Фотографија особе која држи послужавник са чоколадама у облику срца.  Слика пројекта РДНЕ Стоцк, са Пекелс-а (Слободно коришћење).

Аутор Безавит Меконен

Тешко је замислити свет без чоколаде. Нарочито око Дана заљубљених, када се у локалним продавницама могу наћи уредно сложене кутије, где је на многим производима означено да су „из западне Африке“. Међутим, како је западна Африка све више обликована климатским променама, крчењем шума и порастом нивоа мора, треба размислити о томе како ће се развијати овај веома комерцијализован празник — онај који подстиче продају чоколаде, ружа и романтичних одмора широм света.

Али овај познати и гротескни приказ шарених слаткиша који се највише повезује са празником можда неће заувек бити део наших традиција за Дан заљубљених. Застрашујуће је помислити да би у наредних 20 до 30 година чоколада могла да постане редак луксуз – или чак да потпуно нестане.

Производња какаа

Зрна какаа, кључног састојка у прављењу чоколаде, успевају у топлим, влажним климама, захтевајући и падавине и сенку да би цветали. Али произвођачи упозоравају да крчење шума и промена временских прилика угрожавају глобалне залихе. Монделез Интернешнал, компанија која стоји иза брендова чоколаде Милка и Кадбури, је издала упозорење: ако се не предузму хитне мере, кључни региони за производњу какаа као што су Обала Слоноваче и Гана — одговорни за 60 одсто светске производње какаа — могли би дс постану неприкладни за узгој у наредних 30 година.

Обала Слоноваче је водећи произвођач и извозник какаоа широм света. У 2019., извезла је какао и производе од какаа у вредности од скоро пет милијарди америчких долара.

Више од 2 милиона фармера у западној Африци зависи од узгоја какаа. Међутим, у протеклој деценији, претварање тропских влажних шума у плантаже какаоа изазвало је веће проблеме. Какао је спор усев, и може проћи читава година да какао дрво произведе какао за 200 грама чоколаде. То је отприлике две чоколадице по дрвету какаоа. Старије дрвеће такође даје мање какаоа, а већина светских плантажа какаоа је већ у годинама врхунца производње. С друге стране, глобална потражња за какаом брзо расте, а произвођачи се боре да одрже корак. Процењује се да ће Сједињене Државе конзумирати 26 милиона килограма чоколаде током недеље Дана заљубљених. Било би потребно 130.000 стабала за производњу ове једнонедељне залихе чоколаде само за потрошаче у САД. Европа, највећи увозник какао зрна у свету, увезла је 1,6 милијарди килограма какао зрна у 2023. Највећи обим долази из Обале Слоноваче, а следе Гана, Нигерија и Камерун. 

Крчење шума у Обали Слоноваче и Гани

Да би задовољили ову потражњу, узгајивачи какаа обично крче тропске шуме да би посадили нова стабла какаа уместо да поново користе исту земљу. Та пракса је подстакла масовно крчење шума у западној Африци, посебно у Обали Слоноваче. Стручњаци процењују да је 70 одсто илегалне сече шума у земљи повезано са узгојем какаа.

Према Трасе-у, (Интелигенција за одрживу трговину), Обала Слоноваче је изгубила 45 одсто укупне тропске влажне шуме у последње две деценије. Да се то јасније објасни Обала Слоноваче сваке године губи шуме величине Њујорка.  

Губитак шума у Обали Слоноваче и Гани у последњих 60 година. Слика са International Wildlife Conservation (Међународна заштита дивљих животиња). Поштено коришћење.

Последице крчења шума такође су имале разорне последице по биодиверзитет у региону. Обала Слоноваче, првобитно названа по кљовама хиљада слонова који су некада лутали регионом, сада има само неколико стотина слонова који су преживели уништење свог станишта. 

