrajinski jezik, govorila je o melodiji, nijansama i bogatstvu ukrajinskog jezika:

Jedna od mojih omiljenih reči je затишок, što znači ugodno, toplo mesto — što savršeno oslikava osećaj doma i pripadnosti koji mi ukrajinski jezik pruža.

Spisateljica Prudens Njamišana rekla je da je njen maternji jezik povezuje sa precima:

Neki izrazi i poslovice na jeziku rukiga otkrivaju kako su generacije prenosile mudrost i tradiciju. Moja omiljena poslovica je „Nyantahurira akambukira omu bwato bwibumba” — Onaj ko se ne obazire na upozorenje, na kraju će pokušati da pređe more u čamcu od gline.

Sandžib Čaudari, pisac i menadžer za nepalski jezik, opisao je kako je njegov maternji jezik, istočni tharu, oblikovan okolinom u kojoj je narod Tharu živeo:

Mislim i sanjam na svom maternjem jeziku… Tharusi žive na južnim ravnicama Nepala hiljadama godina i imaju jedinstven odnos sa šumama, divljim životinjama i prirodom, što se odražava u jeziku jedinstvenim rečima, frazama i idiomima.

Pisac Abhinaš Das podelio je svoju omiljenu reč na asamskom , jednom od službenih jezika u Indiji:
Osećam se jako dobro i srećno dok se izražavam i komuniciram na svom maternjem jeziku… Podeliću jednu od mojih omiljenih reči na asamskom: “ভালপোৱা” što znači „ljubav”.

„Jedini jezik koji govorim iz srca”

Naš maternji jezik ključan je za to kako se odnosimo prema sebi i drugima, bili oni blizu ili daleko. Ovo je istina za Žana Sovona, urednika iz oblasti frankofone podsaharske Afrike, čiji jezik je nigersko-kongoanskog porekla:

Ma langue maternelle représente une richesse immatérielle que je partage en commun avec les membres de ma communauté ou ethnie. Je suis fier de parler cette langue et de voir d'autres personnes s'y intéresser.

Moj maternji jezik predstavlja nematerijalno bogatstvo koje delim sa članovima svoje zajednice ili etničke grupe. Ponosan sam što govorim ovaj jezik i što vidim da su i drugi ljudi zainteresovani za njega.

Džoana Dobre, menadžerka za rumunski jezik, rekla je da je rumunski „povezuje sa detinjstvom, porodicom, prvim prijateljima i predstavlja veliki deo onoga što ona jeste”, dok je Gabrijela Garsia Kalderon Orbe, menadžerka za španski jezik, sažeto opisala svoj odnos sa španskim: „To je način na koji komuniciram sa svima drugima i način na koji stičem znanje.”

Za Marisu Petriku, menadžerku za italijanski jezik, njen maternji jezik pruža posebnu vezu s umetnošću:
Italijanski jezik se takođe može smatrati univerzalnim jezikom: svaki muzičar može da razume bar dve ili tri reči na italijanskom, koje se mogu naći na notnom zapisu, kao što su alegro, maestoso, itd. Italijanski jezički identitet često obuhvata discipline kao što su humanističke nauke, muzika, poezija, književnost i umetnost koje su stvorili naši preci. Za mene, to su najvažnije vrednosti mog jezika.

Ona je takođe ukazala na povezanost koju oseća sa govornicima drugih romanskih jezika, nešto što je istakla i prevoditeljka Ursu Ilona-Aleksandra o svom materenjem rumunskom jeziku, dodajuću: „Moj maternji jezik za mene znači i poreklo i originalnost.”

Stanje našeg maternjeg jezika kao neodvojivog dela našeg identiteta često se pominje u odgovorima koje smo dobili od članova zajednice Globalnih glasova. Možda je prevoditeljka Marija Dabija to savršeno sažela kada je slikovito odgovorila:

Ma langue maternelle est la seule que je parle avec le cœur.

Moj maternji jezik je jedini koji govorim iz srca.