Žene svetski lideri na COP26. Slika od Škotske vlade sa Vikimedije Commons (CC BY-SA 2.0).

Autor: Brajan Malika, osnivač Još jedan procenat i član Savetodavnog odbora Inicijativa digitalne demokratije.

Dugo pre početka prve industrijske revolucije oko 1760. godine, zabeleženo je da su ljudi u dalekoj prošlosti koristili primitivno oružje za lov, primenjivali osnovne metode ribolova u plitkim vodama i radili golim rukama na sadnji i žetvi. Uopšteno, istorijske knjige prikazuju društvo pre 1760. godine kao period jednakih borbi za sve. Međutim, to nije tačno, jer je postojala forma stratifikacije zasnovana na društveno definisanim rodnim ulogama koja je žene i devojke svrstala u nižu klasu u poređenju sa muškarcima. To je značilo da su žene, devojke, pa čak i deca, klasifikovana kao imovina zajedno sa „stokom.” One su obavljale najteže poslove golim rukama, nisu imale pravo na saglasnost i nisu mogle da odlučuju o svojoj budućnosti ili budućnosti društva. 

Prva industrijska revolucija

Početkom 1760-ih, došlo je do revolucije koja je omogućila ljudima da koriste vodu i paru za pokretanje poljoprivredne proizvodnje, kao i predilica, izum koji je transformisao tekstilnu i pamučnu industriju. Mnogi drugi razvojni procesi u obradi gvožđa učinili su topljenje mnogo lakšim. Ova dostignuća dovela su do ubrzane masovne proizvodnje i povećanog ekonomskog rasta u nekim delovima sveta.

Međutim, iako je prva industrijska revolucija predstavljala veliki korak napred za ljudsku civilizaciju, postavila je temelje za mnoge socijalne nepravde. Na primer, sa uvođenjem mehanizacije, muškarci su sada mogli da pristupe velikim parcelama zemlje za poljoprivredu, zahvaljujući traktorima koji su bili efikasniji od rada koji su pružale ljudske ruke. 

S druge strane, žene i devojke su bile primorane da se brinu o potrebama muškaraca i njihovih porodica, da preuzmu odgovornost za domaćinstvo, i često su bile na milost i nemilost muškaraca koji su profitirali od ogromnih dobitaka i teritorija zahvaljujući mehanizaciji. Prva industrijska revolucija je stvorila jače ekonomije i jače muškarce, kao i popularne medije. Ali kraj ove ere ograničio je ulogu žene na služenje potrebama muškaraca, dece i domaćinstva.

Druga industrijska revolucija

Druga industrijska revolucija, koja se odvijala od oko 1870. do 1914. godine, obeležena je otkrićem modernih izvora energije poput električne energije, što je smanjilo zavisnost od pare i vode za pokretanje proizvodnje. Ova era je donela razvoj sijalica, telefona, vazdušnih kočnica, aviona, rafinerija i drugih mašina koje su koristile modernu električnu energiju. 

Sa rodne perspektive, druga industrijska revolucija se dogodila u vreme kada je patrijarhalna dominacija bila visoka, što je omogućilo muškarcima da lakše putuju na račun žena, koristeći moderne brodove, avione i automobile za otkrivanje i istraživanje sveta. Muškarci su takođe mogli da prate dešavanja putem novina i televizije više nego žene u ovom periodu. 

Nažalost, zbog poboljšane efikasnosti mašina i komunikacionih alata za nadzor i transport, muškarci su bili na čelu započinjanja ratova i sukoba, uključujući Prvi svetski rat. Zanimljivo je da je ovaj period doneo mali napredak u rodnoj ravnopravnosti, jer je bilo više žena potrebnih da zamene muškarce koji su otišli u rat. Kao rezultat toga, došlo je do povećanja zaposlenosti u kancelarijama za žene, što im je omogućilo da rade kao učiteljice, službenice i u fabrikama, za razliku od ranije. 

Ipak, istraživanja pokazuju da žene i devojke nisu mogle da pristupe bolje plaćenim poslovima ili menadžerskim pozicijama. Oduzete su im prilike da studiraju medicinu, inženjerstvo ili pravo i bile su osuđene na slabo plaćene, fizičke poslove. Nisu imale pravo glasa, a kamoli da budu izabrane na vodeće pozicije.

Ali čak i u ovim teškim vremenima, neke žene su postigle napredak i ostavile svoj trag u društvu. Baronesa Berta von Sutner, talentovana austrijska spisateljica, pisala je protiv rata i nasilja u svom romanu pod naslovom „Položite oružje”, što ju je učinilo prvom ženkom koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir. Marija Skłodovska-Kiri, poljsko-francuska fizičarka i hemičarka, prevazišla je brojne prepreke kako bi dobila Nobelove nagrade za hemiju i fiziku. Ona je prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu, i prva osoba koja ju je osvojila dva puta. Tokom proučavanja uranijumskih zraka, otkrila je nove elemente i nazvala ih polonijum i radijum. Takođe je skovala termin „radioaktivan” da bi ih opisala.