Ови еколошки изазови само су додатно отежани додатним социо-економским проблемима као што је рад деце у берби какаа и оштре неједнакости у приходима. Већина фармера какаоа у западној Африци већ зарађује мање од једног долара дневно< — а многе жене узгајивачице какаа зарађују само око 30 центи дневно —јер је цена какаа пала тако ниско. Ово их гура у крајње сиромаштво због којег фармери нису у могућности да приуште побољшања фарме. Дечји рад и даље преовлађује у земљама које производе какао, где породице често зависе од рада своје деце како би надокнадиле високе трошкове рада. Извештај истраживачке организације НОРЦ са Универзитета у Чикагу за 2021. (енгл.) открио је да је око 1,6 милиона деце ангажовано на опасним пословима у какао индустрији Гане и Обале Слоноваче — задаци који укључују ношење тешког терета, пењање на стабала какаа за бербу и коришћење оштрих алата за разбијање махуна какаа.

Ово је сложен глобални ланац вредности обележен великом нестабилношћу цена и растућом климатском рањивости. Да би разумели размере кризе у Обали Слоноваче, Глобални гласови су се састали са Жан Полом Ака, вођом тима за животну средину, одрживи и инклузивни развој у УНДП, у Обали Слоноваче.

Ака зна сурову стварност узгоја какаа из прве руке. Његов отац, као и многи други, изгубио је фарму какаоа због суше и еколошких притисака. Он је описао дубок осећај носталгије у заједницама погођеним сушом. Рекао је:

Пољопривредници су обрађивали земљу генерацијама и превише су везани да чупају своја остарела стабла какаоа. Држе се наде у бољу жетву следеће сезоне.

Иронично, како су се глобалне цене какаоа утростручиле, локална производња је опала.

Постоји нада за будућност

Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у партнерству са владом и приватним сектором, ради на враћању наде за ове произвођаче какаоа. На пример, Обала Слоноваче и Гана предузимају активне кораке да зауставе крчење шума и промовишу биодиверзитет, обезбеђујући здравије екосистеме и смањујући потребу за крчењем шума. Кроз свој СЦАЛА програм, УНДП се фокусира на одрживе агрошумарске пејзаже.

Ака је нагласио да, иако ови кораци обећавају, потребно је учинити више. Он је објаснио:

Морамо да учинимо машинерију доступном задругама како би могле да самељу и пеку какао пре извоза.

С обзиром на то да Обала Слоноваче испоручује 60 одсто светског какаоа, зашто она није главни играч на глобалном тржишту чоколаде? Ака је објаснио:

Производња чоколаде у Обали Слоноваче је изазовна. Велики брендови доминирају тржиштем, што отежава улазак нових играча.

За разлику од других индустрија, као што је производња путера од кикирикија, велика прерада какаоа остаје ретка у земљи. Ипак, прве фазе обраде — млевење и печење — су релативно једноставне. Ака је наставио да објашњава путовање какао зрна од када се убере:

Мултинационалне компаније купују сирови какао из Обале Слоноваче, прерађују га у Европи или Сједињеним Државама (као што су млевење и печење), а затим га продају главним брендовима чоколаде као што су Ферреро, Линдт и Нестле. Ове компаније нерадо одустају од контроле над тржиштем, што значајно кочи развој локалне индустрије чоколаде.

„Ово треба да се промени“, одлучно је рекао.

Ако се 50 одсто нашег какаоа преради локално, то би могло да отвори хиљаде радних места, повећа приходе фармера и смањи сиромаштво.

Како Обала Слоноваче развија своје могућности прераде какаоа, да ли би тржиште ускоро могло видети чоколаде са ознаком „Произведено у Обали Слоноваче“? Насмејао се и приметио:

У наредних пет до десет година. Африка расте пребрзо да се то не би догодило. Први корак је локална прерада какаоа, али је могуће видети чоколаду домаће производње која је стандардна за извоз. Већ видимо да се овде отварају школе за проучавање прављења чоколада, тако да долази.

Ово је био најузбудљивији део разговора — замишљање будућности у којој се западноафричка чоколада такмичи на глобалном тржишту. Али, да би се то постигло, мора доћи до дубоке промене у економској политици и смањења мултинационалне доминације над ланцем вредности какаоа.

Иако будућност може изгледати мрачно, она такође има невероватан потенцијал за промишљене промене. Уз правилну политику и инвестиције, Западна Африка има потенцијал да трансформише свој сектор какаоа у одрживу, климатски прихватљиву и економски самодовољну индустрију. Како је Ака приметио, будућност какаоа из Слоноваче, као и многих других у региону, зависи од политичке воље и стратешких улагања у наредним годинама.