Treća industrijska revolucija

Nakon dva svetska rata, 1950-e godine označile su poćetak treće industrijske revolucije. Ovaj period obeležio je razvoj prvih računara, automatizovanih komunikacionih i transportnih sistema, kao i pojava interneta.

Tokom ove ere, pokreti koje vode žene i grupe za prava zahtevale su svoje mesto u društvenim, ekonomskim i političkim sferama na organizovaniji i svesniji način nego pre. Ovi pokreti doveli su do postignuća bez presedana, kao što je  Sirimavo Bandaranike koja je postala prva žena premijer u svetu, vodeći Šri Lanku 1960. Takođe, 1966. godine, Indira Gandi postala je prva i jedina žena premijer Indije do 2025. godine. Ovaj talas takođe je doveo do toga da Margaret Tačer postane premijerka Ujedinjenog Kraljevstva između 1979. i 1990. godine, čime je postala prva žena koja je vodila razvijenu zemlju.

Tokom treće industrijske revolucije, Svetska konferencija o ženama održana je u Pekingu, Kina, 1995. godine, koja je okupila aktivistkinje iz celog sveta kako bi usvojile pravni okvir od 12 tačaka usmeren ka postizanju jednakosti između žena i muškaraca, devojčica i dečaka, u društvenim, ekonomskim i političkim oblastima. Pekinška konferencija je urodila plodom podstičući vlade da uključe rodnu ravnopravnost kao put ka postizanju jednakosti. Ova načela su vodila izradi Milenijumskih ciljeva održivog razvoja UN-, pri čemu je rodna ravnopravnost bila ključni oslonac.

Drugi značajni napreci za žene i devojke tokom treće industrijske revolucije uključuju veći broj žena na čelu zemalja, Vangari Matai koja postaje prva Afrikanka koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir, Malala Jusufzai koja je primila Nobelovu nagradu za mir sa 17 godina, i Keti Boman koja je vodila razvoj algoritma za snimanje crnih rupa.

S druge strane, žene su se i dalje suočavale s preprekama u sticanju jednakog pristupa obrazovanju. U međuvremenu, zdravstveni problemi poput epidemije HIV-a značajno su naškodili ženama i devojkama širom sveta i stvorili dugoročne prepreke za pristupanje jednakosti u nekim oblastima.

Četvrta industrijska revolucija

Sižemo brzo do sadašnjosti, nalazimo se u jedinstvenoj eri u kojoj se, za razliku od prethodnih revolucija, treća i četvrta industrijska revolucija događaju istovremeno!

Doživljavamo vreme kada su internet i digitalne tehnologije isprepletene i duboko usađene u naše socijalne, ekonomske, političke, pa čak i fizičke ljudske anatomije.

Istovremeno, manje od pet godina nas deli od 2030. godine, kada se očekuje da će ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija biti ostvareni, uključujući agendu za smanjenje nejednakosti za žene i postizanje rodne ravnopravnosti.

Teško je poverovati da neprestano manje od dva procenta žena i devojaka u tehnološkim startapima dobija sredstva od investitora i grantove za prototipizaciju ili širenje svojih inovacija na globalnom nivou, pri čemu neka područja sveta beleže statistiku koja ide čak do nula procenata.

Takođe 50 procenata žena i devojaka nije moglo da se vrati na svoja uobičajena radna mesta nakon COVID-19. Ova stvarnost je efikasno unazadila naše prethodne uspehe u rodnoj ravnopravnosti.

Dok se suočavamo sa četvrtom industrijskom revolucijom, moramo biti svesni i osigurati da predviđene tehnološke dobitke, kao što je blockchain, iskoriste afričke žene i devojke. Jedan od primera je osiguravanje pristupa obrazovanju i sticanju finansijske nezavisnosti, što je otežano jer samo 20 procenata žena na kontinentu danas ima pristup bankovnim računimaay.

ATakođe, moramo pronaći načine da osiguramo da nove tehnologije u poljoprivredi promovišu poljoprivredu koja nije zasnovana na zemljištu, s obzirom na to da samo 15 procenata žena širom sveta poseduje obradivu zemlju, što im otežava da utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Na kraju, nadam se da će četvrta industrijska revolucija olakšati ženama i devojkama u ranjivim sredinama da koriste svoje telefone za prijavljivanje slučajeva rodno zasnovanog nasilja direktno policiji i pokretanje sudskih postupaka. To se može ostvariti finansiranjem tehnoloških rešenja koja odgovaraju potrebama žena i devojaka koje su žrtve i preživele rodno zasnovano nasilje.

Nadam se da je inkluzivna tehnologija nedostajući deo slagalice koji je potreban za premošćavanje jaza u rodnoj ravnopravnosti dok ulazimo u budućnost tehnološki zasnovanih industrijskih revolucija.